adl adl

Kad su cvetale tikve analiza – Dragoslav Mihailović

Knjiga Kad su cvetale tikve je mali, kamerni roman koji ima ispovedni oblik i sadržinu. U knjizi je glavni motiv ispovest jednog čoveka odraslog na periferiji Beograda, koji je okusio atmosferu rata, nemaštinu posleratnih godina, vreme Informbiroa, tragediju iznenadnih smrti u porodici, život u emigraciji i čežnju za povratkom u domovinu.

Ljuba Šampion je običan mali čovek, odrastao u radničkoj porodici, u neprekidnoj borbi za sopstveni opstanak. Jasna priča hronološkog tipa, bez previše digrasija i epizoda, uz apsolutnu dominaciju jedne narativne svesti i jedne talke gledišta oblikuju ceo roman.

Socijalno poreklo i priroda junaka uslovili su jednostavno kazivanje kolokvijalnog tipa, ulični žargon i šatrovačku leksiku primerenu sredini i akterima romana. Forma kazivanja u prvom licu priču čini prijemčivom i neposrednom, jer se sve vreme stvara utisak da su narator i čitalac u istoj prostoriji.

Tok pripovedanja dat je u JA-formi, gde je glavni junak priče istovremeno i narator. Sva zbivanja i ličnosti prikazana su kroz njegovu vizuru i sa njegove tačke gledišta. U romanu Kad su cvetale tikve lik Ljube Šampiona svemu daje meru objektivnosti, moralne težine i emotivne obojenosti. Sve što je ispričano, čak i onda kad ne priča o glavnom junaku priče, dodatno osvetljava svet narativnog subjekta i moralnu strukturu njegove ličnosti.

Pisac: Dragoslav Mihailović

Književni rod: drama

Književna vrsta: roman

Vreme radnje: druga polovina 20.veka

Mesto radnje: Beograd

Tema: Ispovest u JA-formi čoveka odraslog na ulicama Beograda, koji je emigrirao u Švedsku, o događajima iz prošlosti u dva vremenska sloja.

Kad su cvetale tikve prepričano – struktura dela

Kada se čita lektira Kad su cvetale tikve, jasno je da nema složenog zapleta, nema unutrašnjeg monologa, tokova svesti, nedokučivih refleksija niti razvijene fabule. Lepota romana je u jednostavnosti – jednostavnom uličnom govoru sa dosta žargonizama i šatrovačke leksike, neposrednim i lično obojenim pripovedanjem.

Ispovedni oblik romana Kad su cvetale tikve odredio je način komponovanja priča u dva vremenska sloja. Pripovedno vreme je vreme kazivanja priče koje se u knjizi nalazi u 1. i 24. poglavlju. Priča prati Ljubu Šampiona koji živi u Švedskoj, u Estersundu. Ima 38 godina, oženjen je Šveđankom Inge koja ima vanbračnog sina. Ljuba Šampion cenjen je među radnicima u fabrici, ali boluje za zavičajem i čezne za povratkom.

Pripovedno vreme predstavlja duži i dublji vremenski sloj koji obuhvata period od Ljubinih dečačkih dana do dvadeset i šeste godine. Na taj dan, Ljuba se vratio iz vojske i pobegao iz zemlje. Pripovedno kazivanje obuhvata raspon od 2. do 23. poglavlja.

Time priča dobija oblik prstena, u kojoj unutrašnja priča obuhvata period od dečaštva do emigracije, dok se spoljašnja priča odvija kao otvorena i nezavršena. Na samom kraju je čežnjiva poruka natopljena ljubavlju za zavičajem i nadom u povratak.

Kad su cvetale tikve lektira – unutrašnja priča

Naracija sa pravolinijskim hronološkim tokom, gde se glavni lik romana Kad su cvetale tikve nalazi u središtu priče. Unutrašnja priča prati junaka priče od dečačkih dana do bekstva preko granice u dvadeset šestoj godini. U romanu Kad su cvetale tikve lik Ljube prva iskustva sticao je u preferijskim kukuruzištima i i mračnim sokacima.

Kad su cvetale tikve lektira sadrži socijalnu pozadinu razvoja i odrastanja glavnog lika koja se najviše oslikava u tome što je najbolje prijatelje sticao među onima koji su bili skloni tučama, svađama i prevarama. Tok sudbine glavnog junaka priče u velikoj meri oblikovan je ranim detinjstvom na ulicama Dušanovca.

Kad su cvetale tikve lik Ljube Šampiona

Sredina i okolnosti nisu mogle da utiču na crte ličnosti koje su donete rođenjem, kao ni da izmene način rezonovanja nastao u porodičnom krugu. Lik Ljube je prikazan tokom odrastanja kao neko ko je uvek bio malo po strani od najsnažnijih i najprljavijih tokova života uličnih družina. Telesnu snagu je negovao i razvijao u uličnim tučama.

