adl adl

Kako napisati seminarski rad za desetku – saveti i primeri

0

Seminarski radovi mogu biti naporna obaveza ako ne znate kako se pišu. Ovaj vodič za pisanje seminarskog rada će vas sprovesti kroz sve važne strane samostalnih istraživačkih radova. Od izbora teme za seminrski rad, preko pretrage literature, pisanja sadržaja i rečenica, kao i načina na koje možete navoditi literaturu. Evo kako napisati seminarski rad za desetku!

Studentkinja piše seminarski rad

Kako otpočeti pisanje seminarskog rada?

Najpre je važno početi od sopstvenog interesovanja za određenom temom. Pisanje seminarskog rada ne mora biti teško ako pišete o temi koja vas zanima. Znamo da nije uvek moguće dobiti temu koja vas interesuje, jer sam zadatak treba da bude test za snalaženje studenata sa naučno-istraživačkim radovima iako im data tema nije bliska.

Ipak, nije na odmet posvetiti koji minut više traženju željene teme, ne biste li olakšali sebi sam proces pisanja i čitanja veoma naporne literature na koju možete naići.

Nažalost, često se dešava da profesori na fakultetima nasumično podele teme za rad, nevezano od aspiracija studenata i podeljenih informacija o tome kako napisati seminarski rad. Smatramo da je ovo loša praksa, pa kada god budete u mogućnosti da dodatno pitate profesora za savet, ili da probate da izvučete temu prema svom interesovanju, pokušajte! Takođe, pre nego što insistirate da dobijete određenu temu, dobro razmislite da li je to tema koju zaista možete obraditi na pravi način. Ipak, idemo korak po korak.

Kako izabrati teme za seminarski rad?

Odabir teme za seminarski rad je najbolje sprovesti kroz sledeće korake:

  1. Temu birajte prema svojim interesovanjima;
  2. Dobro razmislite da li tema ima neophodnu naučnu utemeljenost, vrednu proučavanja;
  3. Dobro razmislite da li tema ima potrebnu raznovrsnost literature, naučnih izvora, offline i online publikacija koje možete koristiti u svom seminarskom radu, a još važnije, barem ukratko proverite da li su vam ti izvori dostupni za korišćenje;
  4. Dobro razmislite da li ćete naučiti nešto novo, ovom obrađenom temom i da li vam znanje stečeno tokom pisanja seminarskog rada može služiti u budućnosti;
  5. Planirajte izbor teme prema daljem cilju od samog seminarskog rada (ako znate da na kraju godine sleduje pisanje diplomskog rada ili nekog drugog naučnog rada, birajte temu seminarskog na takav način da vam zaključci i napisan tekst mogu služiti i za izradu diplomskog / master rada, koji su po svom karakteru složeniji i zahtevniji).

Premisa i hipoteza

Nakon što ste odabrali temu prema navedenim koracima, trebalo bi da ste barem okvirno zaključili koja je to premisa naučnog rada na koju se treba fokusirati. Svaka tema može imati svoju naučnu osnovu i pretpostavku na kojoj se istraživanje može bazirati, ali i snažnije utvrđenu pretpostavku koju treba dokazati pisanjem rada, koja se naziva hipoteza.

Studentska biblioteka istraživanje za seminarski rad

Iako pisanje seminarskog rada nije nivo naučnog rada koji zahteva ovakav nivo istraživanja i posvećenosti, dobro je znati od čega bi trebalo da počne pisanje seminarskih radova, i još važnije – diplomskog i master rada, odnosno doktorske disertacije. Zadržite se još malo, biće zanimljivo, a potom prelazimo i na konkretne savete za pisanje.

Šturo rečeno, premisa predstavlja pretpostavku o nečemu što nastaje ili se ispoljava kao posledica nečeg drugog (radnja, stanje, pojava).

Kako se ne bismo zadržali na teoriji, uzmimo konkretan primer iz društvenih nauka tj. Iz sociologije:

Čtajući naučna dela različitih autora, student može uočiti opšte prihvaćenu pretpostavku da je neki istorijski događaj odigrao važnu ulogu u ispoljavanju određene sociološke pojave. Recimo, poznata je pretpostavka brojnih sociologa:Prvi svetski rat je uticao na opadanje stope kriminaliteta u određenim oblastima / delovima grada u Velikoj Britaniji, inače poznatim po visokoj stopi kriminaliteta, koja naglo opada odlaskom velikog broja mladih muškaraca u rat, što se nastavilo i nakon njihovog povratka”.

