Intervju – Ivan Minić @burek

U nizu uspešnih, imaš  li i neki neuspešan projekat iza sebe? Možeš li nam ga predstavti?

Ne mogu da kažem da imam klasične neuspešne projekte. Imao sa mnogo uspona i mnogo padova. Mnogo dobrih poteza, ali i mnogo grešaka i razočarenja. Ipak, mislim negde da sam iz svakog ozbiljnog pada nešto naučio, izašao bolji, iz svakog dobio nešto vredno, bilo da je u pitanju poznanstvo, iskustvo, znanje. Izgubljeno je samo ono čega smo se odrekli. Ne odričem se ničega do čega mi je stalo.

Radio si na svim kontinentima osim Antarktiku, kako ti je to pošlo za rukom? Da li bi voleo da si svaki posetio ili ti je ipak uživanje da iz fotelje možeš raditi za ceo svet?

U svakom slučaju, voleo bih da sam posetio više zemalja i gradova nego što jesam. Nekad je to bilo pitanje para, danas sve više pitanje vremena. A radio sam svašta i za razne vrste klijenata na raznim tačkama zemljine kugle. Prosto, ne pravim neku posebnu razliku kad prihvatam posao, dokle god smatram da mogu da ga uradim u skladu sa očekivanjima i dokle god se poštuje način na koji poslujem. Kako se baš toliko raširilo? Pa, radilo se mnogo. I to mi je i bio cilj. Mnogo projekata, koji su pojedinačno relativno jednostavni i lako se prate, razvijaju, i na kraju naplaćuju. Imali smo kapacitet i za kompleksne stvari, imamo ga i danas, ali tu su stvari mnogo teže merljive i mnogo teže je držati sve pod kontrolom. U takvim projektima se pravi veliki novac, a od onih koje sam ja radio se lepo živi.

Burek, omiljeno jelo ili simboličan naziv najveće zajednice na balkanu čiji si osnivač?

Burek, idealna jutarnja inspiracija. Šalim se… Burek, zato što je to jedina stvar koja spaja sve ljude bivše Juge. Bez obzira na nacionalnost, veroispovest, klupsku opredeljenost, materijalnu situaciju i sve one druge stvari po kojima smo se delili i podelili.

Budućnost burek foruma? Mnogo toga se promenilo, a aktivnost na forumima svakodnevno opada, kakva je situacija na bureku? Da li će možda doživeti određenu transformaciju ili će uvek pratiti prvobitnu zamisao?

Forumi su, ma koliko ih ja lično voleo, stvar prošlosti sa jedne strane. Sa one strane pisanja i učestvovanja. Oni zahtevaju određeni nivo kulture komunikacije, zahtevaju da se neko posveti pisanju, a danas je instant komunikacija trend. Moj lični utisak je da ona zatupljuje, ali je brza i masovna, a to je ono što se broji. Sa druge strane, oni imaju drugu funkciju. U ovo vreme kada je Internet pretrpan informacijama, i toliko se toga radi na tome da se ljudima serviraju informacije o proizvodima i uslugama koje su plaćene od pružaoca da je sve više onih koji posežu za forumima da bi čuli objektivno mišljenje. Jer forumi su specifični organizmi, oni ne dozvoljavaju da neko sa strane upadne i servira informacije. Postoji istorija, postoji reputacija 🙂

Što se samog Bureka tiče, odgovor nemam. Trudim se, ali sam očigledno pretrpan obavezama i ne posvećujem tome dovoljno vremena. Videćemo, moja je želja da forma ostane ona kojoj smo verni od početka, uz tehnološka unapređenja. Koliko ću u tome uspeti, ostaje da se vidi. Želja je takođe da se priča dodatno proširi novim servisima, kao što smo svojevremeno uradili sa Conquiztadorom. Videćete već 🙂

Blogomanija, fantastično organizovan događaj. Možeš li dati neki recept?

Recept je vrlo jednostavan – kada u organizaciji postoji zdrava hijerarhija i svako daje svoj maksimum, dobre stvari se dešavaju. Bilo je teško, iscrpljujuće, ali je na kraju ispalo impresivno. Postoji taj momenat kada dovedemo sebe do granice izdržljivosti, tek tada možemo zaista da budemo zadovoljni onim što smo učinili.

