Asindeton stilska figura – definicija i primeri

Asindeton ili asident je stilska figura koja nastaje nizanjem reči bez njihovog gramatičkog povezivanja, odnosno bez upotrebe veznika. To je jedna od onih stilskih figura koja se ne pominje tako često, a koja je zapravo vrlo prisutna u književnosti. Ova stilska figura spada u figure konstrukcije, kojih ima nekoliko, pa je vrlo bitno napraviti jasnu razliku među njima. 

U srpskom jeziku postoji veliki broj stilskih figura i čini se da je veoma teško svaku od njih “imati u malom prstu”. Međutim, veoma je korisno da znaš šta koja predstavlja i da možeš da ih razlikuješ i prepoznaš kada naiđeš na njih u nekom književnom delu, a posebno na testu ili ispitu iz srpskog jezika. 

Koliko god da dobro poznaješ gramatiku srpskog jezika, naše beleške o ovoj stilskoj figuri će ti sigurno pomoći kad god budeš želeo/la da se podsetiš definicije i primera asindetona. 

Šta je asindeton – definicija i objašnjenje 

Asindeton (asindet) je stilska figura koja podrazumeva nizanje, nagomilavanje reči, sintagmi i rečenica, bez njihovog povezivanja veznicima, tj. bez njihovog gramatičkog povezivanja. Često se upotrebljava u frazama kako bi one dobile ritam i ostale bolje zapamćene. 

Asindeton se, takođe, neretko upotrebljava i u poeziji, kako bi se postigao ritam i istakle određene reči. Asindeton kao stilska figura je sličan elipsi, a potpuno suprotan polisindetonu. Naziv potiče od grčke reči asýndeton, što znači “nepovezano”.

Šta u gramatici predstavljaju figure konstrukcije?

Figure konstrukcije ili kako se još nazivaju sintaksičke figure, podrazumevaju određivanje reda reči u rečenici. Svaka promena uobičajenog reda reči u rečenici ostavlja poseban utisak na čitaoca ili slušaoca, pa se u književnosti, ali i u govoru često koristi kako bi se skrenula pažnja publike na određeni deo date rečenice. U figure konstrukcije spadaju: 

• asindeton i 
• polisindeton.
• inverzija, 
• retoričko pitanje, 
• elipsa, 

Da ti se ne bi pomešale ove stilske figure i njihove definicije, u nastavku ćemo se detaljno upoznati sa asindetonom, što će ti znatno olakšati razumevanje ove stilske figure i njeno prepoznavanje u književnim delima. 

Kada se koristi asindeton i čemu služi?

Kao što smo već rekli asindeton ili asindet krasi nizanje reči jedne za drugom, uz izostavljanje veznika, pa se umesto njih nižu zarezi. Pored zareza, mogu se koristiti i drugi znaci interpunkcije za razdvajanje niza reči, kao što su dve tačke, tačka i zarez ili crtica. 

Asindeton dodaje ritam iskazu pa se zato često upotrebljava u poeziji. Koristi se kako bi se istakla logička veza ili suprotnost, da se stvori efekat akumulacije, nereda ili gradacije. Često se koristi u frazeologizmima, poslovicama, reklamnim sloganima, novinskim naslovima, ali i u prozi.

Istorijat ove stilske figure

Asindeton se koristio još u davno antičko doba, a prvi ga je pomenuo Aristotel jer je smatrao da asindet pomaže da se bolje istakne poenta. Pisci veruju da ova figura doprinosi dramskom naboju izraza. 

Antička retorika je delila ovu stilsku figuru prema vrstama reči koje se nižu (imenice, glagoli itd.) i prema tome koliko reči ima svaki član niza. Barokni pesnici su naročito koristili asindeton, a u srpskoj književnosti upotrebljavan je kako u narodnoj tako i u umetničkoj poeziji.

Primeri asindetona u rečenicama i književnosti

Kada govorimo o asindetonu primeri ove stilske figure se mogu pronaći u brojnim delima domaće, ali i svetske književnosti. Najčešće se sreće u poeziji, zbog već pomenutog davanja ritma rečenici, baš poput takta u muzici. 

Osim u književnosti, asindet se može sresti u raznim sloganima i izrekama, posebno onim koje su prevedene sa latinskog jezika, kada je ova stilska figura bila i te kako zastupljena među filozofima i istoričarima. 

Asindeton primeri

Fraze i izrazi:

Dođoh, videh, pobedih! 

Priprema, pozor, sad!

Brže, više, jače! 

Rečeno — učinjeno!

Vi ste k meni, ja ću sutra k vama.

Poezija:

“Zuji, zveči, zvoni, zvuči,

Šumi, grmi, tutnji, huči,

To je jezik roda moga!” – Jezik roda moga, Petar Preradović.

“Gvožđe, otrov, konop, nože,

Palu, oganj, kolac grozni,

Ulje vrelo i sto muka

U čas jedan junak smišlja.” – Smrt Smail-age Čengića, Ivan Mažuranić. 

“U šumama sam pronašla tople špilje,

za nebrojeno blago: police, ljuljke,

ormane, lonce, duboreze, svile…” – Njena vrsta, En Sekston

Verujemo da ćeš pomoću ovih primera asindetona uspeti bolje da razumeš suštinu ove stilske figure, i da će ti biti jasnije zbog čega se upotrebljava, tj. kakav efekat postiže kod čitalaca ili slušalaca. 

Ukoliko ti je nešto promaklo na časovima srpskog jezika, onda neka ovo bude tvoj izvor znanja, ali i odličan podsetnik kada ti zatreba primena ili prepoznavanje pomenute stilske figure. Primere asindetona u savremenom dobu možeš često sresti i u marketinškim kampanjama i sloganima, pa je korisno da znaš o čemu se radi.