Ovo je pretpostavka koju su mnogi sociolozi i kriminolozi tog perioda pravili. Ipak, tek nakon iznošenja validnog naučnog osnova, utemeljenog na određenoj teoriji, sa mogućnošću da iz tog osnova proistekne nova teorija i važan naučni zaključak, ta pretpostavka može biti pretočena u održivu hipotezu. U tom trenutku naučnik pristupa daljem istraživanju literature i pisanju naučnog rada.

Kako se pravi konstrukcija seminarskog rada?

Počnite od zdravog razuma. Bukvalno. Kada se pitate kako napisati seminarski rad, a nakon što smo prošli kroz teoretske stavke početka rada, sledeći važan korak koji savetujemo studentima, jeste osnovno postavljanje konstrukcije rada, često poznate i kao kostur seminarskog rada, za koji je dovoljno uključiti mozak i promisliti o temi koju želite da obradite.

Postavljanje kostura je važan korak ka percepciji ostatka sadržaja u seminarskom radu, koji će biti važna vodilja istraživanja i pisanja. Ovo ne može da bude tačna i finalna konstrukcija / pošto detaljno istraživanje literature tek sledi, ali osnovna konstrukcija se može postaviti i daće vam usmerenje o tome šta tražiti u literaturi.

Postavite sledeća pitanja sebi, kako biste postavili osnovnu strukturu rada:

  1. Da li je ova tema dovoljno naučno istražena tj. da li ću moći nakon uvoda, da predstavim naučni osnov i teorije koje se bave ovom temom?
  2. Da li postoje konkretni primeri na koje se mogu osloniti prilikom istraživanja i pisanja ovog rada?
  3. Koji je hronološki logičan redosled istraživanja i predstavljanja priče o temi rada?

Seminarski rad izgled konstrukcije seminarskog rada obično ide ovako:

  • Uvod;
  • Kratak opis metodologije naučnog pristupa temi i hipoteze – (nije neophodan za svaki seminarski rad, ali jeste za diplomski, master…);
  • Teoretsko predstavljanje važnih pojmova za temu, definicije, podele;
  • Teoretski pristup problemu (predstavljanje teorija koje su se već bavile ovom tematikom, ili ukoliko su važne za zaključak rada, barem one koje je šturo “potkačinju”);
  • Suštinsko predstavljanje problema (neformalno rečeno zaplet)
  • Povezivanje naučnih činjenica i teorija sa pojmovima ili događajima o kojima govori seminarski rad, uz važno pozivanje na priznate autore i naučnike, njihove misli i citate na osnovu kojih samostalno izvlačite zaključke;
  • Rešenje problema (u skladu sa konkretnim ponuđenim rešenjima poznatih nauci
  • Zaključak;
  • Literatura;
  • Prilozi (grafikoni, slike i drugi važan materijal na koji ste se pozivali tokom rada – nije uvek zahtevano).

Svaki odeljak ove konstrukcije predstavlja zasebno poglavlje sa svojim podpoglavljima koja ćete pronaći i logički formirati prilikom istraživanja literature. Dešava se da tokom istraživanja možete doći do zaključka da ovakva struktura nije neophodna i da se odmah može preći na problem bez početnog teoretskog pristupa, već da se “usput” možete pozivati na teoretsku stranu rada. Sve zavisi od teme, do teme.

Istraživanje literature i relevantnih izvora informacija

Bibliotekarka u fakultetskoj biblioteci

Istraživanje literature i čitanje obično oduzima najviše vremena za izradu seminarskog rada. Osim što morate pronaći knjige, udžbenike, monografije, naučne radove i članke iz relevantnih naučnih časopisa i drugih izvora informcija, morate što je detaljnije moguće pročitati taj sadržaj.

