Šta je ugovor o radu i koje vrste radnog odnosa postoje u Srbiji?

Zakonski okvir Republike Srbije posebno definiše dokument koji se potpisuje između poslodavca i zaposlenog, a koji se tiče zasnivanja radnog odnosa. Ugovor o radu je pravno regulisan u skladu zakona o radu, koji se primenjuje kao opšti propis na sve radne odnose koji nisu regulisani drugačije posebnim zakonima.

Ugovorom se obuhvataju brojne vrste radnog odnosa, u zavisnosti od delatnosti, vremena trajanja i prirode posla. U nastavku teksta pročitajte šta je ugovor o radu, kako je pravno regulisan, kao i koje sve vrste radnog odnosa postoje u Srbiji.

Šta je ugovor o radu?

Ugovor o radu je dokument na kojem se zasnivaju stupanja u radni odnos između poslodavca i zaposlenog, kao i detaljno regulišu njihova međusobna prava i obaveze. Ugovor može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života, ali je za lica mlađa od 18 godina potrebna saglasnost roditelja, staraoca ili usvojioca, kako bi se utvrdilo da takav rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje maloletnika.

Pre zasnivanja ugovora, lice je dužno da dostavi sve isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje se zasnivaju stupanja u radni odnosi. Ipak, poslodavac ima ograničenja kada su u pitanju isprave i dokazi prilikom potpisivanja ugovora.

Poslodavac ne može da zahteva dostavu podataka i drugih dokaza koji nisu od značaja za obavljanje posla na kojem se zasnivaju radni odnosi, kao što su podaci o porodičnom bračnom statusu, testovi trudnoće, kao ni prethodnim davanjem izjave o otkazu od strane zaposlenog.

Ugovor o radu – obrazac

Kada je u pitanju ugovor o radu obrazac treba da sadrži sledeće stavke:

• naziv i sedište poslodavca;
• ime zaposlenog i mesto prebivališta, odnosno boravišta;
• vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog;
• naziv i opis posla koji zaposleni treba da obavlja;
• mesto za rad;
• vrsta radnog odnosa – rad na određeno vreme ili neodređeno vreme;
• trajanje ugovora na određeno vreme i osnov za zasnivanje stupanja u radni odnos na određeno vreme;
• dan početka rada;
• radna vremena – puna radna vremena, nepuna ili skraćena;
• iznos osnovne zarade;
• elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknadne zarade, uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog;
• rokove za isplatu zaposlenom i druga primanja na koja zaposleni ima pravo;
• trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena na koje ima pravo.

Poslednje tri tačke ugovora ne moraju da budu uključene, ako su već utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom, ali i ako ih je ranije utvrdio pravilnik rada ili drugi akt poslodavca. U tom slučaju, u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora.

Vrste ugovora o radu

U Srbiji postoje različite vrste ugovora o radu, koje se koriste u zavisnosti od specifičnih potreba i okolnosti poslodavaca i zaposlenih. Ovo su dve osnovne vrste ugovora o radu:

• Ugovor o radu na neodređeno vreme: Uspostavlja trajan radni odnos između zaposlenog i poslodavca, bez unapred određenog roka. To pruža zaposlenima sigurnost i stabilnost u karijeri.
• Ugovor o radu na određeno vreme: Ima precizno definisan rok trajanja, koji može biti ograničen na maksimalno 24 meseca. Koristi se za privremene potrebe, zamene odsutnih radnika, projekte ili specifične situacije.

Ovo su neke vrste ugovora o radu i u nastavku ćemo ih detaljnije opisati.

Šta je ugovor o radu na određeno vreme

Ugovor o radu na određeno vreme ne može da bude duži od 24 meseca. Ugovor o radu na određeno vreme se zaključuje u posebnim slučajevima, kada za tim postoji potreba i u slučaju da osoba ostvaruje uslove za radno mesto na koje konkuriše. Ugovor o radu na određeno vreme se potpisuje:

• Ukoliko postoji potreba da se zaposleni privremeno zameni, do njegovog povratka;
• Za rad zaposlenog na projektima čija su vremena unapred određena, najduže do završetka projekta;
• Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je dozvola izdata;
• Za rad na poslovima zaposlenog kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključivanja ugovora nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
• Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do 5 godina, najduže do ispunjenja uslova.

