„Glava šećera“ Milovan Glišić

Milovan osuđuje ondašnje novinare i knjige; kaže kako ne pišu ništa pametno, poučno, niti govore o ljudima koji to zaslužuju. Pišu samo laži i neistine; skrnave ljude i prave od njih nakarade (iako ima mnogih, ali i oni koji nisu, od njih to naprave).

Glavni lik – Maksim Sarmašević  – kapetan, tj. najviši policijski čin tada; već 2 godine je na toj funkciji.

Opis: jako prepoznatljiv čovek; na sebi ima najnoviju uniformu, lepog stasa: „priroda ga stvorila da bude kapetan“; ima jako zvanično ponašanje; jedinstvenog pogleda, smeha, govora; pokretan; sa sobom uvek ima pratnju – svog pandura Đuku; uvek je na samo 3 koraka od njega, kapetan ga veoma voli i čak ga je pemestio iz drugog voda, da bi ga služio.

Bivši kapetan: Jakov Jakovljević – u kancelariju je uvek dolazio, tek nakon obaveznih 5,6 rakija; uvek štucajući, pljuckajući; sa kancelarijom koja je uvek zaudarala na rakiju.

Slika kancelarija:

• Jakova je uvek u neredu, neprovetrena, zaudarala na sve moguće neprijatne mirise; leti se u njoj izuvao, i držao u njoj flašu rakie.
• Maksimova je uvek čista, provetrena, namirisana; sve u najboljem redu;  a i da nije, on to zameri Đuki odmah; posle podne, kao i leti uvek prozori su otvoreni, na stolu je uvek cveće.

Maksim dolazi na posao ujutru, trezan, čist, lepo očešljan, umiven; sedne za svoj sto pa zatraži od svog pandura vodu i šećer; potom čisti nokte, potom pije kafu i puši i onda počinje sa radom.

Milovan pripada folklornom realizmu srpske književnosti – na osnovu teme seoskog života prepoznajemo ovo, oponašanje narodne proze; on je osnivač seoske srpske relistične pripovetke.

Funkcionalna stvarnost se organizuje kao priča, nečije pričanje o izvesnom iskustvu iz života.

Pričalac je obično sam učesnik ili svedok nekog događaja; poznanik žrtve;

Anegdota – sažeto ispričan događaj ili doživljaj iz života sa efektnom poentom.

Umesto namirnica, novi kapetan želi novac! Predmet satire je vlast; umetnička istina mora da bude ista kao i naučna istina, egzaktna, pokaziva, dokumentovana. Glišic prati raspad, ekonomsko propadanje seoskog društva; vlast je prikazana kao neprijateljska; ističe savez zelenaša i vlasti.

Ono što dovodi do ekonomskog kraha sela:

• podela porodica (samorazvijanje istih),
• pojava zelenaša,
• slika vlasti i same korupcije.

Formalan plan – sustinski  pl.

Milovan daje smešno – strašnu sliku setu.

Humor je zdrav i isceljujući!