Ana Karenjina prepričano delo i analiza – Lav Nikolajevič Tolstoj

Ana Karenjina lektira jeste najpoznatije delo pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja. Pročitajte Ana Karenjina prepričano delo, koje su Beleške pripremile za vas, a tu je i analiza likova u romanu Ana Karenjina. Ovo je delo Ana Karenjina – prepričano po glavama. Iako se čini da je roman jedne ličnosti, zapravo nije, ona deli svoje pripovedanje sa drugima.

”Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je  na svoj način” – Ovom rečenicom Tolstoj počinje roman i time šalje poruku da iako je opšte prihvaćeno mišljenje da je svako tvorac svoje  sreće, uprkos našem trudu i zalaganju ona je ipak dar Neba!

Ana Karenjina, pre svega, govori o dve parelene ljubavne priče: strasne, nesrećne i  destruktivne ljubavi između Ane Karenjine i grofa Vronskog i stabilne ljubavi između Ljevina i Kiti. Takođe, obrađuje ne samo brak i porodicu već i ekonomske i društvene odnose u tadašnjoj Rusiji.

Pisac: Lav Nikolajevič Tolstoj
Književni rod: epika;
Književna vrsta: roman;
Vreme radnje: 70-te godine 19. veka;
Mesto radnje: Petrograd, Moskva;
Tema: Preljuba glavnog lika Ane Karenjine

Ana Karenjina analiza

Uvod

Radnja romana započinje dolaskom Ane Karenjine u Moskvu radi pomirenja brata Stepana Oblonskog i njegove žene Doli. Doli je upravo saznala da je muž prevario sa guvernantom i to kod nje izaziva patnju a i razdor u porodici. Ana ipak uspeva da uteši Doli sa puno razumevanja i saosećanja. Uverava je da Stepan pati, da se jako kaje zbog greške koju je napravio  i da mu oprosti zbog dece, što ona na kraju i čini.

Zaplet

Na balu priređenom u Kitinu čast Kiti je ubeđena da će je grof Vronski zaprositi ali na njeno iznenađenje on je očaran Anom i to otvoreno pokazuje. Ana iznenađena njegovim naočitim udvaranjem napušta bal i odlazi iz Moskve. Vronski je sledi i zaljubljen po prvi put u životu saopšatava joj svoje namere. Ana je rastrzana između društveno prihvatljivog – racionalnog braka i svojih osećanja koja su počela da se bude prema Vronskom. Popušta pod pritiskom i počinje da se viđa sa Vronskim. U međuvremenu glasine dolaze do Alekseja Karenjina i on je moli da prekine vezu kako ne bi došlo do skandala koji bi uticao na njihov ugled.

Kulminacija

Na konjičkim trkama Grof Vronski pada sa konja i Karenjin primećuje koliko je njegova žena Ana zabrinuta zbog toga. U tom trenutku Anina reakcija potpuno otkriva njena osećanja u javnosti. Na putu kući ona priznaje mužu svoja osećanja  i bori se za svoju ljubav. Karenjin pristaje na formalni brak samo da bi sačuvao ugled i moli je da se ne razvedu dok sa druge strane Vronski traži od nje da okonča brak.

Rastrzana između muža i ljubavnika, emocija i racionalnog Ana pri teškom porođaju rađa devojčicu i moli muža da joj oprosti. Muž joj oprašta i prihvata dete kao svoje, dok poniženi Vronski pokušava da se ubije.

Ubrzo nakon toga Ana se predomišlja, ostavlja muža i sa devojčicom i Vronskim koji napušta karijeru u vojsci odlazi u Italiju. Povređen, muž joj iz pakosti  ne dozvoljava da  povede sina sa sobom. Nakon nekog vremena vraćaju se u Rusiju jer Anu proganja čežnja i griža savesti prema sinu. Po povratku Vronski u Rusiji i dalje uživa ugled u društvu ali  Ana biva prezrena i osuđivana zbog svojih postupaka.

Obrt

Povlače se na selo kako bi se sklonili od javnosti ali njihov odnos postaje sve gori i počinju osuđivati jedno drugo. Oboje su nezadovoljni žrtvama koje su podneli, Vronski ne može da shvati Aninu bol jer je sam ne proživljava. On je zadržao pravo na društveni život, dok je Ana to smatrala nepoštenim prema njoj i u tim trenucima postaje ogorčena, ljubomorna, osvetoljubiva. Smatrala je da joj je uskraćen život kojim je trebala živeti.

Rasplet

Ona oseća nezadovoljstvo Vronskog, odvojena je od onoga što je najviše u životu volela pre njega, svoga sina. Postaje sve destruktivnija i vođena unutrašnjim nemirima,  Ana okončava svoj život tako što se baca pod voz. Vronski skrhan bolom zbog gubitka svoje jedine ljubavi prijavljuje se u Srpsko-turski rat.

Paralelno, odvija se priča između Kiti i Ljevina. Kiti je najpre uverena da će je Vronski zaprositi i zbog toga odbija Ljevina. Ljevin napušta Moskvu  i odlazi na selo. Kada shvati da je Vronski neće zaprositi ona se razboljeva i odlazi na lečenje u Nemačku. Tamo se potpuno oporavlja i zaboravlja  na Vronskog. Kada se vrati u Rusiju, Ljevin je ponovo prosi i ona prihvata. I pored povremenih neslaganja njihov brak je skladan i stabilan i u njemu dobijaju sina Dimitrija.

Ana Karenjina analiza likova

Likovi: Ana Arkadijevna Karenjina, Aleksej Aleksandrove Karenjin, Aleksej Kirilovič Vronski, Konstantin Dimitrijevič Ljevin.

