Gde se praktična znanja kriju od domaćih studenata

0

Praktična šta? Našim studentima praktična znanja nisu obezbeđena, ali su svakako dostupna, pa ko ih kako iskoristi… Daju li studentske organizacije realno nešto više prakse, rekao bih da ne. Šta onda?

Obuka studenata

U poslednje vreme ova tema često iskače kao pitanje, pogotovu kako sam u okruženju ljudi na završnim godinama studija. Priča se uglavnom svede na isto, ovaj zastareli fax, ništa nam ne pruža, nemamo praksu, praksa ne valja, profesori su zastareli kao i zgrada, oprema i sve ostalo… ALI, ako moramo da se poredimo sa drugim fakultetom, naš faks istog trenutka postaje bolji, moderniji, lepši, uređeniji, praktičniji… Primetili ste to? I ja, skoro svaki dan…

Istina je negde između! Praktična znanja su dostupnija nego ikad, pitanje je kako ćemo ih konzumirati…

Internet sa velikim I

Da ne dužim, ako ste ovde verovatno znate i da koristite Internet za pretragu i usvajanje novih znanja. Učinite svet boljim mestom, podelite to znanje sa svojim okruženjem, pokažite im, naterajte ih da guglaju! Dodatni tip, imate ljude oko sebe koji rade nešto zanimljivo, nešto što bi vi hteli, ali ne znate kako odakle, zavirite u njihov browser, ne bukvalno verovatno posle neće pričati sa vama, ali neka vam otkruju prave stvari.

Prakse

Skoro sam čuo zanimljivost da u Norveškoj drugi vid osim plaćene prakse ne postoji. Kod nas to svakako nije slučaj, ali ne znači da ukoliko odete na pravo mesto nećete skupiti dovoljno iskustva, a nešto i praktičnih znanja, samo nemojte da gubite vreme, dok ste tamo maksimalno se posvetite.

Kursevi, obuke, seminari

Teći deo je posebno interesantan, iako ne svima dostupan. Nažalost prosečni student nije u poziciji da izdvoji određenu sumu svakog meseca ili čak semestra kako bi otišao na neku zaista korisnu obuku. Sa druge strane, mnogo ih je koji su u poziciji ali nemaju interesovanja. Prijatno sam se iznenadio proteklog vikenda kada sam se na obuci Poslovnog Excela susreo sa mnogo mladih ljudi, željnih napretka (što se vidi sa slike iznad koju sam uhvatio tokom obuke), koji su došli po svoja znanja i koji će sutra izaći sa fakulteta bogatiji za tu jednu, neophodnu oblast. Mnogi poslodavci će znati to da cene siguran sam, i to je nešto što će ih izdvojiti od drugih.

Ono što je bitno, da studenti stečena znanja čuvaju, paze, maze i unapređuju. Sertifikat o učešću na konferenciji, zavrešnom kursu ili položenom ispitu, neće biti od velike koristi… Jer će ih već na razgovoru za posao sačekati provera toga što su naučili. Na primeru potrebe za znanjem naprednog Excela, evo kako izgleda jedan test na razgovoru za posao.

Investirajte u svoje znanje, verovatno ćete ostvariti veći ROI nego na svim budućim projektima tokom karijere. Razlog je jasan, iz ovog ugla možda ne deluje tako, ali izuzetno mala cena, a potencijalno „neograničena“ dobit. Gotovo sve dalje u karijeri će se makar delom oslanjati baš na neko od tih znanja.

Država duradi nešto

Nažalost, ono što država uradi kroz fakultete, obično bolje i da nije radila, jer neke od obaveznih praksi su sve sem korisne, pa ispada bolje da je student vreme iskoristio za bilo koju drugu aktivnost. Dobar, barem mi se tako čini, korak na ovom planu je #BGpraksa gde u zavisnosti od mesta na koje upadnete, stvarno možete da iskoristite vreme provedeno tamo, mada će vas u većini slučajeva dočekati ljudi, prostorije, poduhvati i sve ostalo kao iz kultne serije „Srećni ljudi“.

Da možete da platite za praksu uz najbolje menadžere, preduzetnike, lidere, da li biste dali sav svoj dzeparac, podigli kredit ili na koji način našli novac za tako nešto? Razmislite gde leže znanja koja su vam potrebna i koja je njihova vrednost…

Ostavite komentar