U slučaju da zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena ugovora, tada se smatra da je ugovor o radu na neodređeno vreme, ali više o tome u nastavku.

Šta je ugovor o radu na neodređeno vreme

Ugovor o radu na neodređeno vreme predstavlja trajnu saradnju koju potpisuju zaposleni i poslodavac. Ova vrsta ugovora karakteriše se time da nema unapred definisan rok trajanja, što znači da radni odnos ostaje važeći dok ga jedna od strana ne otkaže u skladu sa zakonom ili drugim pravnim aktima.

Osnovni elementi ugovora na neodređeno vreme uključuju:

• Opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, što obuhvata vrstu rada, pravo i odgovornosti koje zaposleni preuzima.
• Radno vreme, koje može biti puno radno vreme, nepuno ili skraćeno, u zavisnosti od dogovora između poslodavca i zaposlenog.
• Osnovna zarada, odnosno iznos na koji zaposleni ima pravo primanja na osnovu svog rada, koji može biti fiksan ili zavisan od učinka i drugih faktora.
• Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca u skladu sa zakonom rada i drugim relevantnim propisima.
• Eventualne dodatke ili beneficije koje zaposleni može ostvariti kao deo svog radnog odnosa, kao što su naknade za prekovremeni rad, dodaci za posebne uslove za rad i druge pogodnosti.

Ugovor o radu na neodređeno vreme pruža zaposlenima dugoročnu perspektivu i veću sigurnost u poređenju sa ugovorima na određeno vreme. Osim toga, zakon predviđa situaciju u kojoj se ugovor o radu na određeno vreme može pretvoriti u ugovor o radu na neodređeno vreme ukoliko zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku ugovora na određeno vreme.

Ugovor o dopunskom radu

Ugovor o dopunskom radu je još jedan tip vrste ugovora o radu koja omogućava zaposlenima da dodatno, pored redovnog posla, obavljaju i dodatne poslove kod drugog poslodavca ili kao samostalni preduzetnici. Ugovor o dopunskom radu donosi fleksibilnost zaposlenima da ostvare dodatne prihode i iskoriste svoje veštine u više oblasti.

Ugovor o dopunskom radu se koristi kao dodatak redovnom zaposlenju, stvarajući priliku za dodatne prihode. Zaposleni potpisuje ugovor sa drugim poslodavcem ili preduzetnikom i obavlja radne zadatke van radnog vremena svog osnovnog posla.

Uslovi za sklapanje ugovora o dopunskom radu jesu:

• Može se sklopiti isključivo sa zaposlenim licem, tj. osobom koja je već zaposlena na osnovu ugovora o radu u Republici Srbiji. Drugim rečima, nezaposleni, preduzetnici ili penzioneri koji nisu u radnom odnosu ne mogu zaključiti ovakav ugovor.
• Ugovor o dopunskom radu je rezervisan za lica koja su zaposlena sa punim radnim vremenom, što iznosi 40 sati nedeljno.
• Zaposleno lice može raditi najviše do jedne trećine svog radnog vremena u okviru ovog ugovora, što znači najviše 13,33 sata nedeljno.
• Ugovor o dopunskom radu mora sadržavati odredbe o naknadi za obavljanje dodatnih poslova, pri čemu nema minimalnog propisanog iznosa za naknadu.
• Iako nije obavezno prijavljivanje na CROSO portalu, treba obezbediti dokaz da zaposleno lice već ima pun radni odnos kod drugog poslodavca, kao što su ugovori o radu ili Obrazac M.
• Ugovor o dopunskom radu mora biti sačinjen u pisanom obliku.

Ugovorom se takođe obezbeđuje sigurnost poslodavcima jer se međusobne obaveze precizno definišu. Kroz ugovor o dopunskom radu, zaposleni može legalno i transparentno obavljati dodatne poslove, dok se ključne odredbe poput nadoknade i radnog vremena unapred usaglašavaju.

Vrste radnog odnosa u Srbiji

Zakon o radu Republike Srbije definiše dva glavna načina radnog angažovanja koja zaposlena lica mogu da zasnivaju sa poslodavcem. Stoga, prema opštem režimu radnih odnosa definisanih zakonom, lica mogu sa poslodavcem zasnivati:

• radni odnos;
• mogu biti angažovana van radnog odnosa.