Imali smo izuzetnu podršku sponzora, veliku pomoć domaćina Hotela Falkensteiner Stara Planina, i napravili smo jednu od najboljih priča ikada. Priču u kojoj je svaki učesnik dobio izuzetnu vrednost. Vrhunska predavanja, paneli, po prvi put prave i ozbiljne radionice, veliki broj učesnika, networking u fenomenalnom ambijentu. Lep vikend, na fenomenalnom mestu, sa neverovatnim ljudima.

Osnivač i direktor bureka, adminsitrator, web dizajner, developer, organizator, marketar, bloger, koje ti je primarno, a koje omiljeno zanimanje?

Nemam ja zanimanje, ja radim stvari koje su u tom trenutku potrebne, ako nema neko bolji na raspolaganju. Smešno je da kažem da sam dizajner, jer među prijateljima imam ljude koji su apsolutno neverovatni, ali sam od dobrog dela njih uradio više projekata. Nisam developer, jer ne volim to da radim, nisam ni posebno dobar u tome, ali ako je potrebno, postoje realne šanse da ću rešiti problem i završiti posao. Tako je i sa ostalim stvarnima. Neko je morao, nije imao ko drugi 😉 Na kraju obično ispadnem dobar u stvarima do kojih mi je mnogo stalo.

Planiraš li time da se baviš i kroz 10 godina? Vidiš li sebe u penziji?

Ne razmišljam o penziji, samo o vremenu kada ću manje raditi a više biti posvećen nekim drugim stvarima. Računam da sada, dok još nemam ni trideset, treba da posvetim sebe 100% prilikama koje mi se ukazuju. Jedino što planiram za 10 godina je da imam porodicu i malo sređeniji život. Za razliku od većine, nemam neku želju da idem odavde. Imao sam priliku to mnogo puta da uradim, ali ako svi odu, šta će biti sa ovim ovde? Ovde su prijatelji, ovde je porodica. Ok, sve to može da se izmesti, ali čemu. Učiniću sve da ostanem ovde i nastavim da gradim neku zdravu priču.

Šta bi preporučio nekom 18ogodišnjaku sada da uradi, kojim putem da krene? Šta bi da si sada u toj poziciji?

Preporučio bih mu da uči što više i radi što više. Da traži ljude sličnih interesovanja i ciljeva. Da počnu zajedno nešto veliko. i da ne odustaju. Da uče, eksperimentišu, da greše, ispravljaju. Da ne odustaju. Da upoznaju ljude, da slušaju bolje od sebe. Da pomažu drugima, i da budu spremni da iskoriste prilike koje im se ukazuju.

Omiljeni citat?

I don’t play against a particular team. I play against the idea of losing. ~ Éric Cantona
Ever tried. Ever failed. No matter. Try Again. Fail again. Fail better. ~ Samuel Beckett

FTW tekst koji bi izdvojio?

FTW je priča u nastavcima, i iza svakog posta stoji nešto. Svaki od njih volim na neki svoj način, a pouzdano znam da ih ljudi često doživljavaju na neki drugačiji, svoj, način. Zato predlog za one koji žele da pogledaju o čemu je reč – krenite od poslednjeg teksta, ako vas zainteresuje da pročitate do kraja, sistem će vam predložiti šta bi sledeće mogli da pročitate, i tako u krug dok vam bude zanimljivo J

Trud vs. talenat?

Talenat bez truda je beskorisan, a trud bez talenta previše mučan. U kompromisu između ta dva, potrebno je, svakako, mnogo više truda. Teško je naterati se da se čovek pokrene, a još teže da kada krenemo, ostanemo u pokretu iako ne vidimo konkretne rezultate i razloge da to nastavimo. To je snaga koju svako od nas mora da pronađe u sebi. To je kondicija koju svako od nas mora da izgradi.

Sumiraj ovu godinu, sem što si preživeo smak sveta, da li si zadovoljan?

Ove godine sam doživeo zahvaljujući prijateljima neke apsolutno neverovatne stvari. Bio sam na Olimpijskim igrama, napravio Olimpijac, prvi put govorio na TEDx-u, poslovno preživeo još jednu, verovatno najtežu godinu do sada, zbrinuo (poženio i poudavao) neke drage ljude. Proveo mnogo vremena u društvu onih koji ovaj život definitivno čine vrednim življenja, i daju smisao svom trudu i energiji utrošenoj da se opstane i nastavi dalje. Proveo sam 20ak dana u bolnici, naučio da nisam neuništiv, da imam granice, i da bih ponekad trebao i da razmislim o tome.

Čeka nas zanimljiva 2013. godina – to vam garantujem. Iskoristimo ovaj period pred nama da se opustimo i spremimo za sve izazove koje će staviti pred nas.