Akademski burnout – sindrom sagorevanja kod studenata

Sindrom sagorevanja ili burnout je već dugi niz godina česta tema u stručnim krugovima. Zbog posledica do kojih dovodi, kao što su pad efikasnosti i produktivnosti na poslu, konflikti i  urušavanje psihofizičkog zdravlja, o ovom fenomenu se sve više govori u medijima, na brojnim konferencijama i radionicama, a sve u cilju prevencije i podizanja svesti ljudi. 

Kada se govori o sagorevanju, najčešće se misli na profesionalno angažovanje. Međutim, malo se pažnje posvećuje činjenici da je  ovaj problem sve prisutniji i u studentskoj populaciji gde se sindrom označava nazivom akademski burnout. Na brojnim stručnim skupovima pripadnici akademske zajednice ukazuju na važnost isticanja ovog problema, pre svega zbog posledica koje slede usled dugotrajnog neprepoznavanje znakova sagorevanja.

Istraživanja burnouta su kod nas malobrojna, dok je najveći broj njih sproveden u SAD-u i zapadnoj Evropi gde јe čak u Švedskoj i Holandiji sindrom uvršten u medicinske bolesti. Termin burnout prvi put je opisao Herbert Frojdengerber u svojoj knjizi “Sindrom sagorevanja – visoka cena za velika postignća” (“Burnout: The High Coast of High Achievement“). On je sindrom sagorevanja opisao kao gubitak podsticaja ili motivacije, posebno kada nečija posvećenost cilju ne daje željene rezultate.

U narednim redovima predstavićemo vam čitav niz činjenica o akademskom burnout-u, o tome kako prepoznati njegove signale, kako sprečiti ili ublažiti posledice. Pročitajte! 

Šta je sindrom sagorevanja?

Sindrom sagorevanja je posledica dugotrajne izloženosti stresu koja dovodi do fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti. Usled iscrpljenosti dolazi do pada efikasnosti i produktivnosti, osoba se oseća bespomoćno, bezvoljno, agitirano i frustrirano.

Akademsko sagorevanje je fenomen negativne emocionalne, fizičke i mentalne reakcije na produženo učenje i akumulirani stres, a za posledicu ima iscrpljenost, frustraciju sa nedostatkom motivacije, i sniženu efikasnost u pamćenju i reprodukciji naučenog.

U osnovi sindroma sagorevanja kod studenata i sagorevanja na poslu nalazi se isti mehanizam nastanka. Nagomilavanje radnog stresa tokom vremena direktno se odražava na mentalno i fizičko funkcionisanje. Svetska zdravstvena organizacija je sagorevanje na poslu uvrstila i odobrila kao novu bolest koja je odraz vremena i društva u kome čovek živi. 

Burnout se najčešće javlja u menadžerskim poslovima kao i u tzv. pomagačkim profesijama (lekari, medicinsko osoblje, socijalni radnici, psiholozi). Osim ovoga, javlja se i među studentima bez obzira na fakultet koji studiraju. Brojne obaveze, obimno gradivo, kratak rok za usvajanje istog i velika ambicija sveukupno su stresori koji mogu dovesti do sagorevanja kod studenata. U svakom slučaju, posledice burnouta mogu da budu ozbiljne ukoliko sagorevanje dugo traje i reflektuju se na mentalno i fizičko zdravlje, kao i na socijalne odnose.

Koji su to faktori rizika?

Period studiranja je možda i najlepši period u životu, ali tek onda kada se sagledava sa vremenskom distancom. Tada se obično govori : “ Bili smo mladi, za sreću nam nije bilo potrebno mnogo i ništa nam nije bilo teško”. Međutim, da li je zaista tako u momentu kada ste student?

Odlazak na studije je novo razdoblje u životu mlade osobe koje pred nju stavlja brojne zahteve i zadatke. Velike promene su samo odvajanje od kuće, život u studentskom domu, novo okruženje i nova poznanstva, potreba za adaptacijom na drugačiji tempo života, preuzimanje veće doze odgovornosti, očekivanja, planiranje akademskih obaveza i njihovo uklapanje sa ličnim potrebama, ali i finansijske mogućnosti. Sve ovo su potencijalni izvori stresa čije delovanje kontinuirano može da dovede do velikog pritiska na mladu osobu i da ozbiljno poljulja njene  snage i odbrane.

Osim gore navedenih, faktori koji povećavaju rizik od sagorevanja kod studenata su i neke crte i osobine ličnosti (pre svega perfekcionizam), usvojene strategije za borbu protiv stresa, određena fiziološka stanja i bolesti, deprivacija sna, anksioznost i sklonost depresivnom raspoloženju, lična očekivanja i očekivanja okoline…

Svi navedeni faktori ne moraju nužno da dovedu do sagorevanja, ali njihovo produženo delovanje i osećanje pritiska zbog brojnih obaveza, osećanja dužnosti i odgovornosti uz ambiciju i visoko postavljene ciljeve, vremenom kulminira i može značajno povećati rizik od sagorevanja kod studenta.

