Karlov univerzitet u Pragu – Moj (budući) fakultet #12

Karlov Univerzitet u Pragu je najstariji univerzitet u Srednjoj Evropi, osnovan 1348. godine. Najveći, i po mnogim standardima najbolji, univerzitet u Češkoj broji 17 fakulteta. Među neke od njegovih bivših studenata spadaju Albert Ajnštajn, Franc Kafka i Karel Čapek, a 2012. godine sam i ja postala student Karlovog univerziteta u Pragu.

Šangajska lista, koja predstavlja akademsko rangiranje univerziteta u svetu, svrstava Karlov univerzitet u Pragu među 1,5% najboljih svetskih univerziteta. Dodatna motivacija za upis na ovaj Univerzitet je svakako i sam grad Prag. Ovaj grad spada među najlepše gradove u Evropi, ukrašen je predivnom arhitekturom, zbog svog položaja izuzetno je pogodan kao početna tačka za putovanja do drugih evropskih gradova, a njegove mnogobrojne pivnice kriju neka od najboljih piva Evrope i sveta. Pored odličnog obrazovanja i vredne diplome, studiranje na Karlovom Univerzitetu nudi i priliku za odličan provod. Velikom broju turista i stranih studenata pruža šansu za upoznavanje drugih kultura, a noćni život u Pragu je dobar skoro kao i provod u Beogradu.

Stipendija Češke ambasade – kako, gde?

Dobro, sad kad strašno želite da studirate u Češkoj, da vidimo kako to da izvedete. Najbolja opcija je svakako da ste milioner, kupite stan u centru Praga, upišete privatni faks na engleskom (preporučujem Metropolitan ili American University in Prague) i uživajte. Druga najbolja opcija su stipendije Vlade Češke Republike.

Procedura je sledeća:

• početkom septembra posetite sajt Ambasade Češke Republike u Beogradu;
• do kraja septembra sakupite svu dokumentaciju navedenu u konkursu i predajte je;
• budite strpljivi i čekajte.

Ovo su bukvalno svi saveti koje vam mogu pružiti za konkurisanje za stipendiju Češke ambasade, pošto se sve odigralo pre gotovo pet godina, od kada se i papirologija promenila, a pri čemu je i moje sećanje na papirologiju svesno potisnusto. Ipak, mnogo interesantniji deo je vezan za studiranje u Pragu, pa je bitno da znate da ukoliko se prijavljujete za osnovne studije nudi vam se samo opcija studiranja na češkom, dok konkurs za master nudi i opciju za studiranje na engleskom jeziku.

U maju 2011. godine ja sam saznala da sam jedna od sedam osoba iz Srbije koja je te godine dobila stipendiju za osnovne studije u Češkoj Republici.

Stipendija, učenje češkog jezika u Pragu i priprema za prijemni ispit

U septembru iste godine, zajedno sa ostalim stipendistima iz Srbije i Bosne i Hercegovine stigla sam u malo mesto pored Praga – Podjebrade. Sledećih godinu dana života u Češkoj provela sam tu, učeći češki jezik i spremajući se za prijemni za fakultet u zamku iz 17. veka preuređenom u centar za učenje jezika. Sama stipendija iznosi oko 550€ mesečno i sasvim je dovoljna za pristojan studentski život.

Naprimer, cene namirnica u Pragu se ne razlikuju mnogo od cena u prodavnicama u Beogradu. Jedini problem za mene je u početku bilo radno vreme supermarketa. Većina je zatvorena već u 20:00 ili 21:00, a mnogi nedeljom uopšte ne rade. Za nekoga ko je odrastao u Srbiji ovo je dosta neobično, ali ne predstavlja prevelik problem. Takođe, stipendija pokriva i zdravstveno osiguranje, tako da imate jednu brigu manje. Vrata svih domova zdravlja otvorena su i lečenje je besplatno za stipendiste.

Takođe, studiranje na češkom jeziku je besplatno, tako da nema dodatnih troškova na fakultetu. Profesori koji su nas učili češki u Podjebradima bili su stručni, profesionalni i ljubazni, te spremni da pomognu sa svim pitanjima oko upisa, izbora fakulteta i papirologije. Tu odlučujete koji univerzitet, fakultet i smer želite upisati, a ponuđeni su vam svi državni univerziteti u Češkoj.

