Spremanje ispita – kako učiti za ispit na društvenom fakultetu?

“Pola 6 ujutru, kapci na pola oka, čekaš da ptice umuknu…”, dok buljiš u 345. stranicu knjige i pokušavaš da je pročitaš iz 12. pokušaja. Ako ti ovo zvuči poznato onda si sigurno student prve godine društvenog fakulteta, a ako do sada nisi imao slično iskustvo, slušaj dobro i prati uputstva kako učiti za ispit na fakultetu. Ovi saveti će pomoći da spremanje ispita bude učinkovito! Ako tražiš prečicu do diplome, ovo nije tekst za tebe.

Teško je. Bez zezanja, jeste teško. Fakultet nije osnovna ili srednja škola. Znamo da trenutno srednja škola izgleda kao “Pakao”, ali verujte da nije. Spremanje ispita i završavanje fakulteta je ozbiljan proces koji traži konstantnu posvećenost ili periodično odricanje od mnogih stvari kako biste nadoknadili propušteno učenje nakon meseci razvlačenja i ispijanja kafa. Ovi saveti su upravo fokusirani na to kako učiti na fakultetu i kako čiti za ispit iz oblasti društvenih nauka, na težak ali učinkovit način, pošto lakog sigurno nema? Bilo da želite da učite na vreme, bilo da ste kampanjac, ovo su saveti kako učiti iz ličnih iskustava diplomaca, kako biste dobili najbolje ocene i obezbedili studentsku stipendiju.

Najpre ćemo reći da – inteligencija, zatim samouverenost prilikom odgovaranja na usmenom ispitu i sposobnost za povezivanje gradiva mogu biti velika olakšica, ali ne i pravilo za uspešno završavanje fakulteta.

Sad kad smo tog bauka sklonili iz priče, evo kako učiti i završiti društveni fakultet!

Spremanje ispita planirajte prema ispitnim rokovima

Kako spremiti ispit? Pitanje vredno milion dolara, a kako spremiti više ispita odjednom, je pitanje vredno barem milijardu. Dešava se da studentska služba fakulteta bude loše organizovana, tako da raspored ispita ne izađe do trenutka zatvaranja prijava ispita. Ipak, ukoliko imate bilo kakvu mogućnost da predvidite kada će neki ispit početi (pišite profesorima i asistentima e-mailove i pitajte ih kada će ispit biti održan), racionalno planirajte ispite na koje ćete izaći tokom ispitnog roka, kao i tokom narednog ispitnog roka, koji se po običaju nadovezuje na prethodni.

Gledajte da razmak između ispita bude barem 3 dana

Ukupan broj ispita u jednom roku – planirajte prema njihovom rasporedu. Naravno da ne možete uvek planirati raspored prema svojoj želji, i često se dešava da razmak između željenih ispita bude svega jedan, ili dva dana. Ipak, optimalno je da između ispita postoji barem 3 ili više dana razmaka zato što ćete pored učenja pred sam ispitni rok i za prvi ispit u roku, imati dodatna 3 dana da se konsolidujete i prebacite misli na drugi predmet.

Iako nekada postoje ispiti koji se mogu proći i ovlaš naučiti za 3 dana, ovo nemojte očekivati ako je u pitanju ozbiljan ispit sa velikim brojem stranica. Zato, ta tri dana planirajte za ponavljanje i dopunu znanja prema onome što ste već učili ranije.

Tokom ova tri dana “zaginite” i učite iz sve snage. Tokom ova tri dana nema izlazaka, druženja i drugih zanimacija.

Idealno vreme za učenje tokom ova 3 dana: barem 12 sati dnevno.

Izađite na svaki ispit u roku, iako niste skroz spremni!

Najvažnije pravilo koje vas može lakše sprovesti kroz studiranje, jeste sledeće: izađite na svaki ispit koji prijavite! Ukoliko ste prijavili 3 ispita, i imali ste 3 dana razmaka između svakog, očekivano je da će barem treći po redu biti prilično loše pripremljen, ukoliko jeste obiman. Ovo ne znači da treba da se prošetate salom čisto radi reda, već iskoristite ta tri dana da maksimalno spremite ispit. Pogotovo ako ste prijavu ispita platili, tada se potrudite da opravdate uložen novac.

