Praktična nastava na fakultetima ključna za razvoj karijere
Da su praktična znanja oduvek bila primarno interesovanje budućih studenata, nema potrebe ponavljati. Jedno od glavnih pitanja srednjoškolaca je uvek bilo: „Šta će mi to u životu?“. Priznajemo da je ovo zaista dobro pitanje. Pokušaćemo da odgovorimo na to koliko je praktična nastava na fakultetu zaista važna za razvoj karijere studenata i onih koji će to tek postati. Možda već ove godine?
Pitanje srednjoškolaca koje smo malo pre pomenuli, zaista jeste ključ. Knjige su opširne, predavanja su daleko od konkretnih, a znanja retko praktična. Kako su male šanse da će se ovakav sistem nastave u srednjim školama Srbije skorije promeniti, odgovornost je na fakultetima da omoguće budućim brucošima praktična znanja odmah, od samog početka studija. Evo zašto.
Praktična nastava i radionice ključne za pažnju studenata
Nedavno smo pominjali kako je moguće zainteresovati studente za gradivo, na dobrom primeru profesora matematike, a da sve što je potrebno za ovaj podvig jeste: entuzijazam profesora i praktični primeri. Ipak, dužnost je fakulteta da osavremenjuju svoj kurikulum, te da ulažu sredstva u stvaranje praktičnog ambijenta u kom će studenti steći pojam o tome kako je zaista primeniti znanje. Pravi primer za to su bile radionice vođenja virtuelnog preduzeća na MEF fakultetu.
Ovo nisu samo zdravorazumske tvrdnje ili tvrdnje bazirane na željama učenika i studenata. Ovo su zaključci izvedeni iz brojnih naučnih studija koje se bave didaktikom, metodikom i pedagogijom.
Naravno da uvek postoje različite struje mišljenja i mnogo se raspravljalo o tome kako najbolje dopreti do učenika, ali samo jedna stvar je u potpunosti neosporna. Praktična primena znanja ostaje zauvek!
Možemo znati svu dostupnu teoriju o tome kako se vozi bicikl, ali samo okretanje pedala i držanje ravnoteže nas može zaista naučiti kako to da izvedemo.
Ono što je najvažnije od svega, jeste činjenica da bicikl nikada ne možete da zaboravite da vozite. Ista stvar je i sa praktičnim obrazovanjem, učenjem i pripremom za budući posao.
Baš kao i kada vozite bicikl, pa napravite dužu pauzu (uzmimo da je ova pauza vreme koje teče do dobijanja prvog posla ili pokretanja sopstvenog biznisa), možda će vam biti potrebno dodatno vreme da se ponovo uvežbate i povratite ravnotežu. Ipak, znanje stečeno praksom je ostalo tu negde. Sve što je potrebno, jeste da se uvežbate.
Bez praktične nastave su studenti u zaostatku na prvom poslu
Bez znanja stečenog na praktičnoj nastavi, studenti ostaju uskraćeni za lakše prilagođavanje u svom novom (prvom) radnom okruženju. Oni studenti koji su pohađali fakultete sa obiljem praktične nastave, definitivno imaju startnu prednost i brže napreduju na budućem poslu.
Šta više, najčešće je praktična nastava, radionice i timski rad zaslužan za dobijanje prvog posla. Svako učestvovanje u radionicama formalnog, u slučaju MEF-a, odnosno neformalnog obrazovanja jačaju CV studenta i mogućnost za zaposlenje. O usavršavanju ličnih veština, sposobnosti i preduzetničkog duha za razvoj sopstvenog posla da i ne govorimo.
Evo jednog pitanja za srednjoškolce. Koji biste fakultet pre izabrali:
- Fakultet broj 1: fakultet koji organizuje karijerno vođenje svojih studenata i stupa u kontakt sa budućim poslodavcima kako bi im omogućio brzo zaposlenje, ili
- Fakultet broj 2: fakultet koji ne pruža adekvatnu praktičnu nastavu studentima, a kamoli mogućnost zapošljenja nakon studija?
Da, verujemo da je i tvoj dogovor Fakultet broj 1.
Još par razloga zašto je praktična nastava korisna…
- Lakše usvajanje praktičnih znanja i snalaženje na poslu;
- Praktična nastava skraćuje vreme potrebno da provedete nad knjigom;
- Bolje razumevanje problematike o kojoj se uči;
- Razvijanje ličnih osobina, sposobnosti i veština studenata, kao što je recimo liderstvo;
- Povezivanje teorije sa realnim situacijama u kojima će se student naći na poslu;
- Predavanja su zanimljivija!
- Zanimljivije = lakše;
- Praktična nastava osposobljava studente za rad u timu, a samim tim razvija tolerantnost;
Odabir pravog fakulteta = najvažnija odluka budućih brucoša
U redu, očekivano je da svaka osoba ima sopstvena interesovanja i da se ne može uvek doći do alternative za studiranje. Mnogi srednjoškolci se odlučuju za „staromodne“ fakultete, jer prosto nemaju drugu opciju. Ovo je obično slučaj sa prirodno-tehničkim fakultetima. Ipak, ovi fakulteti su uvek bili par korak ispred fakulteta društvenih nauka kada je praktična nastava u pitanju. S toga im se zastarelost metodologije donekle može oprostiti. Upravo zato neki društveni fakulteti nemaju opravdanje za ne primenjivanje modernih metoda, tehnologija i mogućnosti dostupnih za savremenu, praktičnu nastavu. Upravo ovo je stvar koja osposobljava studente za dalje, i čini ih uspešnijim tokom studija.
Ono što vas Beleške savetuju, jeste da prilikom odabira fakulteta, uzmete u obzir način na koji će se nastava odvijati. Praktična nastava je možda prelomni faktor za to, i ona pravi jasnu razliku oko toga koji je fakultet savremen i spreman za 21. vek, a koji još treba da radi na tome.