Odrastao pod strogim uticajem i porodičnim vaspitanjem starijeg brata Vladimira, Ljuba je slučajno postao saputnik mangupskih družina. Međutim, u njegovom odnosu sa drugarima ili devojkama nema grubosti, surovosti i prostakluka. Pošteno govori o sebi i drugarima sa Dušanovca, ne prećutkuje ružne događaje i nikoga ne pravda. Ostavlja na slušaocima da sami presude i donesu zaključke.

Analiza Kad su cvetale tikve – ključni događaju u romanu

Knjiga kad su cvetale tikve sadrži tri ključna događaja koja će uticati na dalji tok sudbine glavnog junaka romana hapšenje brata Vladimira i sukob sa članom uprave kluba Perišićem, obračun sa Stolom Apašem i poseta Stoline majke Ruže.

Prvi ozbiljan potres dešava se nakon što Vladimir, sušta Ljubina suprotnost, primereni i ozbiljni aktivnista biva uhapšen. Tada se Ljuba obraća članu uprave bokserskog kluba, Perišiću, da kontaktira neke uticajne političke ličnosti i pomogne mu da oslobodi brata. Pošto Perišić to odbija, dolazi do ozbiljnog verbalnog sukoba i Ljuba biva primoran da ode u vojsku pre predviđenog roka.

Život u vojsci pomaže ljubi da se formira kao moralno zdrava ličnost, dok se sve više usavršava u boksu i osvaja brojne nagrade. Ali se tad dešava ogromna nesreća. Tokom odsustva sa Dušanovca, siluju mu sestru koja se nakon toga obesi. Ova smrt povlači niz nesreća. Majka zapada u apatiju, biva smeštena u duševnu bolnicu i kasnije umire. Otac naglo počinje da propada nakon ženine smrti, pa na kraju i umire. Porodična nesreća dogodila se naglo i brzo.

Ljuba je zaokupljen mišlju o osveti: istražuje gde se nalazi krivac za smrt njegove sestre, Stole Apaš. Udešava da izađe iz vojske dan pre roka, kako bi imao alibi i odlazi u sanatorijum u Surdulici. Sukobu Ljube Šampiona i Stola Apaša posvećena su dva poglavlja. Sukob nekadašnjih drugara i kasnijih protivnika, prerasta u sukob krvih neprijatelja nakon incidenta sa Ljubinom sestrom.

Ova tuča liči na ritual koga se pridržavaju oba protivnika. Borba se odvija po pravilima periferijskih mangupskih družina, u kojima je pristuan moral družine koji zahteva fer-plej borbu i ponašanje u toke nje. Ljuba kaže Stolu da je došao da ga ubije i osveti sestru, što Stole prihvata.

Ishod borbe je takav da jedan od njih dvojice na kraju mora da umre. Ipak, kad Stole počinje da pljuje krv iz bolesnih pluća, koje je borba još više razrovala, Ljuba ga ostavlja na putu i odlazi. Stole umire na putu do bolnicem, ali poriče pravi uzrok već kaže da je pao sa drveta. U tom činu ogleda se i etika ljudi sa dna beogradskih ulica: obračun je bio neminovan, on je privatna stvar i neko je morao da strada.

Posle tuče na život i smrt, Ljuba se vraća kući u Beograd. Ima čvrst alibi i zato ga ne uzbuđuje previše poseta policije. Ali, kada mu u posetu dođe Stoletova majka, Ruža, u Ljubi dolazi do preokreta. Majka naslućuje pravu istinu ali je ne kazuje i Ljubu oslovljava sa “Ljubo, sine”. U monologu na kraju razgovora, poželi da se Ljuba lepo oženi i da dobije jedno dete, ali da ne doživi ono što je doživela Stoletova majka.

Te reči poražavaju Ljubu, pa pokušava da uspostavi vezu sa nekadašnjom devojkom Smiljkom, ali ne uspeva jer ona živi porodičnim životom. Glavni lik oseća prazninu, usamljenost i besmisao svega što ga okružuje. Postavlja sebi pitanje: “Šta ću ja ovde?” i odlučuje se na bekstvo preko granice. Beg u izgnanstvo kao ispuljenje za ono što je učinio – ubio tetka Ruži sina jedinca.

Kad su cvetale tikve analiza lektire – spoljašnja priča

Kad su cvetale tikve analiza lektire sadrži dva toka priče – spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnja priča počinje u prvom poglavlju: kazivanjem o životu u Švedskoj, ženi Inge i sinu Arneu, svojim odlascima u Jugoslaviju, ali samo do Maribora i Ljubljane gde bi sedeo u kolima sat-dva i vraćao se natrag u Švedsku.