Čitanjem ovih radova stičete dublje razumevanje teme i naučnih stavova o temi seminarskog, koje su drugi naučnici već uočili i istakli. Vaš interes i obaveza kao studenta jeste da se pozovete na naučne radove priznatih naučnika, pa makar se i ne slagali sa iznetim stavom ili zaključkom. Činjenica da ste pročitali članak ili naučni rad na takav način da ste umeli da se pozovete na njega kao suprotnost drugim zaključcima (nekada i vašim ličnim), govori profesoru da ste ušli u samu srž teme i da je istraživanje za seminarski rad validno.

Naučno priznati izvori koje možete koristiti za pisanje seminarskog rada:

  • Master radovi drugih studenata (proverite sa profesorom da li je to u redu);
  • Doktorske disertacije;
  • Naučna dela (knjige) i druge publikacije priznatnih naučnika;
  • Monografije i udžbenici;
  • Enciklopedije;
  • Naučni članci u stručnim naučnim časopisima (online i offline izdanja);
  • Zbirke informacija i arhivski podaci;
  • Istraživački novinski članci iz renomiranih novina (proverite sa profesorom da li smatra da je korišćenje ovakvog izvora u redu. Inače je veoma koristan izvor informacija za istraživanje socijalnih prilika i pisanje seminarskih radova iz oblasti društvenih nauka);
  • Zakoni i druga zakonska regulativa (nacionalnog i međunarodnog karaktera);
  • Izvori sa Interneta
    • relevantni i zvanični sajtovi naučnih udruženja;
    • online izdanja naučnih časopisa;
    • sajtovi ministrstava sa statističkim podacima; Sajtovi organa državne vlasti relevantnih za istraživanje (NPR: sajt RHMZ-a)
    • Sajtovi međunarodno priznatih vladinih i nevladinih organizacija koje se bave datim pitanjem;
    • Druga regulatorna tela međunarodnog karaktera;

Tipovi dokumenata i multimedijalnih izvora koji se smeju koristiti kao izvor seminarskog rada:

  • Digitalni tekstualni dokumenti koji se mogu preuzeti sa pomenutih izvora;
  • PDF fajlovi;
  • Tabele i statistički podaci;
  • Zvanične stranice pomenutih sajtova;
  • Slike;
  • Grafikoni;
  • Vizualni prikazi naučnih istraživanja;

Kao što vidite, širok je izbor mogćih literarnih i drugih izvora koje možete koristiti za pisanje seminarskog rada, kao i svih drugih naučnih radova.

JEDNO VELIKO NE: Vikipedija ne dolazi u obzir za potrebe pisanja seminarskog rada, kao i drugi online izvori i enciklopedije koje su otvorene za slobodno dopunjavanje sadržaja.

Gde pronaći literaturu za seminarski rad i kako?

Osim malo čas pomenutih online izvora koje možete pronaći detaljnom pretragom Interneta (savetujemo istraživanje na engleskom jeziku), literatura se može pretražiti na sledeće načine:

Pisanje seminarskog rada u biblioteci

Lično preferiramo različite načine na koje se može pristupiti istraživanju, ali kombinacija online izvora, kao i online pretrage baze biblioteke i potonjeg odlaska u biblioteku na prelistavanje važnih stranica knjiga i naučnih članaka je dobitna kombinacija.

Kako ne biste mnogo vremena proveli u biblioteci, mnogi studenti se koriste metodom uzimanja svih relevantnih knjiga, proučavanjem sadržaja knjige prema broju stranica i fotografisanjem važnih delova, kako bi se detaljnom čitanju i pisanju pristupilo kod kuće. Ne kažemo da je ovo dovzvoljen metod, ali je ustaljen. Procenite sami, da li Vam se dopada da često idete u biiblioteku i istražujete, ili da jednokratno uložite više vremena u biblioteci, i da potom od kuće nastavite pisanje.

Kako citirati izvor u seminarskom radu i parafrazirati rečenice?

Dok čitate literaturu za pisanje seminarskog rada ili bilo koji drugi izvor informacija, prekucavajte važne rečenice i pasuse koje želite da pomenete u seminarskum radu, od reči do reči, direktno u svoj tekstualni dokument seminarskog rada (Word ili Google documentzavisno od toga u kom programu pišete). Dok prekucavate rečenice, obavezno pišite i tačne izvore koje sam autor možda navodi na kraju rečenica i pasusa (u Harvard ili Apa stilu navođenja), i zapišite sebi važne smernice kod svake rečenice ili pasusa, o tome odakle ste prepisali datu rečenicu (naziv dela ili članak, br. strane, autor i godina), kako biste se lakše orijentisali kasnije.

