„Lorelaj“ Hajnrih Hajne

Predstavnik je poezije svetskog bola, ovo je lirska pesma sa elementima deskripcije i naracije (opis prirode i nerazvijena radnja).

Karakterističan za satirične pesme; ljubavne pesme, kao i rodoljubive; zalagao se za sociološke ideje (radio je sa Karlom Marksom); prešao je put od romantizma do realizma (WELTSCHMERZ); nezadovoljan je svetom.

Prisutna je čežnja ka lepoti.

Romantičarski pesnici, teme i motive uzimaju iz narodnih predanja (folklora) i istorije.

LORELAJ – je po staroj germanskoj legendi čarobnica, koja je svojom pesmom mamila mornare i razbijala im brodove; takođe Lorelaj predstavlja stenu na desnoj obali Rajne; tu su i sirene (prelepe su; jako lepo pevaju)  – one ih zavode, i na kraju im uništavaju brodove.

Prisutan je motiv tuge; priseća se stare pesme; elegične pesme (tuzna pesma).

Tu je i slika zalaska Sunca, reke Rajne, …

Na početku pesme javlja se sam pesnik (lirski subjekt – prvo lice) i on govori kako dugo i istrajno razmišlja o ovoj poznatoj legendi. U centru pažnje jeste stara priča i internacionalni motiv o devojci zanosne lepote i glasa što tragično deluje na onoga ko pesmu sasluša. Devojka se u pesmi poredi sa zlatom što asocira na neprolaznu i neprocenljivu vrednost. Opisujući je tako pesnik veliča i idealizuje njenu lepotu. Ovako opisana devojka simbolizuje lepotu uopšte i večnu čovekovu potrebu za njom. Lepota je čak vredna i svesnog žrtvovanja i rizika.

III strofa – motiv devojačke lepote (zlatna kosa; peva i njen glas je silan i čudesan).

IV strofa  – slika lađara, mladića koga je zavela; mladić je zanesen pesmom, zaboravlja na opasnosti koje dolaze-

V strofa – motiv smrti – on umire zbog njenog zavođenja.

Hajnrih Hajne pri završetku dodaje da mu je već poznat i ishod tragične sudbine lađara koji se prepustio silnom i čudesnom glasu. Tako postaje jasno zašto je uvek prisutna u umetnosti.

Motiv odiseje.