Koji su znaci sagorevanja kod studenata koje ne treba ignorisati ?

Pokazatelji da je došlo do akademskog sagorevanja kod mlade osobe, koje ne bi trebalo ignorisati su: 

• Fiziološki problemi, i to: pogoršanje opšteg zdravlja, pojava ili učestale glavobolje, bolovi u mišićima, vratu, kičmenom stubu, stomačne tegobe i česte dijareje ili konstipacije.
• Narušen ritam spavanja i budnosti koji se odražava na koncentraciju i na prag tolerancije na frustraciju.
• Usled prolongiranog delovanja stresa dolazi do povišenog nivoa hormona stresa u krvotoku, a to za posledicu ima osećaj stalne fizičke iscrpljenosti, mentalnog umora i pada energije.
• Prisustvo anksioznosti i napada panike uz čest psihomotorni nemir.
• Poremećene navike u ishrani, prejedanje ili nejedenje, specifična glad i pojačana potreba za šećerima. Ovo može biti praćeno gubitkom ili povećanjem telesne težine.
• Pad imunog odgovora organizma na viruse i bakterije, učestale infekcije i alergijske reakcije.
• Pad koncentracije i fokusa pažnje.
• Često odustajanje od ispita i kolokvijuma, što se ranije nije događalo.
• Misli o odustajanju koje su stalno prisutne zbog kontinuiranog osećanja iscrpljenosti, prezasićenosti fakultetom i učenjem, kao i pad smopouzdanja. Ovo je praćeno i sniženom motivacijom uz izostajanje inicijative i kreativnosti. Student sumnja u sebe, svoje akademske veštine i preispituje svoj izbor fakulteta kao i ciljeve postavljene u budućnosti.
• Suočava se sa teškoćama u samokontroli emocija i  frustracijama, postaje agitiran, suočava se sa ljutnjom i besom koje usmerava ka sebi.  
• Moguć je i razvoj zavisničkih obrazaca ponašanja (zloupotreba alkohola, droge, pušenje, kockanje i sl.).

Ovo su samo neki od pokazatelja da sе mlada osoba suočava sa krizom i da je ušla u začaran krug akademskog burnouta iz koga može da izađe uz pomoć porodice i stručnjaka, prijatelja, ali pre svega uz lično zalaganje.

Faze sagorevanja

Do sagorevanja ne dolazi odjednom, već postepeno, tokom određenog vremena. Gejl Norton i Herbert Frojdenberger opisali su faze nastanka sindroma sagorevanja kroz koje prolazi osoba pre nego što iskusi potpuni psihički slom i dođe u stanje ozbiljnog pogoršanja fizičkog zdravlja.

Početne faze prolaze skoro neprimetno, tek kasnije postaje očigledno da se osoba suočava sa teškoćama. 

• Mlada osoba najpre ulaže mnogo energije i vremena da na savršen način odradi zadatke (poslovne ili studentske). Iz pritajenog straha od neuspeha teži ka tome da sve bude perfektno.
• Ima snažnu želju da ostavi dobar utisak, ulaže sve više truda i želi da sve uradi sama u što kraćem vremenskom periodu. 
• Zanemaruje svoje potrebe uz ubeđenje da stres nužno mora da ide uz posao. 
• Dolazi do postepene revizije sistema vrednosti i promene  pogleda na svet. Uz osećanje stalnog nedostatka vremena, porodica i prijatelji se stavljanju u drugi plan. Počinju da se provlače sitne greške u radu.
• Sve učestalije ulazi u konflikte sa kolegama, prijateljima, partnerom i članovima porodice.
• Javlja se problem sa fizičkim zdravljem i ponekad zaboravnost. 
• Dolazi do postepene revizije sistema vrednosti i promene pogleda na svet. Postepeno socijalni konflikti postaju sekundarna potreba, značajno se smanjuju kontakti sa prijateljima i roditeljima, kao i sa širom sredinom.
• Sledi promena u odnosu prema sebi i drugima, slabija kontrola emocija, pojava cinizma, netrpeljivosti, netolerantnosti i ljutnje. Ovu fazu nazivaju poricanje. Postignuća i rezultati bivaju slabiji i već se javljaju prve tegobe na planu fizičkog zdravlja.
• U fazi povlačenja, osetljivost na kritiku biva sve izraženija. Druženje i kontakt sa ljudima iz okruženja postaju mučni i opterećujući. Javljaju se smetnje, poput dezorijentacije i osećanja bespomoćnosti, pa i depresivni simptomi. Neki posegnu za alkoholom ili nekim drugim supstancama koje će im olakšati osećaj iscrpljenosti, teskobe i nemoći, a mogu da se ustale i neke druge forme zavisničkog ponašanja.
• Slede promene u ponašanju, poput apatije i odsustva inicijative i izbegavanje odgovornosti.
• Postepeno, osoba gubi osećaj ličnog identiteta, doživljava sebe nevažnom i počinje da zanemaruje sopstveno zdravlje.
• Tome sledi osećanje praznine koje je praćeno iscrpljenošću, anksioznošću i panikom.
• Nastupa očaj koji je praćen mržnjom uperenom prema sebi, može  se razviti i depresivni misaoni tok, pa čak i samoubilačke misli. Na kraju dolazi do totalnog sagorevanja, kada osoba doživljava kolaps mentalnog i/ili fizičkog zdravlja.

