Analiza pesme Među javom i med snom Laze Kostića
Pesma Među javom i med snom Laze Kostića nastaje u dodiru sna i jave; u inspirativnom trenutku kada um zalazi u duhovni svet tražeći inspiraciju. Inspiracija se, potom, oblikuje u jeziku. Pesnikove misli i osećanja o uobičajenom i svakodnevnom životu dobijaju novo značenje.
Kako poetsko kazivanje ume da bude figurativno i simbolično kao i u ovoj pesmi Među javom i med snom analiza stihova treba da bude usmerena na otkrivanje dubinskog značenja reči i otkrivanju zagonetnog, hvatanju neuhvatljive i lelujave pesničke misli kakvima obiluje pesma Među javom i med snom Laze Kostića.
Pisac: Laza Kostić
Književni rod: Poezija
Književna vrsta: Refleksivna (misaona) pesma
Među javom i med snom – sadržaj pesme
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
Ko pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom.
Među javom i međ snom motivi i motivska struktura pesme
Možemo slobodno reći da se već na prvo čitanje pesme koju je napisao Laza Kostic Među javom i med snom, u čitaočevoj svesti pored lirskog subjekta izdvajaju i dve imenice, a to su: srce i pletivo.
Lirski subjekat
Lirski subjekat je noslilac poetskog doživljaja i govora. On dominira pesmom, i eksplicitno se pojavljuje u sve tri strofe, u direktnom obraćanju srcu. Kada se pesnik direktno obraća, doziva nekoga od koga očekuje odgovor ili pomoć – to označavamo stilskom figurom koja se zove apostrofa.
U pesmi imamo takozvani redukovani dijalog – gde samo lirski subjekat govori (srcu) a srce se ne oglašava. Lirskog subjekta u pesmi prepoznajemo u, šest leksičkih jedinica,koje se poanavljaju čak jedanaest puta:
- Prisvojnoj zamenici – Meni
- Ličnoj zamenici drugog lica (u obraćanju) – Te, Ti
- Glagolska imenica u prezentu jednine – Pleteš, Misliš, Daš
Srce je dominantan motiv u pesmi Među javom i med snom Laze Kostića
U pesmi Medju javom i med snom Laza Kostić eksplicitno smešta motiv srca na udarno mesto u svakoj strofi – na sam početak stiha, i dva puta u unutrašnjem položaju početnih stihova druge i treće strofe. Dakle, Laza Kostić Među javom i med snom obogaćuje čak pet puta, eksplicitnim obraćanjem srcu.
Srce je objekat, malopre pomenute apotrofe, ili apostofiranja u odnosu na lirskog subjekta, ali je, istovremeno, predstavljeno i kao samostalan subjekt, sa sopstvenim željama i upravom nad postupcima (pleteš, misliš, daš) i sopstvenim osećanjima (samohrano, neumorno, pretisanka, ludo, kivno).
Lirski subjekat se obraća jogunastom srcu u pokušaju da razreši sukob između njih dvoje, koji je iskazan u sintagmama:
- Ko te dozva u moj dom?
- Šta ti misliš sa pletivom?
- Što se ne daš?
Opozitni odnos između srca koje samostalno odlučuje i lirskog subjekta pobuđuje nemir u pesniku i on oseća potrebu da mu se obrati kako bi razrešio nedoumicu, čak nespokoj.
Srce je metafora za stvaralački napor, mesto gde se rađa pesnička želja i mesto gde živi stvaralačko Ja – odnosno sam pesnik. Ovo srce je srce lirskog subjekta, srž ljudskog bića. Srce je mesto stvaranja emocija, raspoloženja i želja. Srce je sam pesnik koji pokušava samog sebe da razume.
Motiv pletiva u pesmi Među javom i med snom
Laza Kostić Među javom i međ snom obogaćuje i još jednim motivom – motivom pletenja, odnostno pletiva. To je drugi najvažniji motiv u značenjskoj strukturi pesme. Ovaj motiv se javlja u sve tri strofe, ali u dvojakom značenju.
Srce je formulisano kao žena koja plete – pletisanka, pletilja, i kao tipično pletivo, odnosno ono što pletilja/pletisanka isplete. Sada smo naučili da je pletivo ono što srce stvori, izmašta i oseti – pesma.
Osim u pesmi Među javom i med snom Laza Kostić upotrebljava motiv pletiva i kako bi opisao satiričnu poeziju svoga savremenika i prijatelja, Jovana Jovanovića Zmaja, u pismu koje mu šalje:
‚‚Pletivom nežnim što ga tek življe,
nežnije srce dovoljno ponja,
njime ti šibaš požilje divlje
ogrezle rane paklena konja.”
Pletivom nežnim, Laza Kostić naziva Zmajeve satirične pesme, kojima pesnik šiba (kažnjava, izvrgava ruglu) sve ono što ne valja u čoveku i celom društvu.
- Zmajevo ‚‚pletivo je – nežno
- U pesmi Među javom i med snom pletivo je – tanko
Ako nam dosadašnja analiza pesme Među javom i med snom Laze Kostića dočarava stvaralački subjekt/pesnika kao srce, onda se iz poređenja motiva „pletiva” da lakše zaključiti da je pletivo u stvari metafora za pesmu (stihove, produkt stvaralačkog procesa).