O tome kako se vrši citiranje literature u naučnim radovima, kao i navođenje literature, smo već detaljno pisali, ali ćemo se sada osvrnuti i ovde na dva glavna načina, uz konkretan primer kako se pozvati na izvor u seminarskom radu, citiranjem ili prepričavanjem i parafraziranjem.

Maločas pomenuto prekucavanje rečenica će omogućiti nekoliko prednosti:

  1. Mogućnost da kasnije bez buke kopirate rečenicu od reči do reči, u bilo koji deo vašeg rada, kao zvanični citat u seminarskom radu;
  2. Mogućnost da lako preformulišete rečenice važnih izvora i potom ih dopunite svojim mislima, stavovima ili mislima nekog drugog autora;
  3. Mogućnost da se lako snađete prilikom pisanja i očas posla vratite na željeni odeljak, bez potrebe da iznova i iznova prevrćete stranice knjige u potrazi za rečenicom koju ste negde pročitali;

Citiranje autora od reči do reči – primer APA stil

Ukoliko odlučite da je u nekom delu Vašeg seminarskog rada, potrebno citirati kompletnu rečenicu ili stav nekog autora, citirajte na sledeći način:

  1. Napravite uvod u dati problem, i povežite priču sa prethodnom rečenicom koju ste napisali,
  2. potom stavite “:” (dve tačke),
  3. zatim otvorite znake navoda i napišite rečenicu autora od reči do reči, sa početnim velikim slovom,
  4. Stavite tačku ili tri tačke (ukoliko citat ide još dalje) na kraj citata,
  5. Zatvorite znake navoda,
  6. Otvorite zagradu i napišite prezime autora, godinu izdanja dela i stranicu citata, zatvorite zagradu i stavite tačku

Primer: Da postoje dve vrste izvora za seminarski rad, potvrđuje još jedan autor: “Izvori za seminarski rad mogu biti dvostruki: online izvora zvaničnih sajtova ministarstava, organizacija i naučnih časopisa ili štampane publikacije i dela koja se mogu pronaći u bibliotekama…” (Panović, 2017 – 13).

Naravno, može se i zaobići uvod u rečenicu i jednostavno početi sa znacima navoda, ukoliko se rečenica prirodno nadovezuje na prethodnu rečenicu / pasus.

Postoji debata oko toga da li se zagrada sa prezimenom autora, godinom i stranicom citata stavlja pre ili posle tačke (znakova navoda), a naša iskustva su pokazala da je ovako bilo opšte prihvaćeno i savetovano od strane profesora, uglavnom sa društvenih nauka.

Još jedan metod citiranja koji se često koristi, pre svega u prirodnim naukama, jeste citiranje u fusnoti, koje podrazumeva da ćete na reč ili kraj rečenice koju pišete, a na koju smatrate da treba nadovezati još informacija ili misli autora iz drugih naučnih izvora, treba staviti odgovarajuću brojku fusnote (u svom tekstualnom dokumentu) i potom kompletan citat sa znacima navoda staviti na odgovarajuće mesto u fusnoti.

Ipak, koji god metod citiranja da odaberete (konsultujte se sa profesorom), potrebno je taj metod citiranja koristiti tokom celokupnog seminarskog rada. Ne sme se kombinovati način citiranja od situacije do situacije.

Parafraziranje rečenica i preformulacija – primer APA + fusnote

Veoma slično citiranju, parafraziranje rečenica je najkorisniji metod za pominjanje stavova i misli naučnika i eksperata u određenoj oblasti kojom se tema seminarskog rada bavi. Parafraziranje pruža šansu da istaknete važne stavove, saznanja i pojmove, do kojih ne biste mogli samostalno da dođete, čime dajete naučnu osnovanost svom radu, a pritom možete biti kreativni i porediti misli različitih autora.

