Šta savremena nauka kaže za organsku hranu – zaključci istraživanja

 

Organsku poljoprivredu često potpuno neopravdano karakterišu kao „nenaučnu“disciplinu, usled zabluda da je ona nastala kao deo hipi pokreta i tendencije povratka prirodi tokom 60-tih godina prošlog veka. Iako to ne može biti istina, pre svega jer su koreni organske poljoprivrede duboko povezani sa naukom i to seže sve do njenih početka u 19. veku – neki još uvek ne pridaju posebnu važnosti i ne vide je kao važan deo savremenih naučnih istraživanja.

Savremena nauka se, međutim, i te kako bavi organskom poljoprivredom, proizvodnjom i ishranom koja uključuje proizvode gajene organskim metodama. Naučnicima sve više postaje važno da saznaju koje i kakve prednosti donosi organska hrana našem organizmu, kao i da li su zaista tačne tvrdnje da ona može pomoći u prevenciji najtežih bolesti.

Na drugoj strani imamo naučnike koji rade na razvitku organske poljoprivrede i unapređenju metoda koje se koriste u proizvodnji. To uključuje korišćenje novih tehnologija i stvaranje modernih koncepta, kao što su vertikalne farme.

Kratka istorija organske proizvodnje – kako je sve počelo?

Podsetimo se da je termin ‚organska poljoprivreda‘ prvi uveo u redovnu upotrebu Lord Nortbourn, 1939. godine kroz svoju publikaciju ‚njiva kao organizam‘. Ovo je prvi važan događaj u istoriji organske poljoprivrede. Iste godine u Engleskoj se pokreće i prvo naučno istraživanje koje uključuje komparaciju konvencionalnih i organskih metoda poljoprivredne proizvodnje, a za koje je zaslužna Ledi Balfor.

Tek 1980. dobijamo prve zvanične standarde i pravila za sertifikaciju organske poljoprivrede od strane Međunarodne federacije organskih poljoprivrednih pokreta. Deset godina kasnije SAD donosi prvi zakon u ovoj oblasti a godinu dana nakon toga i EU postavlja prvi zakonski okvir za regulisanje obeležavanja voća, povrća i drugih proizvoda gajenih uz pomoć metoda organske poljoprivrede.

Organska poljoprivreda i ishrana

Polemika o tome koliko je zdravija organska hrana i da li ima više hranljivih sastojaka od konvencionalne, vodi se još od vremena kada su u poljoprivredu uvedeni pesticidi i veštačka đubriva.

Dakle, sve do početka 20. veka organske metode gajena voća, povrća i žitarica su bile jedine koje su se koristile. Sa pronalaskom azotnih đubriva i pesticida, počinje i konvencionalna proizvodnja, koja nažalost uvodi različite toksine u ovaj proces, što će se kasnije u istraživanjima pokazati kao veoma loš i po zdravlje ljudi opasan način uzgoja i zaštite biljaka.

Već početkom 20. veka, formiraju se grupe poljoprivrednika, koji se protive upotrebi hemikalija. Oni insistiraju na ‚prirodnoj‘ proizvodnji bez upotrebe štetnih pesticida, insekticida ili veštačkih đubriva. Već tada, oni su vrlo dobro znali da ukoliko su insekticidi napravljeni kako bi eliminisali insekte, onda su oni verovatno štetni i za ljude. Kasnije će te njihove sumnje biti potvrđene kroz brojna istraživanja.

Iste godine kada se prvi put pominje termin „organska poljoprivreda“, Pol Miler pravi čuveni DDT, čime počinje nova era u upotrebi toksičnih hemikalija za poljoprivrednu proizvodnju. Trebalo je skoro 30 godina da naučnici shvate koliko je DDT loš po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Najvažniju ulogu u zabranjivanju ovog zloglasnog pesticida u SAD, odigrala je naučnica Rejčel Karson, koja je napisala knjigu „Tiho proleće“.  U ovoj knjizi detaljno je opisala negativan uticaj DDT-a na prirodu.

