Radno pravo – sve što treba znati prilikom potpisivanja ugovora o radu

Nakon višegodišnjeg školovanja, uz mnogo muka i rada, konačno imate diplomu u svojim rukama!

Svaki student sigurno zna onaj osećaj kada konačno završi fakultet, pa odmah usledi ono čuveno pitanje: “ A šta ću sad? “.

Pronalaženje prvog posla u današnje vreme nije nimalo lako, pa čak ni ako imate tu čuvenu diplomu koja dokazuje za koje ste sve poslove kvalifikovani da radite. Još teže je na samom početku – kada tek završite fakultet i bez imalo iskustva, budući da je uslov za svaki posao često i po nekoliko godina iskustva.

Kada se zaposlite, čekaju vas brojne obaveze, najpre prijavljivanje na biro, a zatim i potpisivanje radnog ugovora. Budući da ugovor o radu sadrži brojne stavke koje vam vrlo verovatno neće biti poznate kao početniku, najbolje je da vam ugovor o radu rastumači stručno lice, odnosno advokat za radno pravo koji će sve stručne stavke iz ugovora prilagoditi načinu koji vi možete da razumete.

Dakle, kada se zaposlite, bilo na određeni ili neodređeni vremenski period, ključna stvar je potpisivanje ugovora o radu, te u nastavku teksta sa vama delimo najvažnije stavke ovog ugovora, koje bi kao početnik trebalo da znate.

Potpisivanje ugovora o radu je osnova koju reguliše radno pravo

Da bi se radni odnos zaključio, neophdno je potpisivanje ugovora o radu, koji potpisuju kako zaposleni tako i poslodavac. Ovim ugovorom detaljno se definišu prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca, a koji se zaključuje pre samog stupanja na rad lica koje se zaposlilo.

Ugovor o radu izrađuje se u tri primerka u pismenom obliku – jedan koji se predaje zaposlenom, a dva koja ostaju kod poslodavca.

Šta je radno pravo i šta sve ono pokriva?

Radno pravo je grana prava koja reguliše odnose između poslodavaca i zaposlenih, kao i pravila koja se odnose na radne uslove i prava radnika. Cilj radnog prava je da osigura pravedne i humane uslove rada, zaštitu radnika i postigne ravnotežu između interesa poslodavaca i zaposlenih. Najvažniji aspekti radnog prava su:

• Zaključivanje ugovora o radu – Ugovor o radu je osnovni dokument koji definiše radni odnos. Sadrži informacije o radnim uslovima, pravima i obavezama obe strane, plati, radnom vremenu i ostalim relevantnim aspektima.
• Radno vreme i odmor – Radno pravo reguliše trajanje radnog vremena, prekovremeni rad, dnevne i nedeljne odmore, kao i godišnje odmore. Cilj je da se osigura odgovarajuće vreme za odmor i oporavak radnika.
• Zaštita na radu – Poslodavci su obavezni da obezbede sigurne uslove rada, kako bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost zaposlenih. Ovo uključuje i obavezne zdravstvene preglede, obuku za bezbednost i zaštitu na radu, kao i mere za prevenciju nesreća.
• Plata i naknade – Ovo pravo reguliše minimalnu platu, način obračuna zarade, isplatu prekovremenog rada, kao i druge naknade koje zaposleni mogu ostvariti, poput bonusa, dnevnica i slično.
• Prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca – Prava zaposlenih uključuju pravo na poštenu platu, bezbedne uslove rada, odmore, zaštitu od diskriminacije i mobinga. Poslodavci, s druge strane, imaju pravo da očekuju profesionalno obavljanje radnih zadataka i poštovanje radne discipline.
• Prestanak radnog odnosa – Radno pravo reguliše uslove i postupke za prestanak radnog odnosa, bilo da se radi o otkazu, isteku ugovora na određeno vreme ili penzionisanju. Cilj je da se osigura pravedan proces i zaštita prava zaposlenih prilikom prestanka radnog odnosa.