Idealan način da pokažete svoje razumevanje teme, jeste da izvlačite zaključke iz tih misli i parafraziranih rečenica, te da samostalno komentarišete određeni problem. Na ovaj način se povezuju različite teme i vremenski periodi u kojima su naučna saznanja nastajala, kao i stil pisanja koji ne bi bio prirodan ukoliko biste svaku misao citirali od reči do reči.

Primer na slici obuhvata parafrazirane informacije iz drugog naučnog rada, sa naglašavanjem izvora iz kog je rečenica parafrazirana, kao i upotrebu fusnote, ali ne za potrebe stila citiranja, već pružanja dopunskih informacija koje nema potrebe navesti u glavnom delu teksta.

Seminarski rad citiranje i parafraziranje primer

VAŽNA NAPOMENA: Vodite računa kada iznosite lične stavove u seminarskom radu, jer nažalost, veliki broj profesora smatra da studenti osnovnih studija nisu dovoljno kompetentni da samostalno zaključuju i daju naučne pretpostavke.

Seminarski rad izgled

Do sada smo već predstavili kako napisati seminarski rad koji će zadovoljiti sadržajne / naučno istraživačke norme. Kada je u pitanju izgled seminarskog rada i formatiranje teksta u seminarskom radu, postoje određena pravila koja treba ispoštovati. Pravila za formatiranje dokumenta seminarskog rada mogu varirati od fakulteta do fakulteta ili profesora na fakultetu, pa je najbolje da proverite sa sopstvenim profesorom. Ipak, mi navodimo neka ustaljena pravila.

Stilovi / formatiranje teksta i dokumenta

  • Veličina fonta 12;
  • Korišćenje nekog ustaljenog fonta (Times New Roman, Arial itd.)
  • Podnaslovi treba da budu skalirani svojom veličinom i numerisani (najbolje je koristiti automatski podešenu skalu naslova i podnaslova koje nudi Microsoft Word ili Google Doc: Heading 1, Heading 2; Heading 3 itd.).
  • Sadržaj, Uvod, Zaključak i Literaturu izostaviti iz numeracije podnaslova;
  • Poravnanje teksta treba da bude “justified”;
  • Uvlačenje prve rečenice svakog pasusa za 1,27 cm;
  • Format stranice: A4;
  • Margine dokumenta: 2,54 cm sa svake strane;
  • Razmak između linija: 10 pt;
  • Razmak između pasusa: 1,5 linija;
  • Numeracija stranica je obavezna uz opciju da se izostavi iz označavanja brojem početna stranica.

Seminarski rad uvod i zaključak – izgled i saveti

Pisanje uvoda i zaključka je idealno obaviti na samom kraju rada, kada je sve ostalo gotovo. Do trenutka kada uzmete da pišete uvod i zaključak, proći ćete kroz sve važne stavke vaše teme. Iskustvo sa samom temom i saznanja koja ste izvukli će biti znatno šira nego da ste uvod napisali na samom početku. Na ovaj način ćete izbeći prepravke i dopunjavanje uvoda, dok samim pisanjem uvoda u rad i isticanjem metodologije, možete analitički pristupiti svemu napisanom u radu, što će napraviti odličan šlagvort za pisanje zaključka.

Dužina uvoda seminarskog rada i zaključka bi trebalo da stane na jednu do najviše dve stranice. Uvod i zaključak bi trebalo pisati sopstvenim rečima, a ako baš pominjete neki važan pojam ili informaciju, potrebno je navesti izvor prema uputstvima koja smo napisali ranije u tekstu.

Prava stranica seminarskog rada – izgled

Važno je za seminarski rad da prva strana bude jednostavna, pregledna i usklađene veličine fonta.

Naslovna strana seminarskog rada treba da sadrži sledeće informacije:

  • Naziv visokoškolske ustanove i univerzitet kom pripada (ako pripada);
  • Naslov seminarskog rada;
  • Naziv predmeta iz kog se piše seminarski rad;
  • Oznaku da je u pitanju seminarski rad;
  • Ime mentora tj. profesora koje se piše u formi: Prof. dr Ime Prezime;
  • Ime studenta i njegov broj indeksa: Mateja Panović XX/20XX (npr: 35/2017).
  • Sedište fakulteta (ime grada), mesec i godina;

Primer kako izgleda prva stranica seminarskog rada možete videti na sledećoj fotografiji.

