Vegan ili vegetarijanac – koja je razlika?

Da li vam se ikad desilo da kažete drugu da je neko vegetarijanac, samo da bi vas on ispravio da je zapravo vegan, a vi pojma nemate koja je razlika. Pročitajte ovaj tekst i više se nećete zbunjivati.

Šta je vegetarijanstvo

Biti vegetarijanac prosto znači ne jesti meso. I sama reč dolazi od latinske reči za biljku. Vegetarijanci odbijaju da jedu meso i morske plodove zato što ne žele da povrede životinju samo da bi oni utolili glad.

Ovo ne važi za ljude koji su vegetarijanci postali sticajem okolnosti, zbog specifičnih alergija ili zbog religijskih ubeđenja.

Postoji više varijanti ove dijete, u zavisnosti od toga šta pojedina osoba smatra povređivanjem. Neki vegetarijanci jedu jaja, ali ne piju mleko, drugi piju mleko ali ne žele da okuse jaja.

Vegetarijanstvo kao način života je dosta široko definisan, i samim tim pravila su malo labavija nego kod veganstva.

Šta je veganstvo/veganizam

Veganstvo ili veganizam, kako ko odluči da prevede ovu englesku kovanicu je filozofija i životni stil čiji se zagovornici trude da ne konzumiraju i ne koriste bilo koje proizvode životinjskog porekla.

Ovo uključuje hranu, ali i odeću, šminku i druge proizvode za negu. Njihov cilj je da osiguraju da nijedna životinja ne mora da pati da bi oni imali neki luksuz.

Bitno je istaći da ovo ne dolazi od religijskih razloga; svakako postoje kulture na svetu koje zabranjuju unos mesa proizvoda životinjskog porekla. Veganstvo se temelji na saosećajnosti koju vegani osećaju prema svim živim bićima.

Neki veganstvo označavaju kao radikalnu podgrupu vegetarijanstva, ali se vegani tome izričito protive, i insistiraju na jasnoj podeli ova dva stila života.

Razlog ovome je što je u skorije vreme došlo do procvata novih dijeta koje se podvode pod vegetarijanstvo, ali uključuju meso ili mlečne proizvode (takvo je na primer peskaterijanstvo – dijeta koja u svemu prati vegetarijanstvo, ali se dozvoljava konzumacija riba i morskih plodova).

Vegani se takođe trude da ne koriste prozvode koji su testirani na životinjama, jer smatraju da je to okrutno i ne žele da podrže razvoj tih proizvoda.

Samo jedan tip veganstva?

Ako ste mislili da je veganstvo radikalno samo po sebi, onda niste spremni za podvrste ovog vida života.

Pre svega je tu takozvana ,,raw vegan diet“ iliti sirova veganska dijeta. Osoba koja prati ovu dijetu ne jede proizvode životinjskog porekla, ali ni bilo šta skuvano na temperaturi iznad 48 stepeni Celzijusa.

Zagovornici ove dijete tvrde da je ovo najzdravija dijeta, jer se kuvanjem gube razni hranljivi sastojci hrane, tako da je uvek najbolje hranu jesti sirovu.

Drugi podtip veganstva je paleo veganstvo – dakle paleo dijeta bez mesa.

Za one koji ne znaju, paleo ili paleolitska dijeta je zasnovana na konzumiranju samo one hrane koju bi jeli naši preci u paleolitskom dobu: meso, riba, voće i povrće bez mlečnih proizvoda, žitarica ili obrađene hrane.

Zašto tolika komplikacija?

Većina podtipova veganstva, a ima ih mnogo, trudi se da objasni kakva je to dijeta u odnosu na to koje proizvode isključuju, a proizvodi se isključuju obično u zavisnosti od toga šta osoba smatra da je najzdravije.

Zato se, između ostalog, veganstvo naziva filozofijom. Ono ima svoj cilj ne povređivanja drugih živih stvorova, ali u širem kontekstu je neka vrsta bunta protiv nezdravih, obrađenih proizvoda koje većina ljudi konzumira. Vegani se zalažu za zdravlje kroz jelo, i za unošenje organskih, nezagađenih namirnica u cilju poboljšanja i održavanja zdravlja.

Uz to, veganstvo se ne naziva samo dijetom, već i životnim stilom ili načinom života zato što sa sobom povlači i neke moralne i političke konotacije. Ukoliko se odlučite da postanete vegan, ne možete samo prestati da jede namirnice životinjskog porekla; ova promena sa sobom donosi korenitu promenu u životu.

Da li je veganstvo zapravo zdravije?

Urađene su mnoge naučne studije o tome da li veganstvo zapravljo pozitivno utiče na zdravlje, ali su rezultati podeljeni.

S jedne strane, mnogi radovi su istakli kako vegani imaju smanjen rizik od srčanog udara zato što konzumiraju manje zasićenih masti i mesa, kao i smanjen rizik od dijabetesa zato što ne unose mnogo šećera. Vegani takođe u proseku duže žive od prosečnog čoveka.

S druge strane, naučnici ističu da se ne može tačno utvrditi da je veganstvo uzrok tog dobrog zdravlja, jer vegani takođe više vežbaju, ne puše, manje piju i sklapaju dobre brakove u većoj meri nego ne-vegani.

Mana veganskog stila života je to što većina mora da unosi suplement vitamina B12, a ponekad i druge suplemente poput gvožđa, aminokiselina i vitamina D, zato što im ih njihova dijeta ne pruža. Postoji i rizik kod neunošenja dovoljne količine proteina, što može biti posebno zabrinjavajuće kada su u pitanju mala deca koja treba da rastu.

Uz to, moguće je biti zdrav prateći potpuno normalnu, prosečnu ishranu, i to mnogo jeftinije, što je značajno ukoliko studirate. Veganstvo je prilično skup stil života, jer za organske namirnice i proizvode napravljene od alternativnih materijala morate platiti više.

Svađa dva stila

Vegani i vegetarijanci se ne svađaju međusobno (mnogo). Većinom se trude da pokrste druge u svoje načine života.

Ipak, vegani su u neku ruku obično razočarani vegetarijancima jer, kako oni kažu, nisu se potpuno obavezali na ,,pravilan“ životni stil, nego su samo stigli do pola.

Vegani vegetarijanstvo vide kao usputnu stanicu na putu do punog veganstva; podrazumeva se da ćete, ako ste sada vegetarijanac, veoma skoro preći na vegana.

Da li ste razmišljali o tome da postanete vegetarijanac ili vegan?