Kako izgleda polaganje ispita na fakultetu?

Kada ste srednjoškolac ili brucoš, jedno od osnovnih pitanja koje će vas mučiti jeste upravo način polaganja ispita. Dok čekate svoj prvi ispitni rok, kako biste stekli iskustvo prvog ispita, mi ćemo vam razrešiti misteriju kako zapravo izgleda polaganje ispita na fakultetu.

Kao što ste već imali priliku da pročitate u našem tekstu Vodič za studente, polaganje ispita može biti različito u zavisnosti od toga da li pratite pravila studiranja po Bolonji, ili prema starom sistemu.

Ipak, ovog puta pričamo o polaganju ispita po Bolonjskom procesu, koji je zvanično usvojen i koji će interesovati sve brucoše, za koje smo i kreirali studentski vodič.

Polaganje ispita po Bolonji (u idealnom slučaju) je podeljeno na više obaveza koje zbirno, brojem poena (procentualno) ulaze u ocenu:

• Prisustvovanje predavanjima na fakultetu, (obično 5/100 poena)
• Aktivnost na predavanjima (obično do 10/100 poena)
• Polaganje kolokvijuma, (obično od 35 do 40/100 poena)
• Seminarski rad (samostalni-istraživački rad), (obično do 10/100 poena)
• Završni deo ispita (usmeno ili pismeno), (sve što preostane, a obično od 40 do 50/100 poena).

Sve predispitne i ispitne obaveze u zbiru broje 100 poena, čime su određene i ocene na fakultetu.

Neke predispitne obaveze su često uslovne (moraju se završiti) kako biste stekli pravo da izađete na završni deo ispita u ispitnom roku (obično su to kolokvijum i seminarski rad). Često prisustvo na predavanjima i aktivnost na predavanjima ne igra nikakvu ulogu u zbirnoj oceni, već može biti dodatni bonus kada se ocena na ispitu “lomi”.

Naravno, profesori pa i čitavi fakulteti nekada odstupaju od ovakve, pune, primene polaganja ispita po bolonjskom procesu pa se može desiti da se:

• Ceo ispit polaže usmeno iz jednog dela (eventualno možete dobiti 10-ak dodatnih poena na seminarskom radu)
• Ispit polaže iz dva dela – jedan deo na kolokvijumu koji je uslovan, a drugi deo na ispitu;
• Ispit polaže iz dva ili tri dela na kolokvijumima tokom semestra (ako položite sva tri dela, u ispitnom roku samo dođete da upišete ocenu, dok u slučaju da padnete kolokvijum, u ispitnom roku polažete samo taj deo, ili celo gradivo “kao kazna”)
• Kao i drugi slučajevi…

Kako praktično izgleda jedan ispit?

Ispiti na fakultetu mogu biti usmeni ili pismeni, a može se desiti da imate i pismeni i usmeni deo ispita.

Usmeni ispit

Usmeni ispit izgleda tako što na dan polaganja ispita, u određeno vreme dođete u određenu salu na vašem fakultetu. Tačne informacije o konkretnom ispitu najčešće nalazite na sajtu fakulteta neposredno pre roka za prijavljivanje ispita.

Prvo morate da sačekate da profesor ili asistent odobri ulazak u salu ili amfiteatar.

Može se desiti da vas asistent proziva po spisku prijavljenih studenata ili da jednostavno pusti nekoliko studenata ili sve studente koji polažu da sami uđu u salu.

Vrlo je važno da na ispit ponesete indeks i ličnu kartu, jer su to osnovna dokumenta koja morate imati kod sebe u trenutku polaganja ispita, bilo usmenog ili pismenog.

Nakon što se svi studenti smeste, profesor će prozvati ili jednu osobu koja će sesti u prvi red ili nekoliko studenata koji će zauzeti svoje mesto za odgovaranje u prvom redu.

Sam sistem polaganja zavisi od konkretnog profesora, može se dogoditi da vam profesor da ceduljice sa pitanjima, od kojih ćete nasumično izabrati svoja pitanja, na koja zatim pišete koncept, ali postoji mogućnost da profesor svakom studentu iz glave izdiktira pitanja, a zatim sačeka da napišu koncept i tada počinje odgovaranje.

Kada ste napisali koncept za sva tri pitanja, koliko ih najčešće ima, čekate svoj red ili se jednostavno javite da odgovarate prvi.

U situaciji kada ne znate odgovore, možete da vratite svoja pitanja i to znači da ste pali ispit. Kod nekih profesora postoji mogućnost zamene pitanja, ali i to nosi posledice u vidu niže ocene.

Kriterijum polaganja takođe zavisi od konkretnog profesora, pa negde morate odgovoriti samo na jedno pitanje kako biste dobili prolaznu ocenu, dok je nekad potrebno da znate odgovore na sva tri pitanja.