Radno vreme po zakonu

Standardni radni dan traje osam sati, a radna nedelja pet dana, što čini puno radno vreme. Radni odnosi u okviru punog radnog vremena, nepunog radnog vremena i skraćenog radnog vremena uređeni su zakonom.

• Standardno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, sa radnim danom od osam sati i radnom nedeljom od pet dana.
• Skraćeno radno vreme – za zaposlene na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, radno vreme se skraćuje srazmerno štetnosti uslova rada, najviše do 10 sati nedeljno. Ovi poslovi se nazivaju poslovi sa povećanim rizikom.
• Prekovremeni rad – u slučaju iznenadnog povećanja obima posla, više sile ili potrebe za završetkom neplaniranog posla u određenom roku, zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca radi prekovremeno. Prekovremeni rad ne sme trajati duže od 8 sati nedeljno i 12 sati dnevno. Za prekovremeni rad važe posebna pravila o maksimalnoj dužini trajanja, uvećanoj zaradi i drugim uslovima.

Kako radno pravo reguliše dnevni i godišnji odmor?

Odmori su regulisani na sledeći način:

• Zaposleni koji rade duže od 4 sata dnevno imaju pravo na odmor u trajanju od najmanje 15 minuta.
• Zaposleni koji rade 6 sati dnevno imaju pravo na odmor od minimum 30 minuta.
• Zaposleni koji rade 10 ili više sati dnevno imaju pravo na odmor od minimum 45 minuta.

Zaposleni imaju pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa.

Nedeljni odmor traje najmanje 24 sata neprekidno, po pravilu se koristi nedeljom.

Posle mesec dana neprekidnog zaposlenja kod poslodavca, stiče se pravo na godišnji odmor. Trajanje godišnjeg odmora utvrđuje se ugovorom o radu ili opštim aktom, ali ne sme biti manje od 20 radnih dana za jednu kalendarsku godinu.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može onemogućiti. Zamena godišnjeg odmora novčanom naknadom je dozvoljena samo u slučaju prestanka radnog odnosa. U tom slučaju, zaposleni ima pravo na isplatu novčane naknade za neiskorišćene dane godišnjeg odmora.

Sistem zarada u Republici Srbiji

Ukupna zarada zaposlenog u Srbiji sačinjena je od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, drugih primanja po osnovu radnog odnosa, te zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, što uključuje nagrade, bonuse i slično.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade. Osnovna zarada se utvrđuje ugovorom o radu i predstavlja fiksni deo zarade. Deo za radni učinak zasniva se na kvalitetu rada koji zaposleni obavlja, što znači da zaposleni može da zaradi više ukoliko radi efikasnije i kvalitetnije. Uvećana zarada se isplaćuje u posebnim slučajevima, kao što su rad na dan praznika, rad noću i prekovremeni rad.

Pored ovih komponenti, postoje i druga primanja koja je poslodavac dužan da isplaćuje zaposlenom po osnovu radnog odnosa. Ova primanja uključuju otpremninu koja se isplaćuje zaposlenom pri odlasku u penziju, naknadu pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, kao i naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Bitno je napomenuti da pojam zarade u smislu važećeg radnog prava podrazumeva bruto zaradu, a ne neto zaradu, s obzirom na to da zarada u Srbiji uključuje i doprinose i porez na dohodak koji se plaćaju iz zarade.

Postoje tri vrste doprinosa: 

• Doprinosi za zdravstveno osiguranje,
• Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje,
• Doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. 

Obveznici doprinosa su i poslodavac i zaposleni, pri čemu se jedan deo doprinosa isplaćuje „na teret” zaposlenog, a drugi deo „na teret” poslodavca. Međutim, za razliku od mnogih drugih zemalja, u Srbiji oba navedena tipa doprinosa obračunava i plaća isključivo poslodavac prilikom isplate zarade zaposlenom.

