Sve što niste, a treba da znate o burnout sindromu

Ukoliko ne živite ispod kamena, u poslednjih par meseci ste morali čuti za burnout sindrom. Šta predstavlja taj fenomen, da li je produkt modernog stila života ili je postojao oduvek, samo što nismo prepoznali njegov značaj do sada?

U nastavku teksta vam dajemo sve što treba da znate o ovom fenomenu modernog doba, kako da ga prepoznate i da se izborite sa njim.

Da li mi je potreban lekar – kardiolog, psiholog?

Burnout sindrom se definiše kao jedan vid iscrpljenosti koji je prouzrokovan konstantnim osećajem preplavljenosti. Javlja se kao prolongirani odgovor na hronični stres na poslu.

Čim pomenemo reč stres, znamo koje su njegove implikacije na naše zdravlje, a ako ste već došli do te tačke u kojoj ste doživeli burnout, možda je dobro vreme da posetite specijalistu kao što je najbolji kardiolog u Novom Sadu, kako biste se uverili da je sa vašim srcem i krvnim sudovima sve u redu. Verovali ili ne – burnout, koji je poznat po izazivanju visokog stresa, može da utiče i na pojavu srčanih problema i oboljenja!

Izloženost stresu na duže vreme utiče na ceo kardiovaskularni sistem, srce i krvne sudove. Takođe je i jedan od glavnih izazivača bolesti poput bolesti srca, dijabetesa, gojaznosti, astme, gastrointestinalnih problema.

Stres je takođe i uzročnik mnogih problema koji se tiču mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, konstantan umor, iscrpljenost, osećaj iritabilnosti, gubitka kontrole i slično.

Međutim, ono što morate znati jeste da burnout nije medicinska dijagnoza, već je u pitanju sindrom, pa je zvanično na spisku Svetske Zdravstvene organizacije . Neki stručnjaci smatraju da se iza burnout-a kriju neka druga stanja, kao što je depresija. Takođe se ističe da nisu svi pojedinci jednako podložni ovom sindromu, već da na to utiču faktori poput ličnih osobina, porodičnog života i slično.

Koje su faze burnout-a?

Burnout sindrom se ne javlja preko noći, već je u pitanju postepen proces čiji su simptomi u početku suptilni, ali vremenom postaju ozbiljniji. Postoji 5 faza burnout-a koje se suksesivno smenjuju:

Faza medenog meseca

Baš kao i sam medeni mesec u braku, ova faza počinje sa osećanjem energije i optimizma. Bilo da započinjete novi posao ili se hvatate u koštac sa novim projektom, uobičajeno je da doživite zadovoljstvo koje dovodi do perioda produktivnosti i mogućnosti da iskoristite svoju kreativnu stranu.

Početak faze stresa

Vremenom, kako faza medenog meseca završava, počinjete da osećate stres. Neće vam svaki trenutak svakog dana biti stresan, ali će se javljati češće. Ovo je period kada treba da obratite pažnju na mentalne i fizičke simptome koji mogu početi da se javljaju. Moguće je da se jave lak gubitak fokusa, pad produktivnosti, umor i problemi sa spavanjem.

Faza hroničnog stresa

Vremenom, doći ćete do tačke u kojoj će stres biti uporniji i hroničniji. Kako pritisak bude rastao, tako će i stres uticati na vaš rad. Neki od primera uključuju osećaj apatije, prokrastinaciju, kašnjenje na posao, neuspevanje da završite posao na vreme i slično.

Burnout faza

Ovo je faza kada dostižete svoj maksimum i više ne možete funkcionisati kao što ste do sada. Problemi na poslu počinju da vas iscrpljuju do te mere da ste opsednuti njima. Takođe, javljaju se i osećaj obamrlosti i sumnje u sebe. Što se tiče fizičkih simptoma, tu su hronične glavobolje i stomačni problemi. Vaši najbliži takođe mogu primetiti promene u vašem ponašanju.

Faza konstantnog burnout-a

Ako se ne leči, burnout može postati vaša svakodnevnica i na kraju dovesti do depresije i anksioznosti. Takođe možete početi da doživljavate hronični ili fizički umor koji vas sprečava da radite.Vaš posao može biti doveden u opasnost ako se ovo nastavi.

Koji su simptomi burnout-a?

Simptomi burnout-a zavise od faze u kojoj se nalazite. Generalno, postoje 3 simptoma kojih treba da budete svesni:

• IscrpljenostOvaj umor se manifestuje kako fizički, tako i psihički, a energija koju inače posedujete se gubi pod uticajem iscrpljenosti.
  • DepersonalizacijaOvo je osećaj ravnodušnosti. Postajete ciničniji i imate problema u komunikaciji sa drugim ljudima.
    • Smanjeno lično postignućeOvaj simptom se manifestuje tako što osećate da je vaš rad nedovoljan i da niste sposobni da postignete rezultate. Na primer, ne uživate više u poslu koji ste ranije rado obavljali, kreativnost vam više nije na nivou na kom je bila, ili vam je teško da se koncentrišete.

Simptomi se takođe mogu ispoljavati fizički (umor, problemi sa spavanjem, promene u apetitu, glavobolje i bol u mišićima), emocionalno (gubitak motivacije, samopouzdanja, osećaj usamljenosti i nezadovoljstva) i kroz ponašanje (izolacija, neispunjavanje obaveza, agresivni ispadi povezani sa poslom).

Da li je oporavak moguć?

Znamo da sve ovo zvuči jako naporno i stresno, ali da, naravno da je oporavak moguć! Prvi korak koji moramo da preduzmemo je da i sami sebi, ali i drugima priznamo da imamo problem. Ukoliko ga negiramo, problem će se samo pogoršati.

Kada ste prepoznali problem, neophodno je da pričate sa šefom otvoreno. Možda će vam nadređeni i sam predložiti da uzmete kraći odmor, ali ako to ne bude slučaj onda sami tražite par dana slobodno. Iskoristite taj period da se dobro odmorite, ali i razmislite i ponovo procenite situaciju.

Pre nego što se vratite na posao, pronađite nove načine nošenja sa stresom, kao i pravljenja balansa između posla i privatnog života. Možete pokušati neki od brojnih načina za oslobađanje stresa, tehnike disanja i slično.

Budite svesni vaših granica i jasno ih postavljajte. Ne plašite se da kažete “Ne”, kako ovo ne bi dovelo do toga da ste pretrpani poslom i obavezama.

Takođe, ne morate doživeti burnout da biste shvatili da vam je odmor i drugačiji pristup potreban. Ako osećate da ste pod stresom ili se prepoznajete u nekoj od ovih faza postarajte se da dovoljno spavate, odmorite od tehnologije ili vežbate. Fizička aktivnost se pokazala kao jako dobra u redukciji stresa, ali i povećanja produktivnosti i koncentracije.

Nadamo se da će vam ovaj tekst poslužiti da prepoznate simpotome burnout-a i da sprečite na vreme.