Lik Ane Karenjine

Ana Karenjina je, šarmantna, obrazovana žena, dobra majka i supruga i uživa ugled u društvu.  Svi su je smatrali za izuzetnu ženu, a u očima Vronskog, ona je veoma lepa, graciozna, elegantna, lice joj je milo, umiljata, sa divnim osmehom na licu.

Njena smirenost i jednostavnost skrivaju njene unutrašnje nemire. Ona je predivna žena koja nasuprot merilima i osudama društva dopusti da ljubav nadvlada razum i  zbog toga na kraju ipak pati i tragično okončava svoj život.

Lik Vronskog

Vronski je mladi grof i član petrogradske aristokratije. Istovremeno je i vojnik koji ima zavidnu karijeru. Obrazovan je i pametan, živi bezbrižno i rasipnički zavodeći devojke bez želje za dužom vezom i odgovornošću.

Kada upozna Anu pretvara se u opčinjenog i zaljubljenog čoveka i po prvi put u životu želi učiniti sve za ljubav svog života. Odriče se vojničke karijere i obećava ono što mu je nepoznato misleći da će strast i ljubav trajati večno.

Lik  Karenjina

Karenjin je državni službenik, ugledan član društva, dosadan i predvidiv čovek. Uvek zna šta treba činiti, formalan, hladan, odmeren.

Lik Ljevina

Ljevin predstavlja suštu suprotnost Vronskom. On je bogati veleposednik,  čovek čvrstog karaktera i oličenje čestitosti i stidljivosti. On je dobar čovek i muž i na neki način predstavlja oličenje samog Tolstoja i njegovih razmišljanja.

Lik Kiti

Kiti je osamnaestogodišnja devojka, ćerka plemića iz Moskve. Mlada devojka koja, ipak na kraju shvata smisao braka i života. Nakon početnih nesuglasica udaje se za čestitiog i stidljivog Ljevina, što će se na kraju pokazati kao  ispravna odluka.

Ana Karenjina citati

Najpoznatiji citati iz romana Ana Karenjina:

• “…..ni pojma oni nemaju o tome šta je sreća, oni ne znaju da bez ove ljubavi za nas nema ni sreće, ni nesreće – nema života….”
• “…..znao je da se za njega sve devojke sveta dele na dve vrste: jedna vrsta – to su sve devojke na svetu, osim nje, i te devojke imaju sve ljudske slabosti i vrlo su obične devojke; druga vrsta – to je ona jedina, bez ikakvih slabosti i ponad svega ljudskoga….”
• “…oni osećaju da je ovo nešto drugo, da ovo nije igrarija, da mi je ova žena draža od života. I upravo im je to neshvatljivo i ljuti ih. Ma kakva bila i ma kakva će biti naša sudbina, mi smo je stvorili i na nju se nećemo potužiti…”
• “…ja vas volim ali sam drugom žena i ostaću mu do groba verna…”

Film Ana Karenjina

Kada je u pitanju delo Ana Karenjina, postoji više filmskih ekranizacija. Najpoznatiji film Ana Karenjina datira iz 1994. godine, a najnovija verzija je snimljena 2012. godine sa Kirom Najtli u glavnoj ulozi

Takođe, izvođena je kao baletska predstava, prvi put na Brodveju a i kao opera.

Ponešto o društvu i moralu tadašnje Rusije

Skoro sve scene se odvijaju u jako luksuznim enterijerima, što ukazuje na samu izolovanost visokog društva.

Život u Rusiji je znatno drugačiji od prethodnih godina. Devojke se slobodnije ponašaju prema muškarcima, hodaju same ulicom, idu na kurseve, njihova udaja nije stvar njihovih roditelja nego njihova, a mladi sada dele ljude na 2 suprotne vrste:

1) niža vrsta –  glupi, smešni ljudi sa mišlju da devojka treba da bude nevina, muž veran samo ženi, da hleb treba zarađivati na pošten način;

2) viša vrsta – totalna suprotnost  malopre pomenutoj – treba se prepuštati strani, ne crveneći, a svemu ostalom se podsmehivati.

Zaključak

Svakako, dva najvažnija lika u romanu su Ana i Ljevin. Ana predstavlja tamnu stranu samog pisca, Tolstoja i on je na kraju kažnjava kako bi kroz njen lik okajao svoje grehe.  

Različita su tumačenja njene krivice, od onih da je sama kriva za svoju sudbinu, do onih da je žrtva lažnog morala i društva u kom je živela. Njen lik je prikazan kroz niz protivrečnih postupaka: želje da održi formalnu bračnu zajednicu i ispuni porodične i materinske obaveze, do krajnje sebičnih: robuje emocijama, ličnoj sreći podređuje sve.

U Moskvu dolazi kao spasitelj, a u stvari ona je ta koja kasnije treba biti  spasena! Na kraju se ipak sa sigurnošću može zaključiti jedno: Imala je nerealna očekivanja – “Život nije bajka”.

O Lavu Nikolajeviču Tolstoju

Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. god. u Tulskoj grofoviji Jasna Poljana  i potiče iz plemićke porodice. Bio je nemirnog duha, odavao se kocki i piću i osnovao mnogobrojnu porodicu u mestu u kome je rođen. Jedan je od najvećih pisaca u doba realizma. Njegova poznatija dela su “Rat i mir” koje je pisao punih sedam godina, zatim “Gospodar i sluga” kao i njegovo najpoznatije delo “Ana Karenjina”.

Često se nosio mišlju da mora otići i napustiti sve, što i čini krajem oktobra 1910. god. u 82. godini života. Na putu se razboljeva i umire na maloj želeničkoj stanici Astapovo, danas Lav Tolstoj.