Naučne discipline današnjice za koje verovatno niste čuli

Na šta prvo pomislite kada neko pomene nauku i istraživanja? Ako su to eksperti u laboratorijama ili učenjaci zadubljeni u knjige koji većinu vremena provode u biblioteci, vreme je da promenite svoje mišljenje i proširite vidike. Nekada je reč nauka uglavnom asocirala na konkretne naučne discipline poput hemije, fizike, biologije. Međutim, napredak nauke poslednjih nekoliko decenija učinio je da ova polja postaju sve više specijalizovana i interdisciplinarna. 

Sve ovo je uzrok nastanka potpuno novih puteva istraživanja, a samim tim i nekih poprilično neobičnih naučnih karijera. Da li ste čuli za notafiliste i zimologe? Istraživali smo čime se bave veksilolozi, svemirski psiholozi i gelotolozi. Pročitajte!

Veksilologija

Veksilologija je nauka koja se bavi proučavanjem zastava. Kao jedna od relativno mladih naučnih disciplina, izdvojila se iz heraldike sredinom 20. veka. Svoje ime duguje latinskom nazivu za tip zastave koji su koristile rimske legije – vexillum.  Predmet izučavanja veksilologa jeste istorija i simbolika zastava, njihova upotreba, oprema za zastave i uopšteno sve što se zastava tiče. 

Delovanje na polju veksilologije uključuje i korelaciju sa drugim znatno razvijenijim naučnim disciplinama, kao što su sociologija, istorija ili dizajn. Pored akademskog proučavanja zastava, treba pomenuti i da postoji veliki broj ljudi koji se pasionirano bave proučavanjem zastava iz hobija. Ovo uglavnom podrazumeva proučavanje zastava sveta i njihovih simbola, koji sve tipovi zastava postoje kao i tehnike njihovog prikazivanja.

Notafilija

Jeste li čuli za notafiliju? Reč je o nauci o papirnom novcu, koja se smatra granom numizmatike. Premda sakupljanje papirnog novca nije popularno i rasprostranjeno kao skupljanje kovanica, notafilisti širom sveta već više od pola veka prave svoje kolekcije papirnih novčanica. 

Reč notafilija nastala je 1969. godine kada je i počelo odvajanje ove neobične discipline od numizmatike. Međutim, smatra se da su ljudi sistematski počeli da prikupljaju papirnu valutu još 1940. godine. 

Da biste postali notafilista potrebno je da pronađete bar jednu upečatljivu novčanicu i pre svega odredite temu svoje kolekcije. Neki kolekcionari skupljaju papirni novac i prema vremenskom periodu ili pak prema državi iz koje potiče. Posvećeni notafilisti prave i kataloge svojih kolekcija sa svim podacima o novčanicama. Naravno, ne treba posebno napominjati da vrednost svakog predmeta zavisi od stanja u kom se nalazi. Što je više detalja na novčanici vidljivo i što je stanje bolje, to je njena vrednost veća.

Kognitivna ekonomija

Pored bihejvioralne ekonomije u okviru koje se proučava ponašanje pojedinca u kontekstu ekonomskog odlučivanja, izdvajamo jednu specifičnu naučnu disciplinu – kognitivnu ekonomiju. Ovo naučno polje posvećeno je izučavanju načina razmišljanja pojedinca kada donosi (ekonomske) odluke.

Neka od pitanja kojima se bavi kognitivna ekonomija su: kakva je unutrašnja struktura čovekovog odlučivanja, kakvi su uticaji na nju, kako informacija ulazi u um i kako se obrađuje i, konačno, kako se svi ti procesi izražavaju u našem ponašanju?

Poređenja radi, dok ekonomiju ponašanja možemo posmatrati kao inžinjerstvo, kognitvna ekonomija se na izvestan način podudara sa fizikom. Kognitivni ekonomisti analiziraju načine i modele prema kojima ljudi donose odluke i na osnovu toga osmišljavaju model ekonomskog ponašanja velikih razmera. 

Svemirska psihologija

U središtu proučavanja svemirske psihologije nalaze se astronauti. Da budemo precizniji, svemirski psiholozi istražuju kakav uticaj na aktivnosti astronauta imaju posebni uslovi svemirskog leta. Sam let u svemir uključuje posebne faktore, poput bestežinskog stanja i ubrzanja, kao i prisustvo faktora „novine“, povezanog sa znatnim emocionalnim opterećenjem i nervnim i mentalnim naporima. 

U okviru ove discipline sprovode se eksperimentalne studije povezane sa izborom i obukom astronauta i poboljšanjem njihove efikasnosti. Jedan od glavnih zadataka ovih naučnika jeste da formulišu preporuke za optimalne režime fizičkog i mentalnog rada i odmora za astronaute. Ovo naučno polje usko je povezano sa inženjerskom psihologijom.

Zimologija

Sasvim smo sigurni da je fermentacija i proces vrenja poslednje na šta biste pomislili kada se pomene reč „zimologija“. Međutim, upravo je zimologija nauka koja se bavi istraživanjem fermentacije i svih njenih tokova. 

Pivo, vino, hleb, sir, kiseli krastavci, jogurt – sve ove namirnice i pića proizvode se fermentacijom,  postupkom kojim kvasac ili bakterije pretvaraju šećere u kiseline, gasove ili alkohol. Tako je osnovni zadatak zimologa da proučavaju kako se ovi mikroorganizmi mogu koristiti u procesima fermentacije, kao što je kuvanje piva, na primer. 

Prvim zimologom smatra se francuski biolog i hemičar Luj Paster. Danas postoje mnogi tehnološki fakulteti koji imaju istraživačke i naučne programe u okviru kojih studenti mogu proučavati zimologiju.

Gelotologija

Da li ste znali da postoji nauka koja se bavi smehom i njegovim uticajem na ljudsko telo i zdravlje? U pitanju je gelotologija. Sam naziv potiče od latinskih reči gelos što znači smeh i logos što znači nauka. Gelotolozi proučavaju smeh i njegove efekte na telo  iz psihološke i fiziološke perspektive i često zagovaraju izazivanje smeha na terapijskoj osnovi u alternativnoj medicini.

U okviru gelotoloških studija došlo se do brojnih korisnih zaključaka, a jedan od njih je onaj o pozitivnom udelu smeha u jačanju psihe i uopšte zdravlja organizma. Smeh opušta celo telo, oslobađa od stresa, okidač je za oslobađanje hormona sreće endorfina, pojačava cirkulaciju i deluje čak analgetski. Zbog toga terapeuti smeha za cilj imaju da pacijente nasmeju, ali ne korišćenjem šala i humora. Umesto toga, oni vode vežbe koje pomažu ljudima da se povežu sa dubokim, radosnim smehom koji doživljavaju bebe.