banner-2

Šta je ugovor o radu i koje vrste radnog odnosa postoje u Srbiji?

Zakonski okvir Republike Srbije posebno definiše ugovor koji se potpisuje između poslodavca i zaposlenog, a koji se tiče zasnivanja radnog odnosa. Ovaj ugovor se naziva Ugovor o radu i pravno je regulisan u skladu Zakona o radu, koji se primenjuje kao opšti propis na sve radne odnose koji nisu regulisani drugačije posebnim zakonima. 

Ugovorom o radu obuhvataju se brojne vrste radnog odnosa, u zavisnosti od delatnosti, vremena trajanja i prirode posla. U nastavku teksta pročitajte šta je ugovor o radu, kako je pravno regulisan, kao i koje sve vrste radnog odnosa postoje u Srbiji.

Šta je ugovor o radu?

Ugovor o radu je ugovor kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog, kao i detaljno regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Ugovor može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života, ali je za lica mlađa od 18 godina potrebna saglasnost roditelja, staraoca ili usvojioca, kako bi se utvrdilo da takav rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje maloletnika.

Pre zasnivanja ugovora o radu, lice koje sa poslodavcem zaključuje ugovor je dužno da dostavi sve isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje se zasniva radni odnos. Ipak, za poslodavca postoje ograničenja kada su u pitanju isprave i dokazi prilikom potpisivanja ugovora.

Poslodavac ne može da zahteva dostavu podataka i drugih dokaza koji nisu od značaja za obavljanje poslova na koje se zasniva radni odnos, kao što su podaci o porodičnom bračnom statusu, testovi trudnoće, kao ni prethodnim davanjem izjave o otkazu od strane zaposlenog.

Ugovor o radu – obrazac

Kada je u pitanju ugovor o radu obrazac treba da sadrži sledeće stavke:

  • naziv i sedište poslodavca;
  • ime zaposlenog i mesto prebivališta, odnosno boravišta;
  • vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog;
  • naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
  • mesto rada;
  • vrsta radnog odnosa – rad na određeno vreme ili neodređeno vreme;
  • trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
  • dan početka rada;
  • radno vreme – puno radno vreme, nepuno ili skraćeno radno vreme;
  • iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
  • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknadne zarade, uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog;
  • rokove za isplatu i druga primanja na koja zaposleni ima pravo;
  • trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Poslednje tri tačke ugovora o radu ne moraju da budu uključene, ukoliko su već utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom, ali i ukoliko ih je ranije utvrdio pravilnik o radu ili drugi akt poslodavca. U tom slučaju, u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Vrste radnog odnosa u Srbiji

Zakon o radu Republike Srbije definiše dva glavna načina radnog angažovanja koja zaposlena lica mogu da zasnivaju sa poslodavcem. Stoga, prema opštem režimu radnih odnosa definisanih zakonom, lica mogu sa poslodavcem zasnivati:

  1. radni odnos;
  2. mogu biti angažovana van radnog odnosa.

Radni odnos se može zasnovati na neodređeno ili određeno vreme. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, dok poslodavac može da utvrdi i kraće radno vreme, ali ne kraće od 36 sati nedeljno. Svako zaposleno lice ima pravo na najmanje 20 dana godišnjeg odmora za punu godinu dana rada kod poslodavca.

Radni odnos na određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme ne može da bude duži od 24 meseca. Ugovor o radu na određeno vreme zaključuje se u posebnim slučajevima, kada za tim postoji potreba i ukoliko osoba ostvaruje uslove za radno mesto na koje konkuriše. Ugovor o radu na određeno vreme se potpisuje:

  • Ukoliko postoji potreba zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
  • Za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
  • Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je dozvola izdata;
  • Za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključivanja ugovora nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
  • Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do 5 godina, najduže do ispunjenja uslova.

Ukoliko zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, tada se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Šta podrazumeva probni rad?

Probni rad može da se ugovori za obavljanje jednog ili više povezanih odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. Pravilnik o radu određuje trajanje probnog rada na period do 6 meseci, dok otkazni rok kod probnog rada ne može biti kraći od 5 radnih dana, uz neophodno obrazloženje.

Ukoliko zaposleno lice za vreme probnog rada nije pokazalo odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos mu prestaje istekom roka određenog ugovorom o radu. Radni odnos uz probni rad predstavlja jedno od glavnih mehanizama da se poslodavac bolje upozna sa potencijalnim zaposlenim, prateći zakonski okvir i pravne mehanizme.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom se odnosi na poslove koji se drugačije nazivaju i part time poslovi. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom opštim aktom ili ugovorom nije drugačije određeno.

I ovakva vrsta poslova je zakonski definisana, kako bi se izbegao bilo kakav vid diskriminacije, a minimalno radno vreme na koje se zaključuje ugovor o radu je četvrtina ukupnog sedmičnog radnog vremena. Takođe, poslodavac je dužan da radniku zaposlenom sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove kao i ostalim zaposlenima.

Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom uspostavlja se na rizičnim poslovima. Ugovor o radu može da se zaključi za obavljanje poslova sa povećanim rizikom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. 

Na poslovima koji sa sobom nose povećani rizik, zaposleni može da radi samo ako je prethodno prošao neophodne zdravstvene provere, odnosno ukoliko su utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog organa.

Radni odnos za rad van prostorija poslodavca

Radni odnos za rad van prostorija poslodavca podrazumeva da se radni proces odvija u prostorijama koje obezbeđuje sam zaposleni, pa stoga poslodavac određuje poseban režim kontrole za njegov rad. Ugovor o radu van prostorija poslodavca, pored opštih elemenata, mora da sadrži:

  • trajanje radnog vremena prema normativima rada;
  • način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
  • sredstva za rad za obavljanje poslova koja je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
  • korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
  • naknadu drugih troškova i načina njihovog utvrđivanja;
  • druga prava i obaveze.

Pored toga, važno je napomenuti da osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može da bude utvrđena u iznosu manjem od osnovne zarade zaposlenog koji radi u postorijama poslodavca. Odredbe koje se tiču rasporeda radnog vremena, prekovremenog rada ili preraspodele radnog vremena se ne primenjuju na ovaj ugovor osim ukoliko nije drugačije utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Rokovi i količina za izvršenje poslova se ne mogu odrediti na način na kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Poslodavac može da ugovori van svojih prostorija poslove koji nisu opasni i štetni po zdravlje zaposlenih i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Ugovorom o radu sa kućnim pomoćnim osobljem može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. 

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane ili samo stanovanja odnosno samo ishrane. Vrednost davanja u naturi se mora izraziti u novcu.

Ugovor sa kućnim pomoćnim osobljem ne može da se zaključi sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Radni odnos sa pripravnikom

Radni odnos sa pripravnikom se zasniva između poslodavca i lica koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov predviđeno zakonom ili to predviđa pravilnik o radu.

Ovo se odnosi i na lica koja su radila kraće od vremena predviđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja predstavlja uslov za rad na tim poslovima. Pripravnički staž najduže traje godinu dana, a pripravnik za vreme trajanja staža ima pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Navedene vrste radnog odnosa umnogome određuju prirodu uslova koji važe na javnom mestu, ali je važno da je svaki Ugovor o radu potpisan u skladu sa zakonskim odredbama, tako da poštuje prava i izmiruje obaveze obe ugovorne strane. 

Podeli