Skriveni motivi koji objašnjavaju pesmu Među javom i med snom
Iz dva osnovna, najvidljivija motiva pesme Među javom i med snom Laza Kostć nagoveštava još dva skrivena. A to su:
- Motiv pesničkog stvaranja – stvaralačkog procesa koji se odvija u prostoru između sna i jave
- Motiv razumevanja pesme
Asocijativno se nižu i prepliću jedan folklorni motiv i jedan antički motiv (motiv pletilje). Ovi, dopunski, motivi imaju samo ilustrativno – poredbeni karakter.
Sadržina i značenje pesme Među javom i med snom
Celu pesmu Među javom i med snom Laza Kostić formuliše kao apostrofu lirskog subjekta srcu – koje se ne odaziva, već samo ćuti.
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
U prvoj strofi vidimo lirskog subjekta koji ima emotivni odnos prema srcu: on je određen atributom – moje, koje ima i doslovno, ali potpuno posesivno značenje, jer odiše toplinom, naklonošću i bliskošću (uporedimo to sa „dete moje”).
Atribut samohrano, koji stoji uz srce, može se posmatrati i izvan gramatičke kategorije. Sada postaje epitet, daje mu se preneseno, figurativno značenje. Personifikacija (predstavljanje srca kao ljudskog bića ) srca kao nečega što samo sebe izdržava, jer nema nikog svog pojačava se izborom reči:
Ko te dozva u moj dom?
Ono kao da se tek uselilo u pesnika pa on ima poteškoća da ga razume jer je tek postao svestan njegovih mogućnosti i neumornosti. Stvaralačko ja se suprotstavlja svakodnevnom i fizičkom. Pesnikov dom je obogaćen stvaralačkim nagonom zbog useljavanja srca.
Srce je izvor stvaralačkih inspiracija, ono plete san iz čega nastaje – pletivo tanko – pesma. Ceo proces nastajanja inspiracije, materijalizacije inspiracije teče u prostoru između sna i jave – među javom i međ snom u kom je teško razabrati šta je privid a šta istina.
Srce moje, srce ludo,
šta ti misliš s pletivom?
Ko pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Druga strofa pesme Među javom i med snom uvodi motiv ‚‚ludog srca” – kako mu se obraća pesnik. Ova karakterizacija srca pokreće novi spektar asocijacija. Srce je sada personifikovano kao mlado, živo, bez mira, čak neposlušno – što opet upućuje na emotivno stanje lirskog subjekta.
Šta ti misliš sa pletivom? Ovo je izraz nedoumice lirskog subjekta, kome pletivo (pesma) još nije jasno, još je u procesu nastanka i nije ga moguće sagledati.
Motiv Odisejeve Penelope u pesmi Među javom i med snom
Ko pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara…
U nagađanju toga šta bi srce moglo isplesti, nadovezuje se slika stare pletilje koja plete i rasparava ispleteno, direktno sugerišući antički motiv Odisejeve žene, Penelope. Verna i ugledna Penelopa je 10 godina čekala Odiseja da se vrati iz Trojanskog rata. Udaju i prosce je odlagala govoreći kako mora da dovrši pletivo da bi se udala. Što bi danju isplela, noću je rasparavala, i tako sve do povratka muža.
Još jedno preneseno značenje – rasparavanja pletiva (pesme), dočarava tanane, neuhvatljive stihove koji nestanu jednako brzo kako se i pojave.
Laza Kostić Među javom i med snom dovodi do kulminacije u trećoj strofi. Odnosno, vrhunac srca i lirskog Ja.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
Što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom.
Srce dobija novi epitet: pesnik ga sad naziva ‚‚kivnim” jer ne želi da mu oda tajnu nastanka pesama, na koji način ono plete pletivo. Pesnik je razjaren na srce. Ova strofa je i poenta pesme Među javom i med snom Laze Kostića. Stvaranje pesme je velika tajna, poznata samo srcu.
Tema pesme Među javom i med snom se prenosi i naglašava kroz pesmu, a sadržana je u refrenskom stihu – Među javom i med snom.
Laza Kostić Među javom i med snom analiza stiha i versifikacija
Za razumevanje pesničkog stila pesnika kao što je Laza Kostić analiza pesme Među javom i med snom se najbolje ogleda u pogledu na njegov raspored strofa, stihova i rima. Ova kratka pesma odlikuje se simetrijom i harmonijom stihova, koja je ostvarena ponavljanjima i rimom.
Eufonija (milozvučnost) je još jedna pesnička karakteristika svih njegovih pesama. Stilska figura aliteracija (ponavljanje) ostvaruje eufonijski sklad lirskog kazivanja i nežnosti – pletivo, pletenje.
Stihovi pesme Među javom i med snom se povezuju u parove na osnovu zajedničke rime. Samo je prvi stih pesme slobodan.
- 1. i 3. stih svake strofe su težište cele pesme – njih čine osmerci
- 2. i 4. stih čine osmerac i sedmerac
- 2. i 5. stihovi su istovetno rimovani u sedmercu zatvorenom, odnosno, muškom rimom
- 3. i 4. stih su osmerci, a rima je otvorena, ženska
„Pletisanka” i izraz „med” (u značenju između, međ) su kovanice koje su česte u poeziji Laze Kostića. Laza Kostić za reči koje ne postoje u srpskom jeziku dovitljivo izmišlja nove ili prilagođava postojeće. Sve su to osobenosti i karakteristike po kojima se izdvaja pesništvo ovog velikog pisca.