Važeće stope doprinosa i poreza su: 

• Doprinosi za zdravstveno osiguranje i na teret zaposlenog i na teret poslodavca iznose po 5,15% bruto zarade; 
• Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog iznose 14% bruto zarade, a na teret poslodavca 10% bruto zarade; 
• Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti iznosi 0,75% bruto zarade (koji se plaća na teret zaposlenog); 
• Porez na dohodak iznosi 10% bruto zarade (koji se plaća na teret zaposlenog).

Zaštita zaposlenih prema srpskom zakonu o radu

Srpski Zakon o radu pruža visok nivo zaštite svim kategorijama zaposlenih, osiguravajući prava i bezbednost u različitim aspektima radnog odnosa. Ova zaštita obuhvata sledeće ključne oblasti:

• Pravo na odgovarajuću zaradu – Svaki zaposleni ima pravo na poštenu i odgovarajuću zaradu za svoj rad.
• Zaštita ličnog integriteta i dostojanstva – Zaposlenima je zagarantovana zaštita ličnog integriteta i dostojanstva na radnom mestu.
• Poslodavci su obavezni da obezbede sigurne uslove rada i zaštitu zdravlja zaposlenih.
• Zaposleni imaju pravo na zaštitu u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, uključujući i novčanu naknadu tokom privremene nezaposlenosti.
• Svi zaposleni imaju pravo na dodatne oblike zaštite ako su predviđeni opštim aktima kod poslodavca ili ugovorom o radu.

Zaštita zaposlenih žena

Zaposlene žene imaju pravo na posebnu zaštitu tokom trudnoće i porođaja. Ne smeju raditi na poslovima koji su štetni za njihovo zdravlje ili zdravlje deteta.

Zabranjen im je prekovremeni i noćni rad ukoliko bi mogao štetiti njihovom zdravlju ili zdravlju deteta.

Imaju pravo na plaćeno odsustvo sa posla za obavljanje medicinskih pregleda vezanih za trudnoću. Poslodavac ne može otkazati ugovor o radu tokom trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta.

Zaštita osoba sa invaliditetom

Poslodavci su obavezni da omoguće zaposlenima sa invaliditetom ili ozbiljnim zdravstvenim problemima da obavljaju posao u skladu sa njihovom radnom sposobnošću. Posebna zaštita za osobe sa invaliditetom garantovana je zakonskim i ustavnim propisima Republike Srbije.

Zakon o zaštiti uzbunjivača

Usvojen kao jedan od prvih takve vrste u svetu, Zakon o zaštiti uzbunjivača pruža zaštitu osobama koje otkrivaju informacije o kršenju zakona, ljudskih prava, javnog zdravlja, bezbednosti, ili oštećenju životne sredine. Najvažniji elementi ovog zakona su:

• Obelodanjivanje informacija – uzbunjivanje podrazumeva obelodanjivanje informacija o nezakonitim radnjama ili opasnostima po javnost.
• Zaštita uzbunjivača – fizička lica koja vrše uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem imaju pravo na posebnu zaštitu. Ovo uključuje zaštitu od odmazde, gubitka posla, ili bilo kakvih štetnih radnji trećih lica.
• Poslodavci su dužni da upoznaju zaposlene sa propisanom zaštitom uzbunjivača i da obezbede stvarnu zaštitu uzbunjivača od mogućih negativnih posledica.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu jasno zabranjuje svako ponašanje koje ima za cilj povredu dostojanstva, ličnog integriteta, ugleda, zdravlja ili položaja zaposlenog. Odredbe ovog zakona su:

• Zabrana uznemiravanja – aktivno ili pasivno ponašanje koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje je zabranjeno.
• Informisanje zaposlenih – poslodavci su obavezni da pisanim putem obaveste zaposlene o zabrani uznemiravanja na radu, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima koje proističu iz zakona.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Usvojen 2021. godine, Zakon o rodnoj ravnopravnosti zahteva od poslodavaca da preduzme konkretne korake ka postizanju pune rodne ravnopravnosti. 