Prijemni sam prijavila na Fakultet socijalnih studija Masakrikovog Univerziteta u Brnu, na Filozofski fakultet Univerziteta u Plzenju i Filozofski fakultet Karlovog Univerziteta u Pragu. Prijemne ispite sam položila na sva tri fakulteta, a bez mnogo premišljanja izabrala sam da studiram u Pragu. Što se tiče prijemnih ispita, za fakultete u Brnu i Plzenju priprema koju smo imali u Podjebradima je bila sasvim dovoljna i svi koji su završili kurs od godinu dana tamo, uspeli su da upišu jedan od državnih fakulteta u Českoj Republici. Međutim, prijemni ispit na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta bio je drugačiji. Počevši od činjenice da se za Karlov univerzitet tj. Filozofski fakultet, na jedan smer prijavi preko 100 ili 200 ljudi a upiše 20 do 30 ljudi pa do toga da pored preporučene literaturu za upis (5 do 10 knjiga), presudni deo prijemnog ispita čini opšta kultura za koju nema pripremnih testova, već se sastoji od aktuelnih političkih tema, umetnosti, istorije, književnosti i slično.

Studiranje na Karlovom univerzitetu i život u Pragu

Najveći izazov u studiranju u početku je svakako jezik. Od 15 studenata koji su upisali smer Etnologije i Antropologije ja sam bila jedina strankinja. Prvih nekoliko meseci bilo je prilično teško shvatiti sva predavanja, naučiti stručnu terminologiju i potruditi se da ne zaostajem mnogo za ostalim studentima, koji su studirali na svom maternjem jeziku.

Na svoje veliko iznenađenje, neverovatno mnogo razumevanja i pomoći dobila sam od profesora. Svi profesori na katedri, bez i jednog izuzetka, bili su zaista neverovatni. Neki su se posebno potrudili oko mene. Dvojica profesora u prvom semestru, naterali su me da svoje seminarske radove pišem na češkom, iako sam zakonski imala pravo da ih pišem na engleskom. To je bilo užasno teško za mene. Ali nisam ih pisala sama. Profesori su bili jako strpljivi i sa mnom su prelazili svaku gramatičku grešku i pomagali mi u pisanju, iako to nije u opisu njihovog posla. Od tada sve seminarske, pa pre šest meseci i sam diplomski rad, napisala sam na češkom jeziku. Bilo je naravno više onih profesora koji nisu obraćali puno pažnje na to da sam strankinja, ali i oni su bili fenomenalni. U toku svojih studija svi profesori sa kojima sam se susrela, uvek su bili vrlo ljubazni i nikada se nisu istresali na studente. Na usmenim ispitima, posle opšteg ispitivanja, vrlo rado se okrenu na temu koja zanima studenta. Po mom iskustvu, profesori svakako čine jednu od najpozitivnijih strana studiranja u Češkoj.

Ipak, valja napomenuti da su Česi dosta zatvoreniji i hladniji od nas. Ne očekujte bratimljenja u kafani, sticanje deset kumova za deset dana, niti otvaranja duše i pričanje životnih priča nakon 7-8 piva. Česi su mnogo toga preuzeli od Nemaca, pa su sada neki spoj između slovenske topline i germanske hladnoće. Naravno, daleko od toga da su neljubazni, prosto – u odnosu na nas, hladni su.

Više od četiri godine provela sam u Pragu. Trenutno sam na masteru i studije polako privodim kraju. Iz ove perspektive, koliko god teško bilo otići iz Beograda u stranu zemlju, bez poznavanja jezika i sa malim predstavama o onome što me čeka, kada bih ponovo birala sve bih isto uradila. Studije u inostranstvu nude mnogo više od dobre diplome. To je prilika da upoznate novu zemlju i novu kulturu, naučite novi jezik i steknete prijatelje iz celog sveta. Otvaraju se i brojne prilike za putovanja, stručno usavršavanje, ali i zabavu. Na kraju, to je i prilika da sazrete kao osoba, ispitate svoje granice i ojačate snalazeći se sami u potpuno novom okruženju. Upravo ono što će vam biti potrebno u čitavom ostatku života.