Iskoristitie ta tri dana do ispita ovako:

1. Ponovo prođite kroz gradivo i beleške koje ste zapisali na predavanjima;
2. Dodatno povežite gradivo sa predavanja i iz beleški sa opštim informacijama koje sadrže skripte za ispit;
3. Raspitajte se kod drugih ili starijih kolega o tome koliko je koje pitanje na ispitu važno i koliko se često postavlja i to naravno za svaku oblast koja predstavlja zasebnu grupu pitanja;
4. Za usmeni ispit: sistemom logičke eliminacije i informacijama dobijenim od drugih kolega studenata, odaberite po 10% ispitnih pitanja iz svake grupe pitanja iz koje možete izvući kartice na ispitu (ovo zavisi od vrste predmeta i vremena koje vam je potrebno za učenje). Procentualni raspored prema grupama pitanja može varirati u zavisnosti od toga koliko koja grupa pitanja broji pitanja. Dakle, jedino je važno da procentualno pokrijete barem 30-40% gradiva, što je vrlo ostvarivo, a kako ćete procente prema grupama podeliti, zavisi od broja pitanja koji izvlačite, kao i broja pitanja u okviru tih grupa.
5. Pitanja birajte prema tome koja se najviše izvlače, ali potrudite se da što raznovrsnija pitanja prođete, kako biste povećali šanse da izvučete baš neko koje ste spremili, pogotovo ako znate da postoji pravilo za izvlačenje pitanja. Na primer ono pravilo da profesor redom proziva po broju indeksa i redom deli pitanja.
6. Ne dozvolite sebi da vas lakši ispit prevari. Uvek pružite maksimum, i ako je moguće, ne zadržavajte se na maločas pomenutih 30%. Ako je ispit jednostavniji, podignite procenat spremljenih ispitnih pitanja na barem 50-60%.
7. Veče pred ispit posvetite prolasku kroz pitanja koja ste naučili. Pokušajte da se samostalno setite svih odgovora, bez mnogo gledanja u knjigu.
8. Obavezno odspavajte barem 5h pred ispit kako bi se pređeno gradivo koliko toliko sleglo. Verovali ili ne, ovo radi!

NAPOMENA: To što ćete neki deo gradiva preskočiti, ne znači da ste sa njim završili! Ukoliko položite ispit, imajte na umu da je veoma važno barem pročitati preostalo gradivo pre ili kasnije.

Kako učiti za ispit, dva ili tri komada u istom roku?

Blagovremeno spremanje ispita podrazumeva redovno praćenje gradiva i čitanje gradiva pred sam odlazak na predavanje, čime se postiže lakše usvajanje novih informacija, putem korisnih primera koje ćete čuti od profesora. Ipak, pravovremeno spremanje može značiti i pravovremeno prvo učenje u samom ispitnom roku.

Iz iskustva, kada su društveni fakulteti u pitanju:

• Polaganje 2 obimna ispita jeste realistično;
• Polaganje 3 obimna ispita jeste optimistično;
• Polaganje više od 3 obimna ispita – trebaće vam sreća;

Kada kažemo obimna ispita, mislimo na ispite sa 350+ stranica. U slučaju više ispita sa više od 600 stranica, onda je optimistično, ali vrlo moguće položiti dva ispita koja su prilično blizu jedan drugom. Ako u ovim kombinacijama imate neki lakši ispit, poput jedne polovine ispita, čiju ste prvu polovinu očistili na kolokvijumu itsl. onda situacija postaje znatno lakša.

Optimalan tempo učenja = 30 strana dnevno

Optimalan tempo učenja u ispitnom roku, jeste 30 stranica dnevno. Ako se za učenje jedne stranice prosečno uzme 10 minuta, to znači da je za sat vremena spremno 6 stranica. To znači da sa 5 sati učenja dnevno student kvalitetno može preći 30 stranica.

1 stranica = 10 minuta; 6 stranica = 60 minuta (1č); 30 stranica = 300 minuta (5č)

Vreme učenja naravno varira, i uzmite u obzir pauze, tako da je optimalno da za 8 radnih sati, student zaista može naučiti 30 stranica. Kao što vidite, vremena je i više nego dovoljno u ostatku dana za druge aktivnosti, a tu je i prostor da se zapne još jače, sa tempom do 50 naučenih stranica dnevno “kada zagusti”.

