Knez Mihailo – Velike ličnosti #1
Koliko često se kroz priču provuče neka ličnost čije je ime dobro poznato svima, a vi baš niste sigurni šta je ono što tu ličnost čini toliko poznatom i značajnom? Da sledeći put ne biste morali da preskočite ovaj deo razgovora, ili vam je iz nekog razloga glupo da pitate i saznate nešto više o njemu ili njoj, jer se „kao“ podrazumeva da se to zna pokušaćemo da kroz ovaj serijal predstavimo značajne istorijske, ali i savremene ličnosti iz raznih oblasti.
Mesto sastanka – kod konja! Omiljeno mesto za nalaženje svim Beograđanima, ali i onima koji posete naš grad – Trg Republike, sponenik Knezu Mihailu.
Ko je u stvari čovek u čiju čast je taj spomenik podignut, koji već godinama jaše konja u centu Beograda i čini jednu od najpoznatijih znamenitosti našeg grada?
Knez Mihailo je dva puta bio na prestolu Srbije. Rođen je u Kragujevcu, 1823. godine. U toku odrastanja oca retko viđa, dok je majka za sve bila tu, čime se objašnjava njegova sentimentalna strana i epitet nesrećno zaljubljenog čoveka koji ga je uvek pratio.
Ono što je krasilo ovog srpskog vladara jeste idealizam bilo u državnom, bilo u privatnom životu.
Romantičar, bio je zaljubljen u Nemicu plemićkog porekla, ali se na kraju ženi Julijanom Hunjadi. Nakon kraha ovog braka, zaljubljuje se u svoju rođaku Katarinu Konstantinović. Nekoliko dana pre svoje smrti knez se verio svojom nesuđenom ljubavi, uprkos oštrim protivljenjima okruženja.
Često se družio sa velikim umovima tog vremna: Brankom Radičevićem, Vukom Karadžićem, Đurom Daničićem. Uspevao je da podigne brojne kulturne ustanove i pomaže kulturnom razvoju Srbije.
Prvi put napušta presto već sa devetnaest godina, 1842. godine, kada je Turska podržala bunu protiv kneza Mihaila i njegove vladavine. U Srbiju se vraća 1858. godine, sa ocem, voljom Svetoandrejevske skupštine.
Drugi put na presto dolazi 1860. godine, i ostaje do 1868. kada je 10. juna izvršen atentan na kneza Mihaila u beogradskom parku Košutnjak. Ubistvo je izazvalo veliku narodnu žalost.
Njegova najveća želja bila je oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda.
Pored toga, ostaće upamćen i po svojim pesničkim ostvarnjima i sentimentalnoj prirodi. Kompozicija na njegove stihove „Što se bore misli moje“, inspirisanih nesrećnim ljubavima i danas se može čuti u beogradskim boemskim kafanama.