Kako smo već pomenuli, radni odnos se može zasnivati na neodređeno ili određeno vreme. Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, dok poslodavac može da utvrdi i kraće radno vreme, ali ne kraće od 36 sati nedeljno. Svako zaposleno lice ima pravo na najmanje 20 dana godišnjeg odmora za punu godinu dana rada kod poslodavca. Pored osnovnih načina radnog odnosa, postoje i drugi prilično zastupljeni moduli radnog odnosa u Srbiji.

Šta podrazumeva probni rad?

Probni rad može da se ugovori za obavljanje jednog ili više povezanih odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. Pravilnik o radu određuje trajanje probnog rada na period do 6 meseci, dok otkazni rok kod probnog rada ne može biti kraći od 5 radnih dana, uz neophodno obrazloženje.

U slučaju da zaposleno lice tokom probnog rada nije pokazalo odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, radni odnos mu prestaje istekom roka određenog ugovorom o radu. Radni odnos uz probni rad predstavlja jedno od glavnih mehanizama da se poslodavac bolje upozna sa potencijalnim zaposlenim, prateći zakonski okvir i pravne mehanizme.

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom se odnosi na poslove koji se drugačije nazivaju i part time poslovi. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu koju mu obezbeđuje poslodavac, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na poslu, osim ako za pojedina prava zakonom opštim aktom ili ugovorom nije drugačije određeno.

I ovakva vrsta poslova je zakonski definisana, kako bi se izbegao bilo kakav vid diskriminacije, a minimalno radno vreme koje se zaključuje ugovorom o radu je četvrtina ukupnog sedmičnog radnog vremena. Takođe, poslodavac je dužan da radniku zaposlenom sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove kao i ostalim zaposlenima.

Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom uspostavlja se na rizičnim poslovima. Ugovor o radu može da se zaključi za obavljanje poslova sa povećanim rizikom u slučaju da zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Na poslovima koji sa sobom nose povećani rizik, zaposleni može da radi samo u slučaju ako je prethodno prošao neophodne zdravstvene provere, odnosno ukoliko su utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog organa.

Radni odnos za rad van prostorija poslodavca

Radni odnos za rad van prostorija poslodavca podrazumeva da se radni proces odvija u prostorijama koje obezbeđuje sam zaposleni, pa stoga poslodavac određuje poseban režim kontrole za njegov rad. Ugovor o radu van prostorija poslodavca, pored opštih elemenata, mora da sadrži:

• trajanje radnog vremena prema normativima rada;
• način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
• sredstva za rad za obavljanje poslova koja je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
• korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
• naknadu drugih troškova i načina njihovog utvrđivanja;
• druga prava i obaveze.

Pored toga, važno je napomenuti da osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može da bude utvrđena u iznosu manjem od osnovne zarade zaposlenog koji radi u postorijama poslodavca. Odredbe koje se tiču rasporeda radnog vremena, prekovremenog rada ili preraspodele radnog vremena se ne primenjuju ugovorom osim ukoliko nije drugačije utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu.

Rokovi i količina za izvršenje poslova se ne mogu odrediti na način na kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Poslodavac može da ugovori van svojih prostorija poslove koji nisu opasni i štetni po zdravlje zaposlenih i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. Ugovorom o radu sa kućnim pomoćnim osobljem može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi zaposlenom.

Isplatom dela zarade zaposlenom u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane ili samo stanovanja odnosno samo ishrane. Vrednost davanja u naturi se mora izraziti u novcu.

Ugovori sa kućnim pomoćnim osobljem ne mogu da se zaključe sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva.

Radni odnos sa pripravnikom

Radni odnos sa pripravnikom se zasniva između poslodavca i lica koje prvi put zasniva stupanje u radni odnos u svojstvu pripravnika za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov predviđeno zakonom ili to predviđa pravilnik o radu.

Ovo se odnosi i na lica koja su radila kraće od vremena predviđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja predstavlja uslov za rad na tim poslovima. Pripravnički staž najduže traje godinu dana, a pripravnik za vreme trajanja staža ima pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Navedene vrste radnog odnosa umnogome određuju prirodu uslova koji važe na javnom mestu, ali je važno da je svaki ugovor o radu potpisan u skladu sa zakonskim odredbama, tako da poštuje prava i izmiruje obaveze obe ugovorne strane.