Nakon što ste došli na red, zvanično počinje vaše odgovaranje. Koncept koji ste napisali može vam služiti samo kao podsetnik, ali najveći deo odgovora moraćete da date momentalno sklapajući svoje misli u smislene celine.

Profesor će vam najčešće postavljati potpitanja, obuhvatajući tako i ono gradivo koje se ne tiče samo vaših pitanja koja ste izvukli.

Nakon što završite svoje izlaganje, profesor će vam odmah upisati ocenu u slučaju da ste položili ispit.

Pismeni ispit

Pismeni ispit počinje gotovo isto kao i usmeni, osim što kod polaganja pismenog ispita najčešće postoji određeni sistem sedenja, koji podrazumeva dva mesta i prazan red izmedju studenata. Postoje i drugi sistemi sedenja, koji određuje asistent koji proziva studente po spisku prijavljenih, a zatim ih smešta na predviđena mesta.

Nakon što ste seli na svoje mesto, obično morate da sklonite sve od sebe, uključujući i torbe i jakne. Na stolu možete imati hemijsku, indeks i eventualno vodu u letnjim ispitnim rokovima.

Nakon što su se svi studenti smestili, asistenti će podeliti ispite papire.

Onog trenutka kada dobijete svoj primerak, odmah napišite ime i prezime, kao i broj indeksa.

Pismeni ispiti razlikuju se u zavisnosti od tipa pitanja na koja morate da ogovorite. Tako postoje ispiti sa esejskim pitanjima ili ispiti sa kratkim i jasnim pitanjima ili ponuđenim odgovorima od kojih morate da zaokružite tačan.

Na nekim fakultetima postoje i kombinovani ispiti koji sadrže i jedan i drugi tip pitanja.

Jedan od takođe mogućih vrsta pismenog ispita jeste ispit u elektronskoj formi, dakle na računaru. Ovaj tip je uglavnom ispit na “klik”, što znači da samo treba da kliknete na ponuđeni odgovor koji je tačan. Kod ovih tipova ispita, uglavnom rezultate vidite na ekranu odmah nakon što završite sa ispitom.

Sve informacije o vrsti ispita koji ćete polagati, najčešće možete čuti direktno od profesora na predavanjima. Profesori uglavnom objasne kakva ćete pitanja imati, a neki vam čak i daju spisak sa stotinak ispitih pitanja od kojih će vam na ispitu zapasti određeni broj.

Bilo da radite konkretna ili esejska pitanja, ili ipak elektronski ispit, u svakom trenutku postoji mogućnost da dozovete asistenta i pitate ga za pomoć u vidu razjašnjenja nekog pitanja ili podsticaja da se setite odgovora.

Neki asistenti će biti raspoloženi za saradnju, neki neće, ali nemojte oklevati da potražite pomoć ako vam je ona potrebna.

Kada ste završili ispit, predajete svoj papir ili papire i napuštate ispitnu salu.

Rezultate najčešće dobijate u roku od nekoliko dana, tako što posetite ili samu oglasnu tablu fakulteta ili oglasnu tablu na sajtu fakulteta. U tom dokumentu nalazi se i datum kada morate doći na upis ocene ako ste imali sreće i položili ispit.

Upis ocene izgleda tako što svi studenti koji su položili ispit predaju svoj indeks profesoru, a zatim sačekaju da ocena bude upisana i da preuzmu svoj indeks. Ovaj korak najčešće može uraditi i neko od kolega za vas, jer na upisu ocene profesor ne proverava vaše znanje, osim ako vi ne insisitirate da pogledate svoj ispit i proverite svoje greške.

Kako izgledaju ocene na fakultetu?

Postoji 5 ocena na fakultetu, sa kojima se može položiti ispit:

• 6 – šestica (51-60 poena),
• 7 – sedmica (61 – 70 poena),
• 8 – osmica (71 – 80 poena),
• 9 – devetka (81 – 90 poena),
• 10 – desetka (91 – 100 poena).

Kako biste se spremili za polaganje ispita na pravi način, pripremili smo detaljna uputstva koja savetujemo da pročitate:

• “Spremanje ispita – kako učiti za ispit na fakultetu?”
• “Kako se piše seminarski rad za desetku (saveti i primeri seminarskog rada)?”

Dakle, nema potrebe da paničite. Nakon što spremite ispit i budete sigurni u svoje znanje, nema razloga da imate tremu, iako je potpuno normalno da trema bude prisutna.

Budite samopouzdani i prikupite sve dostupne informacije o tome kakav tip ispita ćete imati, kao i kako određeni profesor ispituje i šta traži od studenata.

Nakon što se temeljno informišete i  spremite za polaganje ispita, uspeh je zagarantovan. Srećno!