Zašto pande izumiru? I da li treba da ih pustimo?

Na skali slatkoće (ne one šećerne, već duševne) pande su tu pri vrhu, zajedno sa koalama, mopsovima i lenjivcima. Nažalost, ceo život slušamo o tome kako će biti pandar morgulis. Zašto pandama preti izumiranje i da li treba da ih pustimo?  

 

Za početak, šta je panda?

Panda je vrsta medveda koja potiče iz južne Kine. Prepoznatljiva je po svojim crnim šarama oko očiju, ušiju i po ostatku tela. Ponekad se naziva i Džinovskom pandom, kako bi se napravila razlika između Crvene pande, sa kojom inače nije u srodstvu. Iako je biološki mesožder, ishrana pandi je gotovo u potpunosti bambus. Pande u divljini ponekad gricnu nešto sa strane, druge travke, ili čak meso, u obliku glodara, ptica ili neke strvine.

Zanimljivosti o pandama:

• Tek nedavno je panda zvanično proglašena medvedom, 1995. godine
• Sve pande na svetu su na pozajmici od Kine
• Pande mogu da kake i do 40 puta na dan
• Novorođene pande FedEx šalje u Kinu kako bi se proširila genetska baza
• Naučnici koji rade sa mladuncima nose kostime pande

Prokletstvo pandi

Davanje džinovskih pandi visokim zvaničnicima određene zemlje je diplomatska praksa koju je Kina koristila dug period u svojoj istoriji. Međutim, u nedavnoj istoriji zabeleženo je nekoliko neobičnih situacija koje su povezane sa dobitnicima ovih medvedića.

Kinezi su stvarno kreativni prilikom davanja imena

Američki predsednik Ričard Nikson dobio je svoj par pandi 1972. godine prilikom posete Kini. Ling Ling-a i Hsing Hsing-a. Dve godine kasnije, Nikson se povukao sa mesta predsednika nakon skandala ,,Watergate’’.

Britanski premijer je verovatno bio ljubomoran na Niksona i njegove ljubimce. Zatražio je 1974. godine svoj par pandi na poklon. Kina mu je ustupila pande zvane Chia Chia i Ching Ching (kao da žele da stvore stereotipe o svojim imenima). Iste godine, premijer je izgubio u trci za ponovni izbor, kao i titulu vođe svoje stranke.

Treći učesnik ovog prokletstva je Japanski premijer Kakei Tanaka, kome su uručeni Lan Lan i Kang Kang (stvaaarno?) 1971. godine. Ali kao što možete da pretpostavite, i on je otišao sa vlasti. Par godina kasnije, 1974. utvrđeno je da je primio mito od američke avio kompanije prilikom prodaje aviona.

Takođe uključen u skandal sa avionima, bio je i holandski princ Bernard. On je ujedno i ko-osnivač WWF, fonda za zaštitu životne sredine, na čijem se logo-u, ironično, nalazi panda.

Da li je ovo zavera Kine u koju su uključene pande špijuni ili čista slučajnost? Saznati nećemo.

Zašto su pande dobre?

Nisu samo dobre u tamanjenu bambusa i lenčarenju. Pande su kul iz više razloga, evo i kojih:

• Preeeslatke su – izgledaju kao džinovske plišane igračke koje se kreću. Imaju onaj tupavo – tužni izraz lica kao da samo žele da se maze, iako imaju velike i oštre kandže koje koriste u miroljubive svrhe
• Borci su – jeste da im je postojanje ugroženo već duže vreme ali, prosta je činjenica da su to medvedi, po prirodi mesožderi, koji su se prilagodili situaciji. Proterani sa svojih prirodnih staništa, okruženi sa mnogo bambusa nisu se prepustili istrebljenju; već su promenili svoj način ishrane i uspeli da prežive. Eto vam ga dinosaurusi!
• Reklame za panda sir – čuvene reklame kada kupac napravi svojom naivnom greškom, odabirom pogrešnog sira, prizove slatku pandu koja je tu da njegovu grešku ispravi
• Kung fu panda – debeli Po kojeg zanima samo šta će pojesti postaje majstor borilačkih veština, pa gde ima bolja inspiracija od toga?

Zašto pande izumiru, koji su razlozi?

Pande su ugrožene zato što njihove navike u ishrani i parenju rade protiv njih. Jako ih je teško čuvati i održati u životu. Faktori koji utiču na njihovo stanje su sledeći:

• Teško je odgajati bebe pande – stopa rađanja je jako mala, delom zbog nisko kalorične ishrane bambusom. Ako majka dobije blizance, ona napušta jedno mladunče jer prosto ne može da odgaja oba. U vrtovima bi u tom slučaju menjali mladunce, jedno bi bilo kod majke, a drugo u inkubatoru. Ali ponekad ni to nije dovoljno.
• Ne žele da se naskaču – ovo je glavna caka kod pandi. Libido im je jako nizak, nemaju interesovanja da prave slatke male pande. Radije bi po ceo dan sedeli i jeli, a onda opet sedeli i jeli. Mere koje se preduzimaju povodom toga su gotovo komične, kao na primer, panda pornografija. A čak i kada se odluče za malo akcije…
• Mogu da zatrudne samo jednom godišnje – ženke ovuliraju samo 3 dana godišnje i postoji jako kratak period u kom treba da se desi akcija, a čak je i naučnicima teško da predvide kad je taj period.
• Teško je otkriti da li su trudne – okej, predvideli smo kada će biti ovulacija ženke, puštali smo dovoljno pornića mužjaku, i naskočili su se konačno. Ali i dalje ne znamo da li je trudna… Nivo hormona tokom trudnoće se ne menja, teško je naći fetus na ultrazvuku. Čak se dešava i to da lažiraju trudnoću, verovatno kako bi naučnici prestali da ih smaraju zbog činjenice što nemaju potomke.
• Jedu bambus – iako su najčuvenije po tome, upravo je to ono što ih sputava. Njihovo telo jednostavno nije dovoljno prilagođeno za takav način ishrane. Zbog toga one po čitav dan moraju da jedu kako bi ostale žive i pritom se trude da utroše što manje energije. Pa zašto onda ne jedu meso?!
• Ne mogu da osete ukus mesa – gen koji omogućava životinjama da osete ukus mesa je neaktivan kod njih. Čak i kada im stave meso na tanjir, one ne žele da ga pojedu.

Zašto bi trebalo da ih pustimo da izumru

Mislim da pande kolektivno poručuju čovečanstvu da ih ostavi da sede po ceo dan, jedu bambus, spavaju i izumru na miru. Na kraju krajeva previše životinjskih vrsta je pred istrebljenjem. Mi ne možemo sve da ih spasimo. Moramo da postavimo prioritete. Ili ćemo spasiti trenutno najugroženije ili one vrste koje su najuticajnije na određeni eko-sistem, ili pak one čije bi spašavanje bilo najjeftinije.

Stvar je u tome što pande nisu na vrhu ni na jednom od ovih kriterijuma. Svet bez pandi bi bio mnogo manje neodoljiv, ali bi se planeta i dalje okretala. Mnoge druge vrste bitnije po eko sistem bi dobile svoju šansu.

Ali istrebljenje bi imalo svoju cenu. Kao ikona zaštite životinja, pande su jako profitabilne. Njihov pogled prosto nas mami da ih obasipamo parama. Ugroženije vrste nemaju tu lepotu koja bi nas sprečila da kupimo nov telefon koji nam u suštini ne treba, ili precenjene štiklirane patike. Lepota stvarno čini život lakšim.