Koncept „pametne kupovine“
Taman smo pomislili da neće biti više krize, prošle su 90te, kad ono… Svi želimo da se hranimo zdravo u današnje vreme, a da potrošimo manje para. Koncept „pametne kupovine“ podrazumeva sve od planiranja obroka na mesečnom nivou pa do kupovine same hrane, a da se prilikom celog procesa uštedi i do 30%. Pitate se, sigurno, kako je moguće uštedeti, a ne odricati se nekih stvari? Danas, u 50% slučajeva, ne važi više pravilo da kvalitet određuje cenu. To što je nešto brendirano, ne znači automatski da je i kvalitetno. Kako bi uštedeli, a istovremeno se hranili zdravo, predstavljam vam koncept „pametne kupovine“, korak po korak, sa svim njegovim prednostima i manama.
Odredite sebi budžet
Nemojte u kupovinu ići sa celom platom. Što više para imate da trošite, više ćete kupovati. Odredite koliko ćete tog meseca potrošiti na hranu. Pokušajte da ne odstupate od toga, i svaki put kad idete u kupovinu nosite digitron. Računajte koliko trošite i ako probijete budžet, odreknite se grickalica, sokova i slatkiša. To možete drugačije nadoknaditi.
Planirajte obroke unapred
Napravite neki okvirni plan jelovnika za narednih mesec dana. Primera radi, supu ćete zaista kuvati 10 – 15 puta u toku meseca, ješćete ribu 2 puta u mesecu, 3 puta ćete spremiti špagete, jednom ćete spremiti pasulj, dva puta makarone sa sirom, itd. Smislite i šta ćete doručkovati ili večerati. Uzmite u obzir i stvari koje možete spremiti za dva do tri obroka, recimo proja, kačamak, lisnato testo (žu-žu, pogačice) ili neko kuvano jelo (sarme, punjene paprike i sl.) Budite realni prilikom pravljenja jelovnika, nemojte pisati za svaki dan po jedno jelo, već, recimo, za nekih 15 do 20 dana. Uvek će biti više nekog ručka, pa ćete moći da ga jedete i neki drugi dan.
Napravite detaljan spisak
Sad kad ste odlučili šta ćete jesti narednih mesec dana, vreme je da napravite spisak. Ovde morate uzeti u obzir i za koliko osoba spremate ručak. Nemojte razmišljati o tome da li ćete ići dva puta u kupovinu ili da li možete da dokupite neke stvari u radnji u komšiluku. Tajna velikih domaćica je u tome što skoro uopšte ne idu u male kupovine. Stvari koje se obavezno moraju naći na spisku: sveže meso (više vrsta), brašno, šećer, začini, konzervirana hrana, povrće, voće, kafe, čajevi, testenina, lisnato testo, i sve ostalo što vam treba za pripremu jela iz mesečnog jelovnika, mlečni proizvodi (tu vodite računa o roku trajanja, da ne biste bacili na pola meseca). Uzmite u obzir da se gomila stvari može staviti u zamrzivač. Dalje, hemija i higijena i sve ostalo što vam treba za kuću (sijalice, školski pribor, grickalice, sokovi). Spisak možete praviti i u toku meseca, na primer, ako videte da će vam nestati šećera ili brašna, stavite na spisak, i onda ne morate da trčite po kuhinji i za svaku stvar otvarate kantice, kutije i džakove, već samo prema spisku možete proveriti. Isto važi i za sve ostale stvari, ne samo za hranu.
Pratite akcije
Ne morate uvek birati gde ćete kupovati prema jelovniku. Nekada možete napraviti i jelovnik prema akcijama. Čitajte kataloge, skupljajte kupone, pratite vikend akcije i popuste. Tako možete dosta uštedeti. Nemojte se zaletati da kupujete prema ponudama tipa „kupite 2, dobijete 3“ ili „kupite nekoliko, dobijate šolju ili činiju“. To je O.K. ako vam nešto zaista treba i ako ćete zaista kupiti, recimo, brašno, pa dobijete neku testeninu ili još brašna. Međutim, kupovina čokolada, sokova, grickalica… Em nije zdravo, em se obično ne isplati. Posećujte i sajtove za grupnu kupovinu, tražite akcije po internetu. Takođe je važno da proverite odnos gramaža – cena. Uvek se više isplati kupovati veća pakovanja, nego manja (uzmimo brašno kao primer ili neku kafu). Kao što sam već napomenula, nešto što je brendirano ili skuplje, ne znači odmah i da je kvalitetnije. To uvek možete uporediti.
Budite strpljivi
Nemojte se zaletati u kupovini. To što nešto nije na akciji ili popustu, ne znači da neće biti za dan – dva. Živimo u svetu gde konkurentnost diktira cene, pa se dobro raspitajte i pogledajte da li se stvarno isplati odmah kupiti nešto što je na akciji ili pogledati na još dva, tri mesta, pa tek onda izabrati. Kupovina je jako rizična oblast naših života i često nam se desi da zažalimo što smo na nešto dali 20 ili 30% više. Možda za jedan ili dva proizvoda u tom trenutku to i nije strašno, ali na mesečnom nivou ispadne da niste ni uštedeli.
