Kako bezbolno uploviti u svet minimalizma?
Moderan život karakteriše konzumerizam: sve više kupujemo ono što nam se sviđa umesto onoga što nam je zaista potrebno. Može se reći da u tome nema ničeg lošeg dok god to sebi možemo da priuštimo i imamo dovoljno prostora da čuvamo sve što smo kupili.
Međutim, problem nastaje kada ekstremni konzumerizam počne negativno da se odražava na naš džep, životni prostor nam je pretrpan, a gomila stvari koje kupimo ubrzo završi na deponiji. Ukoliko sebe prepoznajete u opisanom, možda je pravi trenutak da stavite prst na čelo i razmotrite minimalizam kao stil života. Iako je često tako opisan u popularnim medijima, minimalizam ne mora biti ekstreman i može se prilagoditi vašim željama i potrebama.
Šta je to minimalizam?
Minimalizam se često odnosi na minimalističku umetnost – umetnički pokret koji se isticao od 1960. do 1975. godine. Termin je prvi koristio kritičar David Burljuk u izložbenom katalogu umetnika Džona Grahama, još davne 1929. godine. Kasnije, šezdesetih godina dvadesetog veka, ceo jedan umetnički pokret je poneo ovo ime. Minimalizam u umetnosti se još naziva i ABC umetnost i reduktivizam.
Ako govorimo o minimalizmu kao stilu života, mislimo na ograničeno posedovanje materijalnih stvari. Da li to nešto volim? Da li mi je to nešto potrebno? Da li to nešto koristim? Kada iskreno odgovorimo na ova tri pitanja, postaće nam jasno da li bi određeni predmet trebalo da zadržimo ili ga se odreknemo.
Važno je znati da minimalistički način života nije žrtvovanje, patnja, niti asketizam. Ideja nije da se dodatno stresiramo, nego upravo suprotno – da se stresa oslobodimo, da oslobodimo životni prostor i svoj um. Dakle, zaključujemo da minimalistički način života sam po sebi nije cilj nego sredstvo koje nam pomaže da se oslobodimo viška i sve svoje resurse usmerimo na ono što nam je zaista važno.
Kako urediti prostor u minimalističkom stilu?
Kada žele da se okušaju u minimalističkom stilu, većina počinje od uređenje prostora. Naime, kad svoj životni prostor raščistimo, nekako nam postaje lakše da minimalizam primenimo i na druge sfere života.
Važno je znati da postoje različiti minimalistički stilovi uređenja i da ne postoje stroga pravila. Prostor bi i dalje trebalo urediti po sopstvenom ukusu, uz izbegavanje pretrpavanja enterijera. S tim u vezi, postoji nekoliko podstilova minimalizma, koji mogu poslužiti kao inspiracija:
- Klasični minimalizam – fokus na jednostavnost i funkcionalnost, upotreba neutralnih boja, jednostavnih linija, malo nameštaja
- Urabni boho – kombinovanje klasičnog minimalizma s boho detaljima, poput tekstura, prirodnih materijala i biljaka
- Skandinavski minimalizam – sličan klasičnom minimalizmu, ali uključuje svetlije boje i drvene elemente, uz naglašavanje svetla i udobnosti
- Japanski minimalizam – fokus na harmoniju, ravnotežu i povezanost s prirodom, u upotrebni je niski nameštaj izrađen od prirodnih materijala
- Monohromatski minimalizam – upotreba jedne boje ili različitih nijansi boje, kako bi se stvorio elegantan i sofisticiran prostor.
Minimalizam ne mora imati ekstreman početak
Mnogi imaju želju da usvoje minimalistički stil života, ali se plaše početka. Zamišljaju da će odmah morati da se odreknu dragih predmeta, suvenira i uspomena i da će proći kroz svojevrsni proces žaljenja. Istina je da se ljudi vezuju za predmete.
Možda ne na isti način kao za ljude, ali jake emocije se definitivno mogu povezati s pojedinim predmetima – porodični nakit, drage knjige, slike, kolekcionarski primerci, biljke, suveniri s putovanja, posuđe, odeća… Minimalizam nije “one size fits all” rešenje, budući da se svi razlikujemo po svojim željama i potrebama. S tim u vezi, ono čega će se odreći jedan minimalista je praktično nezamislivo za drugog, iako su i jedan i drugi usvojili minimalistički stil života. Baš iz toga razloga sebi uvek postavljamo tri pitanja koja smo ranije naveli.
Važno je da znate da uplovljavanje u svet minimalizma ne mora biti stresno i bolno. Nije nužno da sve materijalno što posedujete upakujete u kutije i donirate (sem ako tako nešto ne doživljavate kao pravu katarzu). Možete početi postepeno, bez trajnog odricanja. Predmeta se možete odreći na određeno vreme, tako da su i dalje u vašem posedstvu, ali vam nisu u vidokrugu.
Primera radi, najam kontejnera je opcija kojoj mnogi pribegavaju. Naime, skladišne kontejnere je moguće iznajmiti po povoljnoj ceni i to na nekoliko dana ili čak godina. Kontejnere možete ispuniti predmetima koji vam nisu nužno potrebni, ali za koje ste vezani i nastaviti život u minimalističkom stilu.
Ako posle par nedelja primetite da vam neki predmeti nedostaju ili vam je život daleko stresniji bez tih predmeta, uvek ih možete uzeti iz kontejnera i vratiti u svoj dom. S druge strane, obećavamo da ćete na većinu predmeta koje ste skladištili i zaboraviti posle nekoliko nedelja ili meseci, što znači da za njih verovatno niste bili toliko vezani. Predmeti na koje ste zaboravili definitivno ne zaslužuju da zauzimaju mesto u vašem životnom prostoru.
Nakon par meseci, možete obaviti generalno čišćenje kontejnera i doneti konačne odluke – pojedini predmeti će zaslužiti da se vrate u vaš dom, a od drugih je vreme da se zauvek rastanete. Stručnjaci savetuju da za odlaganje stvari koristite skladišta ili kontejnere umesto tavana, podruma i garaža. Cilj je da vam predmeti ipak ne budu uvek na dohvat ruke jer će vam tako biti daleko teže da se od njih razdvojite.
Ukoliko i sami imate želju da isprobate minimalistički način života, važno je da to učinite uz što manje stresa. U suprotnom, ceo proces gubi smisao i postaje pravo mučenje. Ako na pola puta shvatite da minimalizam ipak nije za vas, to je takođe u redu. Naučili ste nešto o sebi i to je važan korak. Dovoljno će biti da povremeno prođete kroz fioke, ormare i plakare i rešite se predmeta koje više ne koristite, a zauzimaju prostor.