Imamo jednu dobru i jednu lošu vest za vas

Verovatno najvažnija studija koja se tiče organske hrane je ona sprovedena na Univerzitetu u Njukaslu, koja je tokom svog trajanja od četiri godine, pokazala da je organska hrana bogatija antioksidansima za čak 40% u odnosu na konvencionalno gajenu hranu. Naučnici su u ovoj studiji takođe došli do zaključka da konzumiranjem manjih količina organskog voća i povrća, možemo uneti dovoljnu količinu neophodnih antioksidanata.

Druga važna studija sprovedena je na državnom Univerzitetu u Vašingtonu. Ona pokazuje da je organska hrana mnogo zdravija za ljudski organizam a posebno za decu. Jedan od rezultata istraživanja pokazao je da konvencionalno gajeno voće i povrće sadrži 4 puta više ostataka pesticida nego organski gajeno.

Dodatno u prilog ovoj studiji ide i savet Američke akademije pedijatara, koja je još 2012. izdala saopštenje u kome se obratila roditeljima sa molbom da smanje izlaganje svoje dece pesticidima, jer su posledice na njihov organizam, koji je još uvek u razvoju, vrlo štetne. Ove posledice se kreću od pojava različitih alergija pa sve do autizma i utiču na organizam dece još od najranijeg doba.

Istina o organskoj hrani i kanceru

Nedavno je jedno istraživanje, koje je sprovedeno u Francuskoj, privuklo dosta pažnje stručne, ali i opšte javnosti. Naime, rezultati ovog višegodišnjeg istraživanja su nedvosmisleno pokazali da je konzumiranje organske hrane povezano sa smanjenjem rizika oboljevanja od pojedinih vrsta raka.

Skoro 70 000 učesnika u ovoj studiji, koja je trajala 5 godina, redovno su konzumirali organske proizvode. No, nije samo to uticalo na zaključke naučnika. Važno je bilo ukrstiti odgovore na pitanja o životnom stilu i prihodima sa onima koje su dobili u toku samog istraživanja, kako bi došli do zaključka da je organska hrana odlična prevencija za pojavu kancera.

Istraživanja su pokazala da organska hrana pozitivno utiče na organizam i sprečava pojavu nekoliko vrsta limfoma i rak dojke u menopauzi. Takođe je primećeno da zdrav životni stil i redovno konzumiranje organske hrane, kao i vežbanje mogu imati sveopšti pozitivan uticaj na organizam. Pored toga, život u manje zagađenim naseljima i redovni pregledi, kao opšta preporuka, umanjuju rizik i čine život lakšim i dužim.

Glavno pitanje koje svi postavljaju kada je organska hrana u pitanju je: zbog čega je ona zdravija za organizam i zašto može biti odlična preventiva za pojavu raka? Međunarodna agencija za istraživanja u vezi sa rakom, došla je do zaključka u svojim studijama da su pesticidi glavni uzročnik raka i identifikovala tri najkorišćenija kao kancerogene i opasne za upotrebu (glifosat, malation i diazinon). Baš ova tri pesticida se navode kao uzročnik jedne vrste limfoma: non-Hodgkin limfom.

Da li treba jesti isključivo organsko voće i povrće?

Na osnovu svih do sada iznetih činjenica, potkrepljenih naučnim istraživanjima, nameće se zaključak da je organska hrana mnogo zdravija i hranljivija od konvencionalno gajene. S obzirom da ne sadrži opasne hemikalije, koje kako smo videli mogu izazvati ozbiljna oboljenja kod ljudi, možemo je smatrati odličnim izborom za nas i našu porodicu.

Uz opšte preporuke o konzumiranju više organskog voća i povrća i manje crvenog industrijski proizvedenog mesa, redovnom vežbanju i  dovoljnom broju sati odmaranja i sna – možemo biti sigurni da ćemo svom organizmu doneti samo najbolje navike i dugovečnost kojoj svi težimo.