Kako sprečiti ili otkloniti posledice sindroma sagorevanja?

Ukoliko ste primetili u svom ponašanju većinu od ovih promena i problema, najbolje što možete da učinite za sebe je da potražite pomoć i podršku stručnjaka. Psihoterapeut će vam pružiti podršku i pomoć da se u sigurnom i bezbednom prostoru tokom terapijskog procesa suočite sa problemom, da prevaziđete tešku životnu situaciju, preispitate svoje odluke, učvrstite nove produktivne i pozitivne obrasce ponašanja i ojačate samopouzdanje uz vraćanje vere u sebe. 

Životne krize su događaji kao što su nemogućnost da se polože ispiti, gubitak studentske godine, gubitak člana porodice, raskid, gubitak posla i dr. U rešavanju problema usled životnih kriza efikasnom se pokazala geštalt terapija koja ima veoma širok dijapazon delovanja. U terapijskom procesu osoba se sagledava kao celina, a fokus terapije je na svesnosti o tome šta se dešava u datom momentu u sadašnjosti, kako bi se uspostavio sklad sa sopstvenim autentičnim potrebama. U geštalt terapiji svaka osoba se smatra zdravom sve dotle dok je u kontaktu sa sobom i sa okolinom. 

Efekti terapije su vidljivi već nakon nekoliko sastanka. Postepeno, klijent povećava svoje samopouzdanje. Krajnji cilj je promena i okretanje klijenta od podrške u okolini do podrške u samom sebi. Ovaj cilj se čini teškim, međutim, moguće je ostvariti ga uz otklanjanje većine negativnih posledica. Ukoliko ste prepoznali neke znake akademskog sagorevanja, više o tome kako vam psihoterapeut može pomoći pogledajte na stranici https://slavisasavic.rs/. 

Osim psihoterapije, postoje brojni načini da se preveniraju, ublaže ili otklone posledice stresa usled burnout-a. Jedan je ponovno postavljanje ciljeva i prioriteta. Treba preispitati svoje ciljeve i postaviti nove, realnije i lakše dostižne.

Zatim treba prestati sa izgovorima da nema vremena za druženje i izlazak. Boravak napolju i u druženje sa prijateljima i porodicom je veoma moćno sredstvo za otklanjanje efekata stresa. To je prilika da se snabdete pozitivnom energijom i da odagnate sumnje u sopstvene vrednosti. Oni koji vas poznaju najbolje i vole najviše, sigurno će razumeti problem u kome se nalazite i pružiće vam podršku.

Preporučije se aktivnije bavljenje fizičkom aktivnošću i sportom na otvorenom, kada god je to moguće.

Meditacija, joga i mindfulness mogu da pomognu u ublažavanju i otklanjanju većine negativnih efekata sagorevanja i u ponovnom uspostavljanju balansa. Najbolja je kombinacija svega pomenutog, uz kvalitetno vreme sa porodicom, partnerom i prijateljima.

Da sumiramo

U životu svakog pojedinca brojne situacije mogu biti teške, ozbiljne i izazovne, a da li će za nas biti krizne, zavisi od nas samih. Situacija je krizna kada je mi tako doživljavamo, kada se suočimo sa teškoćama koje sopstvenim snagama ne možemo da prevaziđemo, te se osećamo poraženo, iscrpljeno i bespomoćno. 

Sindrom sagorevanja kod studenata ima potencijal krizne životne situacije kojoj treba prići sa ozbiljnošću, ne treba ignorisati znake, već bez odlaganja pristupiti otklanjanju uzroka i posledica sagorevanja uz pomoć prijatelja, stručnjaka, kolega sa fakulteta, porodice, partnera, kako bi se sačuvalo mentalno i fizičko zdravlje.