Neformalno obrazovanje kroz prizmu škole Samerhil

Za početak, pre same priče o tome šta je Neformalno obrazovanje u pogledu škole Samerhil, treba reći par reči i napomena o rodonačelniku prve samostalne, nekonvencionalne škole, Aleksandru Nilu (Alexander S. Neil). Počnimo!

Aleksandar S. Nil je poznat kao britanski pedagog, autor mnogih knjiga i tvorac jednog novog pedagoškog metoda. Dete je učiteljske porodice. Između 1920. i 1923. godine putuje po Evropi u potrazi za informacijama o školama, njihovim metodama i reformama u cilju da napravi svoj metod koji će kasnije pokušati u pravom obliku da primeni na svoju zajednicu Samerhil.

Nastanak škole Samerhil

U ovom stvaralačkom poduhvatu koji će obeležiti njegov život imao je imao je podršku svoje saradnice, a kasnije i supruge Lilijen Nojšteter (Lilien Neustädter). Nakon njegove smrti upravu nad školom preuzela je njegova ćerka kako on kaže jedina predstavnica demokratskog duha koja je odrasla kao učenica ova škole u dečijoj sredini. Samerhil je pre svog zvaničnog imena i mesta postojanja i razvitka, puno putovao. Nastao je iz Međunarodne škole u Helerau (predgrađe u Drezdenu).

Kasnije je premeštena u Austriju, da bi konačna destinacija zvanična ostala i do dan danas,  Engleska, Lejston. U ovom delu Engleske je zajednica Samerhil dobila zvaničan oblik i titulu neformalne škole. Osnivač Nil je koritio obrnutu logiku od postojećih mehanizama i standardnog školskog sistema.

Koncept zamišljenog metoda neformalnog obrazovanja Alekasndra S.  Nila

Čvrsto se držao krilatice da školu treba prilagođavati deci, a ne decu školi i time se vodio. Zastupa princip obrazovanja bez straha. Po rečima Eriha Froma, autora predgovora, Nil je istinski kritičar današnjeg društva i kroz svoja dela i svoj rad trudi se da to i opravda. Aleksandar Nil vidi i proklamuje obrazovanje kao terapiju opšteprihvaćenim okvirima i negativnom smislu. Po njegovom mišljenju ne postoje problematična deca. Po mišljenju Nila svako uplitanje i umeravanje odraslih stvara generacijske robote.

Kreativnost je ugušena na onakvom mestu gde se insistira na učenju. Moglo bi se zaključiti da je kod dece stvorena određena averzija prema učenju. Kreativne ličnosti uče ono što žele da bi se snabdele oruđem koje zahtevaju njihova originalnost i ideje.

Što se tiče školskog pristupa, smatra da je u korenu pogrešan jer se zasniva na koncepciji odraslih. Ako se detetu omogući, kao što je Nil zagovarao da bude slobodno u polju stvaralaštva , interesovanja, afiniteta doživeće zenit razvoja ili će bar spoznati svoje mogućnosti.

Časovi u ovoj školi nisu obavezni, sve je na dobrovoljnoj bazi. Ne dozvolite da Vas zbuni, ovde se ne govori o raspuštenosti, već o slobodi. Zanimljivo je da postoji faza „ozdravljenje od averzije prema časovima“. Bitno je spomenuti da se u ovoj školi podsticala nezavisnost, stvaranje i razvijanje kritičkog mišljenja. Takođe jako bitna karakteristika je rad i odnos prema ravnopravnosti i jednakosti, bez prisilie bilo koje vrste autoriteta i bilo kakave hijerarhizacije.