Grafiti od pračoveka, preko bunta mladih do ulične umetnosti

Grafiti, u svojim najrazličitijim oblicima, datiraju još iz praistorije u vidu oslikanih zidova pećina. Od prvih crteža do 3D murala, ulična umetnost je prošla mnoge faze, od izražavanja socijalnog bunta, nepriznavanja pa sve do umetnosti koju sve generacije umeju da cene. Pogledajte kako je tekao put razvoja grafita i ulične umetnosti.

Grafiti su bili jako popularni u Starom Rimu i Grčkoj gde su predstavljali kult, a u današnjem obliku kao predložak uzimaju se oni iz njujorških metroa. I onda je bilo političkih poruka, poruka dobrodošlice u kućama, zatim gastronomske preporuke… Jedan od najstarijih grafita, koji je sačuvan u Efesu, predstavlja reklamu za javnu kuću.

Grafit je jedna vizuelna poruka, sažeta i simbolična, namenjena ljudima koji znaju da čitaju.

Umetnost ili vandalizam – šta kaže javnost?

Javnost je po ovom pitanju podeljena, ali obe strane se slažu samo u jednom: da o tome ne znaju mnogo. Ova tehnika izražavanja umetnosti zahteva izuzetnu preciznost, poznavanje boja, podloge, umeće crtanja, kao da je crtač atleta u dobroj kondiciji. Nedozvoljeno oslikavanje zidova je protivzakonito.

Uličnim umetnicima se odobrava posebna dozvola od strane grada ili stanara zgrade. Tim putem se njihov rad legalizuje. Za oslikavanje nekih većih javnih površina, grad organizuje nadmetanje, a čast dobija najbolji medju crtačima.

Socijalni bunt ili umetnost

Od nastanka, grafitima dominiraju socijalne tematike. Sa pojavom pop arta i konceptualizma, grafiti napuštaju margine društva i postaju samostalna umetnost.

Autori grafita su najčesće avangardne grupe ili pojedinci, čiji je vid stvaranja izvan granica postojećeg. Oni nam ukazuju na sebe na jedan vispren, šarolik nacin.

Zloupotrebe praznog zida su toliko česte da se slobodno može reći da se reč grafit zbog njih najčesće izgovara u negativnoj konotaciji. Svaki drugi ćošak krase vulgarne poruke, potom navijački bunt pa sve do pretnji i zastrašivanja.

Crtači razlikuju 8 tipova grafita. To su: Tagovi, bombs, throw-ups, pieces, top to bottoms, end to ends, whole cars i whole trains, ali su ipak najpopularniji BOMBS i PIECES. Prvi se rade u dvoje, dok drugi zahteva mnogo iskustva i veštine. Prelaženje jednog grafita preko drugog, poznato kao crossing, predstavlja veliku uvredu.

Ko je najpoznatiji crtač grafita na svetu?

Kralj ulične umetnosti, kako ga mnogi nazivaju, je Banksi (pravi idenetitet je nepoznat).

Svoj potpis ostavio je od Londona, preko Bristola, Brajtona, pa sve do zida koji razdvaja Izrael od Palestine. Skrenuo je pažnju sveta na sebe kontraverznim i satiričnim humorom.

Jedan od naših najboljih uličnih umetnika, grafitera i crtača murala, zove se Andrej Žikić, umetničko ime je Artez. Njegova umetnost krasi zidove kako Srbije, tako i Evrope, ali i van nje, pre svega u Sao Paulu i Nju Delhiju. Ovaj arhitekta po struci najpoznatiji je po svom grafitu u Brazilu posvećenom filmu „Ko to tamo peva“, a uskoro ćete imati prilike da pročitate više o njemu.

Jedini crtač u Srbiji koji zapravo živi od svojih grafita zove se Lortek. On je i vlasnik unikatnog grafit šopa, mesta na kojem možete saznati sve o potrebnim materijalima i šablonima.

Grafiti kroz vreme, svet i Beograd

Kada je prvi pračovek nacrtao slike lova na zidu pećine, nastao je grafit.

U doba progona hrišćana ispod ulica Rima nalazile su se katakombe koje su služile za sahranjivenje stranaca. Ljudi, bežeći od mučenja, tu su se sklanjali i medjusobno su komunicirali grafitima. Na zidu su ostavljali znak ribe kada su hteli da naznače da je to mesto bezbedno.

Tokom Drugog svetskog rata, kada su Rusi oslobodili Beograd, zgrade koje su bile bezbedne obeležavali su čuvenim znakom – Min njet. Jedan takav natpis i danas je sačuvan na Dorćolu.

Osamdesetih godina, Akademija likovnih umetnosti pokrenula je akciju u kojoj je fasade ukrasila muralima svojih studenata. Najveći broj je danas uništen, a jedini koji je sačuvan nalazi se u ulici Kralja Milana. Mnogi autori grafita su danas studenti na Fakultetu likovnih umetnosti.

Devedesete su kod nas prekretnica u razvoju avangardnih umetnosti. Taj talas nije zaobišao ni grafitere. Preko jednostavnog francuskog stila, koji podrazumeva jednostavna slova u crnom okviru, do nemačkih trodimenzionalnih slova, ulična umetnost je rasla i razvijala se sve do današnjih 3D murala.

Grafitima danas preti komercijalizacija jer su direktori škola, na kojima su najčešće grafiti početnika, počeli da poručuju oslikavanje svojih površina. Istom idejom se vode i stanari zgrada. Kad već zid ne moze ostati beo, neka bar bude Pikaso šaren.