adl adl

Svakodnevna ekonomija #1 – 13 termina koje morate razumeti

0

Ekonomija je nezaobilazna u životu svih nas, a vrlo često je ne razumemo baš najbolje. Svakodnevno na vestima čujemo šta se događa, a da nismo sigurni šta žele da nam kažu ili šta će to prouzrokovati. Shodno tome, ovaj tekst će pojasniti mnoge kritične ekonomske termine.

novcanik

Inflacija je monetarna neravnoteža, kada je veća količina novca u opticaju od potrebne količine.  Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena, samim tim stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena. Najprostije rečeno, do inflacije dolazi zbog dobro nam poznatog prekomernog štampanja novca.

Recesija je makroekonomska pojava kojom se nazivaju periodi pada bruto domaćeg proizvoda u jednom privrednom sistemu. Ne postoji pravilo kada se “proglašava” recesija, ali se govori da ona nastaje kada BDP opada u dva kvartala (tromesečja) zaredom. Recesije nisu u vezi samo sa nižim dohocima, nego i drugim oblicima ekonomskog pada: nezaposlenošću, opadajućim profitom, češćim bankrotstvom itd.

Budzet je osnovni pravni dokument za finansiranje države. Predstavlja brojčano izražen pregled javnih rashoda i prihoda, povezan je sa ciljevima koje država planira da ostvari u toku jedne godine. Tu su pojmovi budžetskog suficita i češće deficita. Naravno deficit predstavlja situaciju kada su rashodi veći od prihoda, a suficit suprotno. Deficit se mora pokriti i to dovodi do javnog duga!

NKS i EKS, često viđane skraćenice, predstavljaju nominalnu i efektivnu kamatnu stopu. Kamata je trošak pozajmljivanja. Ove stope su vam veoma važne, ako se nalazite u situaciji da uzimate kredit ili svoju ušteđevinu oročavate u banci. Nominalna predstavlja onu koja se nalazi u ugovoru, a realna se odražava na ono što se zaista dobija nakon štednje, posle odbijanja poreza na kamatu. Realna kamatna stopa prikazuje prilagođavanje nominalne za inflaciju. Odnosno ukoliko ste položili ušteđevinu sa kamatom od 13%, a inflacija je  10%, vaša realna kamatna stopa biće 3%.

Direktne strane investicije predstavljaju priliv stranog kapitala u zemlju. Najčešće se radi o ulaganju u proizvodne pogone, a najviše se ulaže u razvijene zemlje, zbog toga Srbija ima problem sa stranim investicijama. Investitoru mogu doneti najveći profit, ali nose i najveći rizik. Za državu u koju se investira ovo je dobro sa više strana, a pre svega zbog rasta zaposlenosti, izvoza, BDP-a. Nažalost, često se desi da država bude iskorišćena, bez da ima pogodnosti od investicija.

Porezi predstavljaju prihod države, dok subvencije predstavljaju „olakšice“ privredi i građanima, odnosno rashode države. U zavisnosti od fiskalne politike koju vodi određena država, zavisiće koliko će porezi iznositi, kao i da li će biti date određene olakšice i kome. Moramo primetiti da obe kategorije u teoriji dovode tržište do nesavršenosti, ali bez njih realno funkcionisanje bilo koje države bi bilo nemoguće. Najčešće se susrećemo sa porezima kao što su PDV, porez na dohodak, imovinu, zarade, pa čak i poklon. Sa druge strane najčešće se subvencioniše poljoprivreda, radna mesta, a od skoro su kod nas aktuelni i subvencionisani stanovi.

Bruto plata predstavlja pravu zaradu građana, često se preko nje olako prelazi i ne spominje se kod nas, dok u svetu nije baš tako. Kada ste čuli nekog da je rekao ove godine sam zaradio 650.000,00 dinara bruto? Retko, ali plata od 30.000,00 dinara je veoma poznata (nažalost). Zapravo ove dve stvari su isto (okviran račun). Ono što bruto platu svodi na ono što se primi su porezi i doprinosi. Gore smo spomenuli porez na zarade, a tu su doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti, zdravstveno i penziono osigururanje. Da bi upoređivali određene brojke, moramo dobro znati o čemu one govore.

Monopol je svima veoma poznat, zar ne? Da otvorite polje A1 u slagalici i dobijete „Mišković“ verovatno biste mislili da je rešenje monopol? 🙂 Monopol predstavlja preduzeće koje je jedini prodavac proizvoda bez bliskih supstituta (zamene). Tu je i oligopol, tržišna struktura u kojoj samo nekoliko prodavaca nudi slične ili identične proizvode. Osim narko kartela za koje ste verovatno čuli, postoje i karteli kao pojam u ekonomiji. Kartel predstavljaju preduzeća koja složno nastupaju na tržištu. Naravno, ovo nije dobro za kupce, kao što pretpostavljate uvek će dogovoriti višu cenu od one koja je realna. Karteli su kažnjivi zakonom, kao i monopoli, ali naravno prisutni su i pored toga. Konkurento tržište je tržište sa mnogo kupaca i prodavaca koji trguju identičnim proizvodima, tako da svaki kupac i prodavac uzima cenu kao datu (teorija). Ovo je naravno najefikasniji vid tržišta, ali uvek se neko nađe da ga ograniči.

Marža je oblik kontrolisane razlike u ceni, kod trgovaca predstavlja razliku između cene po kojoj kupe i po kojoj prodaju. Maržu mogu kontrolisati ili država ili proizvođači, na taj način što se obično odredi interval u kom se marža može kretati i on se računa na nabavnu cenu. Sa jedne strane marža štiti kupca, a sa druge prodavca, na taj način što se gornja granica intervala brine da proizvodi ne budu preskupi, a donja da ne budu isuviše jeftini.

Ostavite komentar