Zašto studenti imaju probleme sa varenjem tokom ispitnog roka?

Ispitni rok za većinu studenata predstavlja period pojačanog mentalnog napora, promenjenog dnevnog ritma i manjka slobodnog vremena. Dani prolaze uz knjigu, predavanja se smenjuju sa učenjem, a pauze za obrok neretko postaju sve kraće. Sasvim je očekivano da se sve oe promene odraze na koncentraciju i nivo energije, ali i na zdravlje sistema za varenje.

Primetili ste da tokom ispitnog roka imate nadimanje, težinu u stomaku, gorušicu ili zatvor? Možda vam određene namirnice više ne prijaju? Uzrok se najčešće ne nalazi u jednom faktoru, već u kombinaciji stresa, neredovne ishrane, manjka sna i smanjene fizičke aktivnosti. Većina ovih tegoba može ublažiti promenom svakodnevnih navika. Kako da razumete razloge zbog kojih dolazi do problema sa varenjem i rešite se poteškoća? Pročitajte.

Stres menja način na koji radi sistem za varenje

Mozak i digestivni sistem povezani su mnogo više nego što većina ljudi pretpostavlja. Naučnici čak govore o takozvanoj osi između mozga i creva, koja omogućava stalnu komunikaciju između nervnog sistema i organa za varenje. Tokom ispitnog roka organizam proizvodi veće količine hormona stresa. Takva reakcija može usporiti ili ubrzati rad creva, u zavisnosti od osobe. Kod nekih studenata javlja se zatvor, dok drugi imaju učestalije pražnjenje creva ili osećaj nelagodnosti u stomaku.

Napetost utiče i na lučenje želudačne kiseline. Posledica može biti pojava gorušice ili neprijatnog osećaja pečenja nakon obroka. Dugotrajan stres dodatno povećava osetljivost digestivnog sistema, pa i manje promene u ishrani mogu izazvati izraženije tegobe.

Preskakanje obroka remeti prirodan ritam varenja

Sigurno vam se dogodilo da tokom priprema za ispite jedete tek kada osetite veliki osećaj gladi. Doručak preskočite zbog ranog odlaska na fakultet, na ručak kasnite zbog učenja, pa onda, logično, večera postane najveći obrok u toku dana. Kada se tako hranite, neizbežno opterećujete sistem za varenje. Želudac duže ostaje prazan, a zatim odjednom dobija veliku količinu hrane. Organizam onda sporije vari obrok, što može izazvati osećaj težine i nadimanje.

Ako obroke rasporedite redovnije, onda će digestivni sistem raditi stabilnije. Čak i kada raspored izgleda pretrpano, kraća pauza za lagan obrok može biti korisnija od dugog gladovanja.

Brza hrana i grickalice nisu najbolji saveznik tokom učenja

Kvalitet obroka često nije prioritet koji se postavlja ispred praktičnosti usred ispitnog roka. Kada nema dovoljno vremena za pripremu obroka, studenti će uvek izabrati brzo rešenje kao što su pekare, dostava hrane ili grickalice. Takva ishrana uglavnom sadrži više masti, soli i jednostavnih ugljenih hidrata. Varenje može postati sporije, a osećaj sitosti kratko traje. Posle naglog porasta energije sledi njen pad, pa koncentracija ponovo opada.

Lagani obroci sa više povrća, integralnih žitarica i kvalitetnih proteina obezbediće stabilniji nivo energije, a digestivni sistem će biti manje opterećen. Rezultati će biti očigledni – bolja koncentracija tokom učenja.

Kafa i energetska pića mogu pojačati tegobe

Veliki broj studenata pokušava da produži budnost uz pomoć kafe ili energetskih napitaka. Jedna šolja uglavnom ne predstavlja problem, ali nekoliko kafa tokom dana može imati neželjene posledice. Veće količine kofeina podstiču lučenje želudačne kiseline. Kod osetljivih osoba mogu se javiti gorušica, nervoza ili nelagodnost u stomaku. Energetska pića dodatno sadrže velike količine šećera i drugih stimulansa koji mogu opteretiti organizam.

Voda ostaje najbolji izbor za održavanje hidratacije. Biljni čajevi bez kofeina takođe mogu predstavljati prijatnu zamenu tokom dugih sati provedenih uz knjigu.