Spremanje dva obimna ispita u jednom roku – formacija: “2-1-2”

U slučaju da ste prijavili dva ispita za jedan rok, a pritom imate nekog opšteg znanja o tome o čemu se radi u knjigama, i razmak između ispita bude barem 3 – 5 dana ili jače, predlažemo sledeće:

• 2: Najpre učite predmet koji dolazi kao drugi u ispitnom roku. Ovom ispitu posvetite barem 7 dana kvalitetnog učenja, ukoliko je zahtevan, odnosno 7 dana nešto manjeg intenziteta ukoliko nije previše obiman. Ukoliko ispit broji više do 400 strana, pokušajte barem 50-60% da dovršite za to vreme. Ako je obimniji, moraćete da počnete ranije;
• 1: Prema “prosečnoj formuli za računanje vremena potrebnog za 1 stranicu”, procenite koliko je potrebno dana ranije da počnete sa spremanjem ispita koji dolazi kao prvi u roku; Počnite dovoljno ranije (barem 10 dana ranije) sa ozbiljnim učenjem prvog ispita; Poslednji dan pred ispit ostavite za ponavljanje gradiva; Odmorite na dan polagnja prvog ispita;
• 2: Dan posle prvog ispita ozbiljno obnovite ono što ste učili za drugi ispit pre spremanja prvog; Ostalim danima nastavite što jače, procenjenim tempom spremanja gradiva; Poslednji dan pred ispit obnovite naučeno (najpre ono što ste poslednje učili posle položenog prvog ispita, a tek onda ono što ste već obnovili i učili na početku roka;)

Postavite ciljeve na osnovu celina ili broja stranica

 

Ukoliko su poglavlja udžbenika predugačka (preko 15-20 stranica), pokušajte da postavite sebi ciljeve na manje logičke celine gradiva, manje podnaslove ili broj stranica, tako da kada završite sa određenim odeljkom, možete odraditi kraće ponavljanje gradiva.

Osim što ćete se lakše motivisati da ostvarite više manjih “pobeda” tokom pisanja, na ovaj način ćete ponavljanjem svega pređenog, detaljnije ubaciti u svoju glavu ono što ste maločas prošli.

Pružite maksimum da ponovite gradivo bez mnogo gledanja u knjigu. Razmislite logički o tome što ste pročitali i dok ponavljate gradivo odgovorite sebi na sledeća četiri pitanja:

1. Šta sam tačno učio u prethodnoj celini?
2. O čemu se radi i koja je definicija / definicije toga;
3. Šta je bilo posebno važno istaći?
4. Šta je zaključak ovog dela i kako se to povezuje sa prethodnom / narednom celinom?

Odgovorite sebi na ova pitanja i prepričajte ukratko ono što ste maločas naučili, zatim nastavite dalje ili se vratite nazad ako treba još jednom proći neki deo sadržaja.

Na početku učenja, ponovite gradivo naučeno juče!

Iako je ovo ubedljivo najteži deo posla, izuzetno je važno da ovlaš, listanjem stranica knjige i skripte prođete kroz ono što ste učili prethodnog dana. Na ovaj način mozak osvežava informacije koje su se pakovale u toku noći i pravi vam uvod za naredno gradivo.

Dok budete učili nove celine, lakše ćete povezivati to novo gradivo sa pređenim poglavljima i stvaraćete celokupnu sliku i strukturu predmeta za koji se pitate kako najbolje učiti.

Odmor na sam dan ispita je neophodan

Nakon što se ispit završi i nakon što proćaskate sa svojim prijateljima na obaveznoj kafi, pravac kući ili u menzu, pa potom u studentski dom na spavanje!

Nakon ispita je veoma važno da se dobro naspavate i odmorite. Spavajte u toku dana, ali nemojte dozvoliti sebi da prekasno legnete, jer je veoma važno da već sutradan nastavite sa učenjem, pogotovo ako ste usred gustog ispitnog roka. Spremanje više ispita u roku jeste naporno, ali veoma isplativo. Upravo to je recept kako završiti fakultet u roku, pa čak i pre roka.

Kako položiti ispit u formi testa na zaokruživanje i dopunjavanje?

Ukoliko i ispit u roku bude osmišljen kao test sa pitanjima na zaokruživanje, dopunu ili polu otvoreni tip pitanja za dopisivanje jasnih definicija, savet je da se fokusirate na najbitnije elemente gradiva.

U ovom slučaju, ako je “stiska” i imate samo par dana za spremanje ispita, predlažemo metod iščitavanja gradiva i vraćanja isključivo na važne elemente, podele i definicije. U redu, ovo praktično jeste učenje napamet, ali sama ideja pisanja tačnih definicija i podela, iziskuje da se ponešto nauči napamet.