Spoljašnja priča romana govori o životu u porodici, uzajamnoj pažnji između njega, supruge i sina, trenucima nostalgije za zavičajem. Kako roman počinje, tako se i završava. Poslednje, 24. poglavlje počinje konstatacijom:

Eto, tako vam je to bilo. To vam je gotovo sve. Sećam se kako je to prvih dana izgledalo; sećam se kako je izgledao taj moj prelazak.

Ovo poglavlje predočava situaciju u koju je zapao junak priče. Kada posle dvanaest godina kazuje o svome bekstvu preko granice, Ljuba ponovo oživljava te trenutke i ponovo mu postaje čudno kako je to uradio.

Zato nostalgiju za domovinom utaljuje dolaskom u neki slovenački grad. Posle tih izleta, iako se osećao umoran “kao kuče”, ženi Šveđanki izgledao je sveže. “Tu si se, Ljubo, podmladio”. I dok Ljuba čeka neki “pametan rat” kako bi se vratio u domovini, utočište pronalazi u porodici koja je stvorena u tuđini.

Priču privodi kraju rečim: A vi, ako nekad odete na Dušanovac, pogledajte ga dobro. Čujem da se dosta promenio; ako. Tadaćete se možda setiti da ovde živi jedan čovek koji i kad stoji i kad hoda, i kad se smeje i kad spava – plače za njim; jedan čovek koji još može da se uzda – jedino u rat.

Kad su cvetale tikve likovi – način pripovedanja i opisi

Ispovedna stil kazivanja svoje istorije, ali i osobine junaka uslovili su da priča teče izuzetno brzo. Stiče se utisak da je ispričana naglo, u jednom dahu, bez grananja. Ovakav stil je u potpunosti sa psihičkim stanjem junaka priče: Ljuba žuri u Surdulicu da se obračuna sa krivcem za smrt sestre Dušice i kao da nema vremena za podrobna objašnjavanja.

Iako je obuzet mržnjom i željom za osvetom, nakon fizičkog obračuna sa Stojanom, Ljuba zaboravlja na silinu želje koja ga je odvukla u sukob jer se na kraju te borbe Stole Apaš vuče po putu gušen krvlju koja kulja iz bolesnih pluća.

Pripovedanje u prvom licu i ispovedni oblik romaneskne priče isključuju mogućnost širokog razvijanja likova. Kada se govori o romanu Kad su cvetale tikve likovi su prikazani onoliko koliko su nepodredno priznati u životu glavnog junaka, koliko učestvuju u prostoru, vremenu i zbivanjima junakove egzistencije. Pošto je roman lična ispovest, priča o sebi, drugi su ušli u ovu priču samo onoliko koliko su učestvovali u njenom građenju.

Iz sveta u kojem se kreće junak romana – Ljuba Sretenović Šampion, od dana detinjstva do odlaska u emigraciju izdvajaju se Stole Apaš i Draganče – dobli su više prostora u priči, njima su posvećene nekolike epizode.

Ostali likovi iz romana dati su izgredno i ovlašno, bez dublje analize. Kapetan Zorić ima izvesno mesto u životu Ljube Šampiona, u njegovom formiranju i sazrevanju. Očev fizički i psihološki portret počinje da se oblikuje tek posle smrti Ljubine majke. Najpotpuniji portret oca Andre dat je u opisu susreta oca i sina na železničkoj stanici u Beogradu.

Lik majke oživljava u priči tek posle smrti junakove sestre Dušice: snažna je slika povlačenja ive žene u apatiju i beznađe susreta sa mužem i sinom. Sestra Dušica je izvan priče – njen lik je bez aktiviteta u priči, pa je zato ostao samo u obrisima. Ovaj lik je u funkciji lica pokretača koji ima motivacionu funkciju u delanju junaka priče. Lik Ljubine supruge, Inge, javlja se samo u prvom, uvodnom poglavlju.

Dragoslav Mihailović biografija

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Savremeni pripovedač, romansijer i dramski pisac, svoj književni rad započinje knjigom pripovedaka Frede, laku noć (1967) i romanom Kad su cvetale tikve (1968). Romanom Petrijin venac (1975) zavredio je veliki uspeh kod kritike i čitalaca. Slede dela Uhvati zvezdu padalicu (priče, 1983), Čizmaši (roman iz 1983), Uvođenje u posao (drame, 1983), Goli otok (dokumentarna publicistika, 1990), Lov na stenice (pripovetke, 1993), Gori Morava (roman, 1994).

Dobitnik je velikog broja književnih nagrada, član je Srpske akademije nauka i umetnosti i jedan od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca. Kad su cvetale tikve knjiga je prevedena na trinaest jezika.

Podeli