San ima važnu ulogu u radu creva

Noćno učenje mnogima deluje kao jedino moguće rešenje kada se približi ispit. Organizam ipak ne funkcioniše najbolje kada nema dovoljno vremena za odmor. Nedostatak sna utiče na hormone koji regulišu glad i sitost. Apetit postaje izraženiji, pa raste želja za slatkišima i brzom hranom. Istovremeno se menja i rad digestivnog sistema.

Kvalitetan san doprinosi boljoj regeneraciji organizma i stabilnijem radu creva. Nekoliko sati više odmora ponekad može biti korisnije za pamćenje gradiva nego produženo učenje do ranih jutarnjih časova.

Manjak kretanja usporava varenje

Sedenje za radnim stolom tokom većeg dela dana postalo je uobičajeno za vreme ispitnih rokova, a posledica je usporena prirodna pokretljivost creva. Kraća šetnja između dva bloka učenja može imati pozitivan efekat na varenje. Lagana fizička aktivnost podstiče rad digestivnog sistema i doprinosi boljoj cirkulaciji.

Ako boravite na svežem vazduhu dodatno se možete opustiti, a smanjiće se i nivo stresa koji utiče na pojavu digestivnih tegoba.

Šta kada problem nije samo u stresu?

Nisu svi problemi sa varenjem posledica ispitnog roka. Ponekad se tegobe ponavljaju i nakon završetka ispita ili se javljaju bez obzira na nivo opterećenja. Ukoliko se nadimanje, bolovi u stomaku ili promene u varenju redovno pojavljuju nakon određenih obroka, moguće je da postoji drugi uzrok. Digestivni sistem tada šalje signal da određene namirnice ne prijaju organizmu.

Dugotrajne ili izražene tegobe predstavljaju razlog za razgovor sa lekarom kako bi se utvrdio njihov pravi uzrok i odredio odgovarajući način lečenja.

Intolerancija na hranu može ličiti na posledice stresa

Nadimanje ili nelagodnost se često povezuju sa stresom, a slični simptomi mogu biti povezani i sa intolerancijom na određene namirnice.Za razliku od alergije na hranu, intolerancija uglavnom ne izaziva burne reakcije odmah nakon obroka. Tegobe se mogu razvijati postepeno i uključivati nadimanje, gasove, osećaj težine u stomaku, promene u radu creva ili umor.

Kada postoji sumnja da određene namirnice izazivaju probleme, lekar može preporučiti dodatnu dijagnostiku. U pojedinim slučajevima radi se i test intolerancije na hranu, koji može pomoći u proceni da li organizam drugačije reaguje na određene sastojke ishrane. Rezultate takvog testa uvek treba tumačiti uz stručni savet i u okviru celokupne kliničke slike. Nutricionista vam može pomoći da formirate jelovnik koji vam prija i koji čini da se osećate dobro.

Male promene mogu doneti veliko olakšanje

Briga o zdravlju tokom ispitnog roka ne podrazumeva velike promene životnog stila. Dovoljno je da napravite nekoliko praktičnih koraka koji će rasteretiti organizam. Redovniji obroci pomažu stabilnijem varenju. Dovoljna količina vode doprinosi pravilnom radu creva. Kratke pauze za šetnju mogu smanjiti napetost i poboljšati koncentraciju. Kvalitetan san olakšava oporavak organizma i pozitivno utiče na ceo digestivni sistem.

Ispitni rok traje nekoliko nedelja, ali navike stečene tokom tog perioda mogu ostati mnogo duže. Zbog toga vredi pronaći ravnotežu između učenja i brige o sopstvenom zdravlju.

Zdrav organizam lakše podnosi ispitni rok

Uspešno polaganje ispita ne zavisi samo od broja sati provedenih uz knjigu. Dobro varenje, dovoljno energije i kvalitetan san predstavljaju važan deo celokupne pripreme. Stres nije moguće potpuno izbeći, ali njegov uticaj može biti znatno manji kada organizam dobija dovoljno odmora, kvalitetnu ishranu i redovno kretanje. Ukoliko se problemi sa varenjem uporno ponavljaju ili postaju izraženiji, važno je potražiti stručni savet kako bi se otkrio njihov pravi uzrok.

Briga o zdravlju tokom studiranja predstavlja ulaganje koje donosi korist i tokom ispita i mnogo godina nakon završetka fakulteta.