Seminarski rad prva strana primer i izgled

Kako napraviti sadržaj za seminarski rad?

Stranica sadržaja u seminarskom radu dolazi odmah nakon naslovne / prve stranice. Najbolji način za pravljenje automatskog sadržaja u Word-u, jeste da pravilno označite sve naslove i podnaslove u seminarskom radu po principu Heading 1 (glavni naziv), heading 2 drugi stepen naslova, heading 3 treći stepen naslova koji potpada pod heading 2 itd.

Kada ste sve njih stilizovali na pravi način, i pritom ubacite numeraciju stranica, sve što je potrebno, jeste da napravite praznu stranicu nakon prve stranice, i da u Word-u kliknete na: jezičak References > Table of Contents (odaberite stil koji želite) i pojaviće se seminarski rad sadržaj, automatski podešen, tako da kada dopunite rad, ili neki naslov pređe na sledeću stranicu, prosto označite sadržaj i kliknete na opciju: “update”, tako da se sadržaj automatski sinhronizuje prema napravljenim promenama.

Korisno, zar ne?

Kako se piše i ubacuje literatura u seminarski rad?

Stranica literature dolazi na samom kraju rada, i potrebno je prema upotrebljenom stilu citiranja i navođenja literature (APA, Harvard, Čikago…) postaviti i literaturu.

U slučaju APA stila, literatura se ispisuje prema abecednom redu prezimena autora korišćene literature.

Primer APA stila navođenja literature:

Димитријевић, Д., (2010). Трендови еколошке безбедности у ХХI веку. Београд, Универзитет у Београду, Факултетбезбедности.

U drugom slučaju može se primeniti isti sistem kao u APA stilu, ali se literatura može poređati prema rednom broju pojavljivanja / pominjanja u radu. Dakle, prvi izvor koji se koristi će biti prvi na stranici literature, drugi će biti drugi na stranici literature itd. Svakako savetujemo da se i oko ovoga konsultujete sa svojim profesorom.

Automatsko ubacivanje literature kroz Microsoft Word

Osim “pešačkog” ispisivanja svih podataka potrebnih za navođenje literature na kraju seminarskog ili nekog drugog naučnog rada, Microsoft Word nudi korisnu opciju za automatsko dodavanje literature u rad i potonjeg ubacivanja cele literature na jedan klik:

  1. Potrebno je sve ove podatke popuniti kroz odeljak Word-a: References > odabir stila > Manage Sources. Potom kada se otvori novi prozor, odaberete tip literature / izvora (knjiga, članak u časopisu, vebsajt,  i tako unesete sve korištene izvore.
  2. Na samom kraju kada odredite stranicu na kojoj će se ispisivati literatura, u Word-u kliknete na: References > Bibliography i izaberete stil.

Seminarski rad literatura ubacivanje u Word-u

Na odabranoj stranici će Vam se izlistati automatska lista svih izvora koje ste koristili. Listu potom možete ažurirati kao celinu (ako dodate naknadno još neki izvor), ili možete ručno dopuniti određeni izvor. Ipak, ako ručno menjate informacije o izvoru, ne smete naknadno ažurirati celokupnu tabelu, inače će se informacija izgubiti. Zato savetujemo ručno menjanje na samom kraju, pred štampanje seminarskog rada. Ukoliko već želite na pravi način da dopunite listu literature, to učinite na maločas objašnjen način kroz opciju “Manage Sources”.

Pročitajte seminarski rad još jednom za kraj

Imajte na umu da je jedno čitanje nedovoljno. Kada završite sa pisanjem, obavezno barem još jednom ili dva puta pročitajte svoj seminarski rad, ne biste li uočili greške u kucanju koje se lako mogu potkrasti.

Kada pišete neki važan naučni rad, kao što je diplomski ili master rad, obavezno angažujte i bliske ljude, ili nekoga ko studira srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu, ne bi li odradio lekturu vašeg rada. Kada je u pitanju doktorski rad, angažovanje profesionalnog lektora je obavezno.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje slobodno nam pišite, rado ćemo odgovoriti, baš kao što ćemo rado dopuniti tekst ukoliko imate neke korisne sugestije.

Srećno pisanje!

Ostavite komentar