Regulisanje emisije ugljenika ključni korak ka smanjenju globalnog zagrevanja

Kako se svet suočava sa sve većim izazovima klimatskih promena, smanjenje emisije ugljenika i drugih štetnih gasova sa efektom staklene bašte postaje ključno za ublažavanje globalnog zagrevanja. Uticaj klimatskih promena je očigledniji kroz ekstremne vremenske nepogode, podizanje nivoa mora i narušavanje ekosistema. 

Regulisanje i standardizacija ugljeničnog otiska predstavljaju važan korak u borbi za zdraviju i čistiju životnu sredinu. Ova regulativa pruža smernice za smanjenje emisija i omogućava preduzećima, vladama i pojedincima da prepoznaju svoj doprinos smanjenju klimatskih promena.

Uspostavljanje standarda i globalnih dogovora pruža zajednički okvir za saradnju, što je od presudnog značaja za sprečavanje najgorih scenarija ubrzanih klimatskih promena.

Ko reguliše ugljenični otisak: Ključne svetske organizacije i globalni dogovori

Regulacija ugljeničnog otiska je tema koja zahteva globalnu koordinaciju i saradnju. Brojne međunarodne organizacije i institucije posvećene su razvijanju i sprovođenju politika i standarda kako bi se smanjila emisija gasova staklene bašte i održao ekološki balans.

Jedan od najznačajnijih globalnih dogovora u ovoj oblasti je Pariski sporazum, usvojen 2015. godine pod okriljem Ujedinjenih nacija, koji su tada prihvatile 196 države. Ovaj sporazum obavezuje zemlje potpisnice da preduzmu mere kako bi ograničile globalno zagrevanje na ispod 2°C iznad predindustrijskih nivoa, sa ciljem da se to povećanje zadrži na 1,5°C.

Pariskim sporazumom, države su preuzele obavezu da razvijaju nacionalne strategije za smanjenje emisija ugljen-dioksida, prate napredak i izveštavaju o postignutim rezultatima.

Osim Ujedinjenih nacija, značajnu ulogu u ovoj oblasti ima i Međunarodna agencija za energiju (IEA) koja pruža smernice i savete u vezi sa energetskom politikom, promovišući prelazak na čiste izvore energije i smanjenje emisije štetnih gasova. 

Evropska unija takođe zauzima vodeću ulogu u regulisanju ugljeničnog otiska kroz svoj ambiciozni plan Evropski zeleni dogovor, koji ima za cilj da do 2050. godine Evropa postane klimatski neutralan kontinent.

ISO standardi – temelj regulacije ugljeničnog otiska

Kada je reč o konkretnoj regulativi za praćenje i smanjenje ugljeničnog otiska, ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) ima ključnu ulogu. ISO razvija međunarodne standarde koji postavljaju jasne smernice za merenje i upravljanje emisijom gasova staklene bašte. 

Standard ISO 14064 koji reguliše ovu oblast prvi put je usvojen 2006. godine. Revidiran je 2018. godine kako bi se uskladio sa novim zahtevima i globalnim klimatskim ciljevima. Njegovo uspostavljanje i razvijanje omogućava organizacijama da precizno kvantifikuju, prate i izveštavaju o emisijama gasova staklene bašte. 

ISO 14064 standard

ISO 14064 se sastoji od tri dela. ISO 14064-1 postavlja principe i zahteve za kvantifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova staklene bašte na nivou organizacije. ISO 14064-2 odnosi se na specifične projekte za smanjenje emisije, pružajući okvir za merenje efekata tih projekata u borbi protiv klimatskih promena. ISO 14064-3 daje smernice za verifikaciju i validaciju izveštaja o emisijama.

Ugljenični otisak preduzeća je ukupna količina emisije gasova staklena bašte (GHG) proizvedenih (direktno ili indirektno) u poslovnim aktivnostima organizacije. ISO 14064-1 i ISO 14064-2 su dva najvažnija standarda koja se bave merenjem i smanjenjem ugljeničnog otiska. 

S obzirom na važnost primene ISO 14064 standarda važno je što bolje informisanje, edukacija i pomoć u njihovoj primeni. To se odnosi na više aspekata poslovanja, počev od analize postojećeg stanja i mera koje treba uvrstiti u poslovne planove, do konkretnih proračuna emisije i stvaranja sistema upravljanja gasovima staklene bašte. 

Standardizacija kroz ISO nije samo tehnička mera. Ona predstavlja osnovu za poverenje u međunarodnoj trgovini i saradnji. Kada organizacije posluju u skladu sa ISO standardima, one stiču globalnu prepoznatljivost i kredibilitet, što je od ključnog značaja za konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Važnost primene ISO 14064 za srpsku privredu 

Upoznavanje i implementacija ISO 14064 standarda za industrijske firme i kompanije predstavlja važan korak ka uspešnom poslovanju i jačanju njihove pozicije na tržištu. Merenje i smanjenje ugljeničnog otiska nije samo ekološki odgovoran korak, već i poslovna prednost. Potrošači, investitori i partneri sve više vrednuju preduzeća koja se aktivno zalažu za smanjenje svog ekološkog otiska.

Pooštravanjem zahteva EU u pogledu ekoloških standarda, srpski proizvođači će morati da prilagode svoje proizvode tim standardima kako bi ih izvozili na evropsko tržište i sačuvali konkurentnost srpske privrede.

Primena ISO 14064 standarda se aktuelizuje uvođenjem Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (CBAM) koji je u prelaznoj fazi, a od početka pune primene 1. januara 2026. godine, biće uvedeno plaćanje poreza na ugljenik za uvoz robe iz zemalja sa manje zahtevnom politikom dekarbonizacije.

S obzirom na izvoznu orijentaciju srpske privrede pre svega na tržište Evropske unije, primena ciljeva iz Evropskog zelenog dogovora može otvoriti nove ekonomske prilike za Srbiju, poput razvoja zelene ekonomije, ulaganja u obnovljive izvore energije, infrastrukturu i inovacije. Kroz pristup EU fondovima, Srbija može dobiti finansijsku podršku za realizaciju ovih projekata.

Smanjenjem zagađenja i jačanjem mera zaštite prirodnih resursa, Srbija može poboljšati kvalitet vazduha, vode i zemljišta, što će direktno uticati na poboljšanje zdravlja njenih građana i očuvanje zdrave životne sredine.