Pravite zalihe
Kada god ste u mogućnosti, ili nađete proizvod koji je na akciji i koji se isplati kupiti u većim količinama, uradite to. Recimo, konzervisana hrana, maslinovo ili neko drugo ulje, začini, testenina…
Gde kupovati?
- Hipermarketi ili Megamarketi su mesto gde kupujete stvari na akcijama. Oni imaju još jednu prednost – proizvodi robnih marki. Ove proizvode obično prave poznate firme, što uvek možete proveriti na samom proizvodu. Kao primere uzeću „lilly“ proizvode, proizvođači su „Dahlia“, „Steven Still“… Što se hrane tiče, npr. „Kplus“, „365“ ili „Premia“ proizvode „Meggle“, „Swiss Lion“…
- Kafu kupujte u dućanima kafe. Jeftinije je nekih 10, 20 dinara na 100gr, a pritom je ukusnija (obično melju zrna pred vama), pa sami sračunajte koliko tako uštedite mesečnom nivou.
- Slatkiši su jeftiniji u prodavnicama proizvođača, kao što su recimo „Štark“ ili „Swiss Lion“, jer oni prodaju i na kilo neke proizvode, na prmer, čokoladne bananice, keks…
- Voće i povrće kupujte na pijaci. Trudite se da kupite što više u toku sezone, jer možete da zamrznete za kasnije, pri tom ćete uštedeti van sezone. Dosta se isplati (ako imate sa kim da podelite ceh) kupovati na Kvantašu. Gledajte da izbegnete jutarnju kupovinu na pijaci, često se dešava da prodavci snize cene do podneva, jer im nije u interesu da vrate lako kvarljivu hranu kući. Jaja isto treba kupovati na pijaci. Koštunjavo voće (orasi, bademi, lešnici) su uvek skupi, pa gledajte da nađete radnju koja ima malo pristupačnije cene (zdrava hrana, rinfuz)
- Meso kupujte u mesarama, a isplativije je da kupite celo pile, pa ga sami razdvojite, jer ono što nećete peći možete staviti u supu, a komadiće iskoristiti za neko jelo sa pirinčem ili kinesku hranu. Kupujte meso na veliko – celo pile ili celo prase. Što se tiče mesnih prerađevina, pokušajte da ih izbacite iz ishrane. One nisu zdrave, ali ako baš želite da se počastite s vremena na vreme, proverite pre svega kvalitet, pa onda i cenu. Pršutu, recimo, možete kupiti u komadićima i onda je odlična i kada hoćete da stavite u pasulj ili neko drugo kuvano jelo, a može i da se secka za doručak ili večeru.
- Mlečne proizvode možete kupovati u mlekarnicama ili radnjama sa mlečnim proizvodima, ili, ako ste izbirljivi, kada su na akciji u radnjama. Nekima je praktično da kupe mleko koje mora da se kuva, ali ono veoma brzo mora da se popije. Na pijacama možete naći i domaća mleka, cena im je malo niža nego u radnjama, a odlična su, kako za piće, tako i za pravljenje domaćeg kiselog mleka.
- Komisioni su odlična stvar, u njima možete naći svašta.
- Hemiju nemojte kupovati bilo gde, higijenu takođe. Ima dovoljno drogerija, i one imaju akcije, pa te stvari potražite tamo.
- Ako idete na neki put, kako u zemlji, tako i van nje, gledajte da stvari koje se uvoze odatle kupite tamo. Mnogo je isplativije.
U suštini, gledajte da što više stvari kupujete „na meru“. Trudite se da većinu stvari pravite sami, na primer: zimnice, kečap, majonez, sok od paradajza, slatkiše… Ukusnije je, zdravije i znate šta stavljate, nema aditiva. Što se tiče ostalih potrepština za stan, tražite radnje koje su specijalno za te stvari. Obično su jeftinije nego u hipermarketima. Koncept „pametne kupovine“ ima par mana. Prvo, veliki marketi su obično veoma daleko od mesta gde živimo, pa je preko potreban prevoz. Gradski prevoz obično ne dolazi u obzir, a nemaju svi ljudi prevoz. Evo jednog predloga: organizujte se. Ako živite sami, raspitajte se kod prijatelja ko ide u veću kupovinu i kada, i da li vi možete da pođete sa njima (podelite trošak za gorivo) ili zamolite nekoga da vam kupi ono najpotrebnije. Ako vas je više, podelite se i podelite kupovinu na dva dana. Jedno može da ode na pijacu, drugo u hipermarket., treće u neke druge radnje… Drugo, potrebno je mnogo strpljenja i organizacije. Treba se šetati, raspitivati… Dok ne uđete u „štos“, dešavaće vam se da nešto platite više, a verovatno ćete izgubiti i dosta živaca. Za nekoliko meseci, verujte, isplatiće vam se.