Šta je Zen, a šta Mindfulness – sličnosti i razlike

Zen i Mindfulness su dve prakse koje, iako imaju zajedničke korene, nude različite pristupe postizanju unutrašnje svesnosti, mira i balansa. 

Zen je filozofsko-duhovna tradicija koja naglašava duboku meditaciju, iskustveno prosvetljenje i fokusiranje na trenutak kroz striktne meditativne prakse. 

S druge strane, mindfulness je metoda prisutnosti i pažljivog posmatranja sopstvenih misli, emocija i okruženja, često primenjivana u svakodnevnom životu radi smanjenja stresa i povećanja svesti. Razumevanje sličnosti i razlika između zena i mindfulness-a omogućuje da dublje uronimo u praksu svesnosti i da otkrijemo koja metoda najbolje odgovara našim potrebama.

Šta je Zen?

Zen je oblik budističke prakse koji je nastao u Kini (poznat kao Chan), a kasnije se razvio u Japanu. Naglašava meditaciju (zazen), iskustvo neposredne spoznaje i praktični pristup svakodnevnom životu. Osnovni cilj Zena je probuđenje (satori) ili prosvetljenje koje se postiže iskustvom, a ne teorijskim znanjem.

Ključne karakteristike Zena

• Meditacija (Zazen): Zen meditacija uključuje sedenje u tišini i fokusiranje na disanje ili neku drugu tehniku, bez pokušaja da se kontrolišu misli, već sa nastojanjem da se dosegnu jasnoća i prisutnost u sadašnjem trenutku.
• Neposredno iskustvo: Zen se bavi razbijanjem iluzija i konceptualnih misli, kako bi osoba koja ovo praktikuje mogla doživeti stvarnost onakvom kakva ona i jeste.
• Jednostavnost i minimalizam: Zen filozofija često naglašava jednostavan način života, svesnost u svakodnevnim radnjama i razumevanje stvarnosti kroz iskustvo i prisustvo.

Šta je Mindfulness?

Mindfulness (svesna pažnja) je praksa prisutnosti i potpunog fokusiranja na sadašnji trenutak, sa svesnošću o sopstvenim mislima, emocijama i senzacijama. Mada sami koreni Mindfulness-a potiču iz budističke tradicije, njegova primena danas je široko rasprostranjena i obuhvata tehnike meditacije, terapijske pristupe i svakodnevne aktivnosti. Jon Kabat-Zinn je posebno zaslužan za popularizaciju mindfulness-a na Zapadu kroz svoj program za smanjenje stresa, zasnovan na Mindfulness-u (MBSR).

Ključne karakteristike Mindfulness-a

• Prisustvo u trenutku: Mindfulness podrazumeva svesno obraćanje pažnje na ono što se dešava ovde i sada, bilo da je u pitanju disanje, konzumiranje hrane, hodanje ili bilo koja druga aktivnost.
• Prihvatanje bez osude: Mindfulness nas uči da prihvatimo misli, osećanja i iskustva bez osuđivanja i analize.
• Vežbanje pažnje: Mindfulness uključuje tehnike fokusiranja, kao što su disanje, skeniranje tela ili vođena meditacija.

Sličnosti između Zena i Mindfulness-a

Zen i Mindfulness imaju sličnosti, a mi ćemo pomenuti one najvažnije. 

1. Prisustvo u sadašnjem trenutku

I Zen i Mindfulness naglašavaju važnost prisutnosti i obraćanja pažnje na ono što se dešava ovde i sada. Njihov cilj je postići da se um smiri i fokusira na trenutak, oslobađajući se briga o prošlosti i budućnosti.

2. Meditativna praksa

Obe tradicije uključuju meditaciju kao osnovni alat za razvijanje svesnosti i postizanje unutrašnje smirenosti. Meditacija u Zen praksi (zazen) i meditacija Mindfulness-a često podrazumevaju fokusiranje na disanje i tišinu, ali se ipak razlikuju: u kontekstu i u metodologiji.

3. Razvoj unutrašnje svesnosti

I Zen i Mindfulness podstiču razvoj svesnosti i razumevanje sopstvenog uma, što doprinosi boljem suočavanju sa stresom, anksioznošću i svakojakim izazovima svakodnevnog života.

Razlike između Zena i Mindfulness-a

Naravno, Zen i Mindfulness nisu isto, pa je potrebno razumeti i njihove razlike, a kojima pišemo u nastavku. 

1. Filozofski i duhovni kontekst

• Zen: Duboko je ukorenjen u budističkoj filozofiji i uključuje elemente duhovnog prosvetljenja, moralnog koda i tradicionalne prakse. Zen meditacija često vodi do dubljeg istraživanja stvarnosti, kroz koane (zagonetne priče ili izjave) i praksu koja često ide van reči i koncepta.
• Mindfulness: Mindfulness takođe ima korene u budizmu, ali njegova moderna verzija često je izdvojena iz tog konteksta i koristi se kao sekularna praksa za poboljšanje fokusa i smanjenje stresa. Mindfulness se često primenjuje u terapiji, u poslovnim sistemima i u obrazovanju.

2. Pristup meditaciji

• Zen: Zen meditacija (zazen) može zahtevati striktno sedenje u tišini i neintervenisanje sa mislima. Fokus je na iskustvu bivstvovanja u trenutku, a ne na tehnikama i vežbanju određenih obrazaca.
• Mindfulness: Mindfulness meditacija je često usmerena na određene tehnike, kao što je praćenje daha, fokus na telesne senzacije ili svesno hodanje. Ona je strukturisanija i često uključuje vođene vežbe za usmeravanje pažnje.

3. Ciljevi prakse

• Zen: Cilj Zena može biti probuđenje (satori) kroz neposredno iskustvo stvarnosti, koje često dolazi kroz praksu, introspekciju i oslobađanje od konceptualnog razmišljanja.
• Mindfulness: Cilj Mindfulness-a je razvoj svesnosti, smanjenje stresa, emocionalna regulacija i poboljšanje svakodnevnog života. Fokus je na prihvatanju misli i emocija bez osuđivanja.

Zen i Mindfulness, iako različiti po svom pristupu, imaju zajednički cilj: postizanje dubljeg prisustva i svesnosti. Zen nudi put ka prosvetljenju kroz strogu meditaciju i iskustveno razumevanje stvarnosti, dok Mindfulness koristi tehnike prisutnosti koje pomažu u suočavanju sa svakodnevnim izazovima i stresom. 

Osim ovih praksi, postoje i druge vrste meditacija, poput vođene meditacije, transcendentalne meditacije, ljubavi i saosećanja (metta meditacija) i mnoge druge, koje pružaju različite načine za razvijanje unutrašnjeg mira. Bez obzira na to koju vrstu izaberemo, svaki oblik meditacije može nas voditi ka većem unutrašnjem balansu, boljoj koncentraciji i emocionalnoj stabilnosti.