• Poslodavci moraju usvojiti set dokumenata i politika koje promovišu rodnu ravnopravnost. 
• Radne prakse i ponašanja poslodavaca moraju biti usklađene sa ciljem postizanja rodne ravnopravnosti.
• Zakon promoviše jednak pristup prilikama za napredovanje, obuku i profesionalni razvoj za sve zaposlene, bez obzira na pol.

Ko ima pravo na zasnivanje radnog odnosa?

Ugovor o radu može da se zaključi sa licem koje ima najmanje 15 godina života, međutim ukoliko se ugovor zaključuje sa licem mlađim od 18 godina neophodna je saglasnost roditelja, odnosno usvojitelja ili staratelja pod uslovom da takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje i ako taj rad nije zakonom zabranjen. 

Da bi lice mlađe od 18 godina moglo da zasnuje radni odnos, neophodan je nalaz zdravstvenog organa kojim se potvrđuje da je lice sposobno za obavljanje posla. Ovaj nalaz je ključan za zaštitu zdravlja maloletnih radnika i osigurava da oni ne budu angažovani na poslovima koji bi mogli negativno uticati na njihov razvoj i zdravlje.

Pre nego što se zaključi ugovor, lice je dužno da poslodavcu dostavi sve isprave i dokaze kojim se dokazuje da su ispunjeni svi uslovi za rad. Postoji nekoliko podataka koje poslodavac ne može da zatraži, a to se često odnosi na informacije o porodičnom i bračnom statusu i svih drugih podataka lica koji nisu od značaja za obavljanje posla.

Šta ako se ne zaključi ugovor o radu?

Ako poslodavac i zaposleni ne zaključe ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, počevši od dana kada je stupio na rad. Ovo pravilo pruža zaštitu zaposlenima, osiguravajući da imaju prava čak i u slučaju proceduralnih propusta. Bez formalnog ugovora, radni odnos se tretira kao da je sklopljen na neodređeno vreme, čime se osigurava kontinuitet i stabilnost zaposlenja.

Poslodavac i zaposleni potpisuju ugovor o radu pre nego što zaposleni stupi na rad. Ovaj ugovor definiše međusobna prava i obaveze i ovo je osnova za radno pravo, što znači da zaposleni ostvaruje prava i preuzima obaveze tek nakon stupanja na rad. Ugovor je najvažniji dokument koji reguliše radni odnos, osiguravajući pravnu zaštitu obe strane.

Ako je potpisan ugovor o radu, ali zaposleni ne stupi na rad na dan koji je određen kao početak radnog odnosa, zaposleni ne može ostvarivati prava i obaveze iz ugovora. Razlog je što zaposleni nije ispunio najvažniju obavezu – stupanje na rad. U takvoj situaciji, ugovor nema pravnu snagu jer nisu ispunjeni osnovni uslovi za njegovu primenu.

Kada se dešava otkaz ugovora o radu?

Otkaz ugovora se može desiti na više načina. Ukoliko je radni odnos zasnovan na određeno vreme, onda se raskidanje ugovora o radu dešava u sledećim situacijama:

• Istek ugovora – najčešći razlog za prestanak radnog odnosa na određeno vreme je istekom roka navedenog u ugovoru. Radni odnos automatski prestaje na datum naveden kao kraj važenja ugovora.
• Završetak projekta – ako je ugovor zaključen za obavljanje određenog posla ili projekta, radni odnos prestaje završetkom tog posla ili projekta.
• Otkazan ugovor – ugovor na određeno vreme može biti raskinut pre isteka roka samo u izuzetnim situacijama, kao što su teže povrede radnih obaveza ili nepoštovanje ugovorenih uslova rada.

