Šta je potrebno znati pre podizanja stambenog kredita

Želite da kupite nekretninu?

Cene u Srbiji najviše zavisi od dela zemlje gde želite da kupite dom, njegove površine, kao i drugih karakteristika, ali svakako iziskuje velika novčana sredstva, koja retko ko ušteđevinom može priuštiti. Zato je stambeni kredit često neophodan ukoliko želite da kupite svoj stan i imate krov nad glavom koji možete nazvati domom.

Međutim, podizanje stambenog kredita može biti konfuzno i ekonomistima, i zato ćemo u nastavku teksta navesti šta je potrebno da znate pre podizanja stambenog kredita, kako bi vam čitav proces bio lakši, a kako biste odluku doneli na osnovu opsežnog informisanja.

Da li ste kreditno sposobni?

Krediti su tražena roba. Banka funkcioniše kao prodavac, stavljajući Vam na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, koje Vi tokom godina vraćate po unapred utvrđenoj dinamici i kamatnoj stopi. 

Kako bi bili sigurni da će korisnici kredita vratiti sredstva, banka prvo mora da utvrdi da li ste kreditno sposobni i u kojoj meri. Kreditna sposobnost se još naziva i bonitet, i zapravo predstavlja verovatnoću izmirivanja dugovanja u ugovorenom roku. 

Kvalitetnom procenom boniteta klijenta, banka smanjuje rizik lošeg ulaganja i osigurava kvalitetan portfolio. Vašu kreditnu sposobnost možete izračunati i sami – za stambeni kredit postoji precizan kalkulator pomoću kojeg stičete uvid u Vaš bonitet.

Osim toga, prilikom odobravanja kredita banka obavezno pregleda i Vašu kreditnu istoriju. Na taj način proverava da li ste zaduženi na drugom mestu, a tokom ove provere bilo bi povoljnije po Vas da nemate nikakva dugovanja, pa čak ni račun za telefon jer i to može biti predmet provere. Za ove potrebe, banka koristi izveštaj iz Kreditnog registra. 

digitron, novac i olovka na stolu

Šta sve utiče na kreditnu sposobnost?

Ono što najviše utiče na Vašu kreditnu sposobnost je svakako plata koju primate, kao i intezitet primanja, odnosno da li Vam je plata redovna. Takođe, status zaposlenja igra veliku ulogu u proceni boniteta, pa nije isto da li ste zaposleni kao asistent ili direktor. 

Osim toga, banka će proveriti i Vašeg poslodavca, bračni status, uslove trenutnog stanovanja, odnosno da li posedujete nekretninu ili živite kao podstanar. 

Neretko se klijenti pitaju čemu toliko detaljna provera kada se vraćanje dugovanja garantuje nekim od instrumenata obezbeđenja kao što je hipoteka, žirant, administrativna zabrana i slično. 

Iako se stepen provere razlikuje od banke do banke, neke idu toliko daleko da proveravaju klijente kod komšija, ili traže povrdu o zdravstvenom stanju. Govoreći o plati, verovatno se pitate koliko smete opteretiti mesečna primanja dugovanjem?

Banke uglavnom dozvoljavaju da mesečna rata dostigne 60% od zarade. Prema toj računici, ukoliko primate platu 60.000 dinara, svaki mesec na ime duge smete izdvojiti najviše 36.000 dinara, uključujući i ostala dugovanja ukoliko postoje. 

Naglasićemo da mesečna rata zavisi takođe i od roka otplate, pa će se razlikovate na period od 15 i 25 godina otplate. 

Dakle, provera kreditne sposobnosti podrazumeva:

  • proveru redovnih mesečnih primanja
  • proveru statusa zaposlenja
  • utvrđivanje Vašeg odnosa prema dosadašnjim finansijskim obavezama
  • procenu verovatnoće da ćete vratiti dug sa previđenom kamatom u datom roku

Da li je bolja fiksna ili varijabilna kamatna stopa?

Ovo je pitanje koje klijenti često postavljaju prilikom uzimanja kredita, a evo šta je potrebno da znate. Fiksna kamatna stopa je uvek viša od varijabilne kamatne stope, međutim, sa fiksnom kamatom svaki mesec ćete znati tačno koliko novca morate izdvojiti na ime duga.

Sa druge strane, varijabilna kamatna stopa podložna je promenama i fluktuaciji tržišta, pa predstavlja svojevrsnu kocku – kamata može vremenom postati veća, ili pak manja. 

Naglasićemo da varijabilna kamatna stopa nije u potpunosti promenljiva, već postoji fiksni deo koji je uvek isti i varijabilni deo koji zavisi od EURIBOR-a i BELIBOR-a. 

Šta su EURIBOR i BELIBOR?

Sigurno ste nebrojeno puta načuli za ove izraze ali Vas nikada nije toliko zanimalo da istražite, sve do trenutka kada želite da podignete stambeni kredit. EURIBOR je prosečna kamatna stopa po kojoj 57 evropskih banaka pozajmljuje jedna drugoj novac. 

Nova vrednost EURIBOR-a objavljuje se svakoga dana u 11 časova pre podne, a ovu kamatnu stopu nadgleda Evropska bankarska federacija. Prema tome, vrednost EURIBOR-a se razvija na međunarodnom bankarskom tržištu i banke pojedinačno ne mogu uticati na njega. 

BELIBOR je referentna kamatna stopa koja se formira prema sličnom principu, sa razlikom što je to kamatna stopa po kojoj vodeće srpske banke pozajmljuju novac među sobom. Obe kamatne stope možete pratiti na zvaničnom sajtu Narodne banke Srbije.

Sve informacije navedene u tekstu pružiće Vam i banka kojoj se obratite, međutim, što se bolje Vi “naoružate” znanjem, lakše će Vam biti da prođete kroz čitavu kompleksnu proceduru podizanja stambenog kredita i konačno obezbedite sebi dom kakav ste oduvek želeli.

Podeli