To ne znači da ti ne treba da razumeš podele i zbog čega one postoje, međutim, ukoliko se tačno ime podele boduje, a polutačan naziv podela “nagrađuje” negativnim poenima, onda nemamo ništa drugo da dodamo osim da se “zahvalimo” profesorima na tome što nas teraju da učimo napamet. “Živela Bolonja!”

Položite sve kolokvijume!

Kao neophodno važan faktor za polaganje ispita na fakultetu, savetujemo da polažete sve kolokvijume, ili barem one koji vas oslobađaju dela gradiva na usmenom / pismenom ispitu u roku. Prema Bolonjskom procesu, svi ispiti društvenih nauka na državnim fakultetima bi trebalo da budu srazmerno raspodeljeni na više različitih aktivnosti i provera tokom semestra. To podrazumeva kolokvijume, seminarske radove i pismeni ili usmeni tj. završni deo ispita.

Društveni fakulteti su organizovani tako da se dešava da veliki broj ispita nema svoje zvanične udžbenike ili je literatura za učenje toliko obimna da je neophodno polaganje iz više koraka. Obavezno iskoristite priliku da se nekog dela gradiva rešite tokom semestra. Ipak, ako budete lenji, tu su saveti kako spremiti ispit koje smo pomenuli ranije u tekstu, ali budite spremni na mnogo više učenja.

Kolokvijum koji eventualno možete preskočiti (ukoliko nije uslovan za izlazak na ispit), jeste kolokvijum koji ništa od gradiva ne skida. Ipak, koliko god smešno delovalo, ovakav kolokvijum će vas uvesti u gradivo, i biće vam znatno lakše da ga spremite za ispit.

Koje je idealno vreme za učenje?

Naravno da je najbolji izbor učiti za ispit non stop i bez prekida u roku, ali ovo nije realan tempo. Potrebno je proceniti koje vam vreme najbolje odgovara za učenje, i potom da se tog vremena za učenje pridržavate.

Savetujemo da prvih 4 dana spremanja ispita učite prema formuli od bar 30 stranica dnevno, a evo kako da testirate koje vam vreme za učenje najbolje odgovara:

1. Prvi dan učite prepodne, čim ustanete, odmah posle jutarnjeg umivanja. Idealno je početi već oko 9 ujutru. Napravite pauzu nakon dva sata za doručak, i neka vam doručak bude motiv da što jače učite i koncentrišete se. Zvuči “brutalno”, ali zaista “pali”. Naravno, ako ste previše gladni, onda najpre na doručak i potom počnite sa učenjem. Svako ima svoj ritam i metabolizam.
2. Drugi dan učite od podneva. Dozvolite sebi lagani početak dana, popijte kafu, doručkujte, izvrtite Instagram ili pogledajte epizodu serije. Učite tako da vam cilj bude ukusan ručak nakon 2 časa i tako sve dok ne završite kvotu za taj dan;
3. Treći dan učite popodne. Učenje počnite nakon ručka, oko 15, 16 časova i pokušajte da finiširate sve do ponoći, kada je idealno već uveliko spavati;
4. Četvrti dan počnite između 18 i 20 časova i učite noću. Ovo je veoma opasna navika, ali tome test nedelja i služi, kako biste odlučili koje je idealno vreme za učenje i spremanje ispita u roku.

Na kraju četvrtog dana, odlučite kada ste se najbolje osećali dok ste učili. Kada se gradivo lepilo? Kada ste stigli da uradite najviše drugih stvari u danu, a da pritom učite i naučite gradivo za ispit.

Petog dana nastavite ritmom za koji smatrate da se najbolje pokazao!

Rok je idealan za ovakav test jer su po običaju predavanja gotova i spremni ste da se izolujete od svega i date maksimum za najbolje učenje.

Pauze između učenja

Ovo je takođe izuzetno važan faktor za uspešnost učenja. Neka svaka pauza koju planirate bude svojevrsna nagrada i pravi odmor za naučeno. Nekome je prava nagrada:

• Gledanje jedne epizode (ako je u pitanju “Igra prestola”), odnosno dve epizode omiljene serije (u slučaju “Prijatelja”);
• Kafa i razgovor sa ukućanima, cimerom, kolegom ili prijateljem;
• Fizička aktivnost;
• Čokolada ili neki drugi slatkiš / grickalica (pazite da ne preterate i da se zdravo hranite, jer je ispitni rok poznat kao ubica dobre linije!).

Da li ste se već umorili? Ovo je samo koristan uvid u to kako spremiti ispit i kako učiti za ispit generalno! Sad, knjigu u ruke i pravac na spremanje ispita.