Ukoliko je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, on otkaz ugovora se može desiti iz više razloga:

• Smrću zaposlenog lica ili u slučaju navršenih određenih godina života kao i godina staža osiguranja
• Voljom zaposlenog, odnosno davanjem otkaza.
• Otkazom od strane poslodavca.
• Sporazumni raskid ugovora o radu, odnosno zajedničkom odlukom zaposlenog i poslodavca.
• Nezavinost od volje radnika i poslodavca (po sili zakona).

Dva najčešća razloga za prestanak radnog odnosa su odlukom zaposlenog i putem sporazumnog dogovora zaposlenog i poslodavca.

Kod sporazumnog otkaza potrebno je da jedna strana iznese predlog za sporazumni prestanak radnog odnosa. Ako obe strane prihvate ovaj predlog, obe strane potpisuju sporazumni raskid ugovora o radu.

Pre ovoga, poslodavac ima obavezu da obevesti zaposlenog o svim posledicama ove vrste otkaza, odnosno da mu ukaže da u ovom slučaju nema prava na ostvarivanje novčane naknade za nezaposlena lica.

Kada je reč o otkazu i prekidom ugovora o radu voljom zaposlenog, on mora da da izjavu u pisanom obliku koja može biti neformalnog karaktera gde navodi datum kada želi da prestane sa radom. Što se tiče razloga, nije neophodno navoditi poseban razlog zbog čega zaposleni želi da da otkaz, odnosno on ima punu slobodu za prestanak radnog odnosa bez ikakvog obrazloženja. 

Za zaposlenog je važno da ispuni, odnosno ispoštuje otkazni rok od najmanje 15 dana koji može da se produži odlukom poslodavca, ali po zakonu ne sme biti duži od 30 dana.

Inspekcija rada i radni spor

Nadzor nad sprovođenjem zakona koji uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. Njihova uloga je važna za osiguranje da poslodavci i zaposleni poštuju radne propise i standarde. Na koji način funkcionišu inspekcija rada i radni sporovi u Srbiji?

Inspekcija rada ima zadatak da prati primenu radnih zakona i propisa, obezbeđujući zaštitu prava zaposlenih. Njihov nadzor uključuje:

• Pristup dokumentaciji: Poslodavci i zaposleni moraju omogućiti inspektoru rada pristup dokumentaciji i slobodan rad. Ovo obuhvata dostavljanje svih potrebnih informacija za inspekcijski nadzor.
• Kontrola poštovanja propisa: Inspektori rada proveravaju da li poslodavci poštuju radne zakone i propise, uključujući ugovore o radu, isplatu zarada, uslove rada i druge aspekte radnog odnosa.

Kada inspektor rada utvrdi da je poslodavac prekršio radne propise, obavezan je da pokrene prekršajni postupak. Najčešći prekršaji poslodavaca, za koje su predviđene novčane kazne koje se kreću od 150.000 do 2.000.000 dinara, su:

• Rad na crno – nezaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora sa radnikom.
• Neisplaćivanje zarada
• Kršenje pravila o godišnjim odmorima
• Nepravilan otkaz ugovora o radu
• Nedostatak posebne zaštite

Pored prekršajnog postupka, postoji mogućnost sudske zaštite za rešavanje sporova između zaposlenih i poslodavaca. 

Radni sporovi se rešavaju brzo kako bi se obezbedila pravovremena zaštita prava. Sud može odrediti privremene mere pre donošenja konačne presude kako bi se sprečilo nasilno postupanje ili neotklonjiva šteta.

Sudovi često štite slabiju stranu u radnom odnosu, što može značiti da su „naklonjeniji“ zaposlenima.

Ovo su samo neke od osnovnih informacija koje bi kao početnik bilo poželjno da znate, kako biste znali šta vas to sve čeka u bliskoj budućnosti kada zakoračite u svet odraslih. Želimo vam sreću pri pronalasku svog prvog posla!