Radno pravo – šta treba da zna svako ko potpisuje ugovor o radu?

Nakon višegodišnjeg školovanja, uz mnogo muka i rada, konačno imate diplomu u svojim rukama!

Međutim, svaki student sigurno zna onaj osećaj kada konačno završite fakultet, pa odmah usledi ono čuveno pitanje: “ A šta ću sad? “.

Pronalaženje prvog posla u današnje vreme nije nimalo lako, pa čak ni ako imate tu čuvenu diplomu koja dokazuje za koje se ste poslove kvalifikovani da radite. Još teže je na samom početku – kada tek završite fakultet i bez imalo iskustva, budući da je uslov za svaki posao često i po nekoliko godina iskustva.

Međutim kada se zaposlite, čekaju vas brojne obaveze, najpre prijavljivanje na biro, a zatim i potpisivanje radnog ugovora. Budući da ugovor o radu sadrži brojne stavke koje vam vrlo verovatno neće biti poznate kao početniku, stoga je najbolje da vam ugovor o radu rastumači stručno lice, odnosno advokat za radno pravo koji će sve stručne stavke iz ugovora prilagoditi na način na koji vi možete da razumete.

Dakle, kada se zaposlite, bilo to na određeni ili neodređeni vremenski period, ključna stvar je potpisivanje ugovora o radu, te u nastavku teksta sa vama delimo najvažnije stavke ovog ugovora, koje bi kao početnik trebalo da znate.

Hajde najpre da razjasnimo šta je uopšte ugovor o radu

Da bi se radni odnos zaključio, neophdno je potpisivanje ugovora o radu, koji potpisuju kako zaposleni tako i poslodavac. 

Ovim ugovorom detaljno se definišu prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca, a koji se zaključuje pre samo stupanja na rad zaposlenog lica.

Ugovor o radu izrađuje se u tri primerka u pismenom obliku – jedan koji se predaje zaposlenog, a dva ostaju kod poslodavca.

Ko ima pravo na zasnivanje radnog odnosa?

Ugovor o radu može da se zaključi sa licem koje ima najmanje 15 godina života, međutim ukoliko se ugovor zaključuje sa licem mlađim od 18 godina neophodna je saglasnost roditelja, odnosno usvojitelja ili staratelja pod uslovom da takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje i ako taj rad nije zakonom zabranjen. 

Da bi lice mlađe od 18 godina života moglo da zasnuje radni odnos, potreban je nalaz zdravstvenog organa kako bi se utvrdilo da je lice sposobno za obavljanje takvog posla.

Pre nego što se zaključi ugovor o radu, lice je dužno da poslodavcu dostavi sve isprave i dokaze kojim se dokazuje da su ispunjeni svi uslovi za rad.

Postoji nekoliko podataka koje poslodavac ne može da zatraži, a to se često odnosi na informacije o porodičnom i bračnom statusu i svih drugih podataka lica koji nisu od značaja za obavljanje posla.

Šta ako se ne zaključi ugovor o radu?

Dakle, poslodac i zaposleni potpisuju ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad, definišući međusobna prava i obaveze. Što znači da tek stupanjm na rad zaposleni ostvaruje sva ona prava i obaveze koja su navedena u okviru ugovora. 

Međutim, postavlja se pitanje šta ako se npr. ne zaključi ugovor o radu? U tom slučaju, smatraće se da je zaposleno lice zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, danom stupanja na rad.

Slična situacija je ako je potpisan ugovor o radu, a zaposleni ne stupi u radni odnos danom koji je određen kao početak radnog odnosa. U tom slučaju zaposleni ne može da ostvaruje svoja prava i obaveze iz ugovora jer nije ostvario najvažniju obavezu – nije stupio na rad.

U kojim slučajevima prestaje radni odnos?

Ukoliko je radni odnos zasnovan na određeno vreme, onda on prestaje istekom roka na koji je zasnovan, a ukoliko je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, on može prestati iz više razloga:

• smrću zaposlenog lica ili u slučaju navršenih propisanih godina života kao i godina staža osiguranja
• voljom zapslenog, odnosno otkazom
• otkazom od strane poslodavca
• sporazumno, odnosno zajedničkom odlukom zaposlenog i poslodavca 
• nezavinost od volje ranika i poslodavca (po sili zakona)

Dva najčešća razloga za prestanak radnog odnosa su odlukom zaposlenog i putem sporazumnog dogovora zaposlenog i poslodavca.

Kod sporazumnog otkaza potrebno je da jedna strana iznese predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa. Ako obe strane prihvate ovaj predlog, obe strane potpisuju sporazum o prestanku radnog odnosa. 

Pre ovoga, poslodavac ima obavezu da obevesti zaposlenog o svim posledicama ove vrste otkaza, odnosno da mu ukaže da u ovom slučaju nema prava na ostvarivanje novčane naknade za nezaposlena lica.

Kada je reč o otkazu voljom zaposlenog, zaposleni mora da da izjavu u pisanom obliku koja može biti neformalnog karaktera gde navodi datum kada želi da prestane sa radom. 

Što se tiče razloga, nije neophodno navoditi poseban razlog zbog čega zaposleni želi da da otkaz, odnosno zaposleni ima punu slobodu da prekine radni odnos bez ikakvog obrazloženja. 

Za zaposlenog je važno da ispuni, odnosno ispoštuje otkazni rok od najmanje 15 dana koji može da se produži odlukom poslodavca, ali po zakonu ne sme biti duži od 30 dana.

Ovo su bile neke od osnovnih informacija koje bi kao početnik bilo poželjno da znate, kako biste znali šta vas to sve čeka u bliskoj budućnosti kada zakoračate u svet odraslih. Želimo vam sreću pri pronalasku svog prvog posla!