adl adl

Američki san: studirati godinu dana u SAD-u

1

„Američki san“ iz prostog razloga što mi se čini kao da sam zaspao u Srbiji, i da idalje spavam. Da dodam, ne želim da se probudim. U avgustu 2013. godine, letom koji traje 18 sati, došao sam iz Beograda do Fejetvila u Arkanzasu. I sad, nakon četiri meseca, odgovorno tvrdim da je prijava za ovu stipendiju i put u SAD najbolja odluka koju sam u životu doneo. Imajući to u vidu, odlučio sam da na svaki način pomognem ljudima koji tragaju za istim kao i ja – novim idejama, saznanjima i poznanstvima.

devojka u biblioteci

Global UGRAD stipendija

Naslov nosi naziv stipendije koju sam ja dobio. Sve o njoj se može pročitati na sajtu worldlearning.org.rs, što je sajt organizacije koja je nadležna za izbor studenata u Srbiji i sve što uz to ide. Naravno, glavno sedište WL-a je u SAD-u, tačnije u Vašingtonu, tako da oni vode brigu o nama (vama) i tokom boravka u SAD-u.

Stipendija obuhvata plaćen studijski boravak u SAD-u u trajanju od jedne akademske godine (okvirno 9 meseci). I verujte mi, to nije dovoljno, jer tek kad dođete u novu sredinu počnete da razmišljate o onom što imate i onom što je tek pred vama. Naravno, individualno je kakvu ćete odluku doneti o svojim budućim koracima, ali će vas studijsko putovanje svakako odrediti i imati ogroman uticaj na razvoj vašeg karaktera.

U okviru stipendije obuhvaćene su sledeće stvari: zdravstveno osiguranje, smeštaj i hrana (na nivou unlimited meal plan – celodnevni pristup menzi, nema određen broj obroka), put do SAD-a i nazad, mesečna stipendija za lične potrebe, knjige (i ostali materijal potreban za vaše studije), kao i određen budžet za upoznavanje američke kulture. Drugim rečima, sve.

Naravno, postoje i neke obaveze koje morate ispoštovati. Morate imati odgovarajući prosek, morate odraditi 20h volonterskog rada u toku prvog semestra i potom odraditi 20h prakse u drugom semestru. Takođe, u oba semestra morate imati bar jedan American studies predmet, tj. predmet koji je vezan za neki aspekt američkog društva, istorije, umetnosti isl.

Studiranje u Americi vs studiranje u Srbiji

Svako misli da je njegova muka najgora. Studirajući u Srbiji naslušao sam se toliko priča o laganosti američkih i evropskih studija, o famouznom polaganju preko kolokvijuma po Bolonji i šta ti ja znam šta. O evropskim studijama ne mogu da pričam iz ličnog iskustva (mada po rečima drugih Evropljana ovde, i nije tako smešno), ali veliki broj predrasuda o američkom obrazovnom sistemu je smešno pogrešan.Postoji nekoliko razlika između načina studiranja i predavanja, ali ništa što čini studije ovde smešno lagane.

Kao prvu razliku naveo bih vreme koje morate posvetiti studijama. Imajte u vidu da ja studiram Ekonomski fakultet u Beogradu, i govorim samo iz ličnog iskustva. Regularna nedelja ovde se sastoji od predavanja, domaćih zadataka (kojih ima brdo) i nedeljnih testova ili kvizova. U Srbiji nije tako. Ko želi da radi redovno, super. Ko ne želi, samo mora da se zatvori tokom ispitnih rokova. That’s not how it goes here. Gradivo je podjednako obimno kao gradivo prosečnog srpskog predmeta, a testovi i kolokvijumi obuhvataju sve pređeno gradivo (nema famouznog oslobađanja, bar ne na predmetima koje ja slušam).

Sledeća razlika se tiče samog načina predavanja. U toku moje prve dve godine studija, nije bilo čudno da slušam predavanja u amfiteatru sa još 500 ljudi. U SAD-u najveća grupa ima oko 150 ljudi, i to su samo početni kursevi za brucoše. Svi moji časovi imaju maksimum 40 ljudi. Pristup predmetu je takođe drugačiji kod svih profesora. Jedan od mojih profesora ne koristi knjigu za svoj predmet, tako da sve što ispredaje na času mora da se zna za ispit i testove. Lično ne mogu zamisliti da profesor u Srbiji uradi tako nešto. Drugi profesori predaju na način na kakav bi na ekonomskom fakulteta samo Danica Popović predavala.

Drugim rečima, ne prepričavaju knjigu, već smatraju da su studenti dovoljno pismeni da je sami pročitaju. Ako bih morao da sumiram način predavanja jednom rečju, rekao bih – neformalan. Veoma je mali broj ex-cathedra predavanja, veći je akcenat na inkluziji studenata.

Život u SAD

Prvo pitanje koje dobijem, kome god da se javim, je: „Kako je tamo?“ I nikad ne znam kako da na njega odgovorim. Sa jedne strane, neverovatno je drugačije nego živeti u Srbiji, ali se čovek na lepo brzo navikne, pa neke sitne stvari ni ne osetite. Ja sam na jugu SAD-a, koji je poznato po svom gostoprimstvu, tzv. Southern hospitality. I verujte, priče nisu izmišljene. Kultura i gostoljubivost ljudi ovde ide do tolikih krajnosti da će vam neko, ako vidi da ste neodlučni u prodavnici, prići i pomoći.

Meni je jedna starija gospođa prvi put pri kupovini pomogla pri odabiru praška za veš.  To su te sitne stvari koje nema šanse da primetite, ali su dijametralne u odnosu na život u Srbiji. Zatim, ljudi ovde manje pažnje pridaju onom na šta ne mogu da utiču direktno – ne zanima njih rat u Siriji, spoljna politika Iraka i slične stvari. Mogli bi reći da je to loše i da Amerikanci zato manjkaju na polju opšte kulture, ali sa druge strane, atmosfera je neverovatno manje stresna nego u Srbiji, gde je politika svakodnevni predmet porodične rasprave.

Druga veoma bitna stvar koju bih izdvojio jeste činjenica da živite sa stotinama različitih kultura u isto vreme. Upoznaćete veoma konzervativne ljude, a zatim i veoma liberalne, i svi će imati uticaj na vaš karakter. Lično smatram da je ovo najbolji period za personalni, kako emotivni, tako i profesionalni, rast. Sve je novo, i najbolje ćete upoznati sebe kad shvatite obrasce ponašanja pri suočavanju sa novim stvarima.

American Dream

Moglo bi se reći da živim američki san trenutno. Verujte mi na reč, kada postigneš nešto bez ikakve nekonvencionalne pomoći koju u Srbiji uživaju pojedini (čitaj korupcija), osećaj je izvanredan. Onda kad dođeš na odredište za koje si se borio, shvatiš da su ljudi ovde gostoljubivi, iskreni i odlični prijatelji, shvatiš koliko je ustvari vredna prilika koju si dobio. Da ne filozofiram dalje, lična preporuka je svakom da proba neki vid studijskog putovanja.

Ovaj članak bih voleo da zaključim jednom mišlju koju sam čuo u SAD. Koordinatorka NGO za koju volontiram jednom je rekla: „U jednom uglu imate krug koji predstavlja vašu sigurnosnu zonu. U drugom uglu se dešava magija. Da bi doživeli magiju morate izaći iz sigurnosne zone.“ Zato, doživite magiju.

Komentari1 коментар

  1. Koliki je otprilike prosek potreban da bi bio premljen, ima li tu nekakav prijemni ispit, da li je potrebno perfektno poznavanje engleskog jezika?

Ostavite komentar