adl adl

Samostalno obrazovanje i usavršavanje – najbolji fakultet 21. veka?

Neformalno obrazovanje sve više izlazi iz senke formalnog, koje ne odgovara u potpunosti na pitanja i potrebe mladih ljudi. U zavisnosti od usmerenja koje mladi biraju, fakulteti u većoj ili manjoj meri pružaju mogućnost praktičnog usavršavanja koje je ključni preduslov za nalaženje posla nakon fakulteta i snalaženje na prvim radnim zadacima.

Devojke uče u prirodi

Tamo gde fakulteti  “ćute”, neformalno obrazovanje progovara. Kome ono najviše koristi i šta tačno podrazumeva, pokušali smo da odgovorimo u nastavku teksta.

Šta je neformalno obrazovanje?

Neformalno obrazovanje definišemo u odnosu na formalno, pa je bitno odrediti ovaj polazni pojam kako bismo razumjeli pravu suštinu.

Formalno obrazovanje podrazumeva obrazovni sistem, organizovan od strane države i regulisan pravnim aktima. Vezuje se za školske institucije, prvenstveno za one u kojima se ostvaruje obavezan stepen obrazovanja, ali i za univerzitete, bez obzira na to da li je njihov osnivač država ili privatno lice.

Neformalno obrazovanje suprotno tome, podrazumeva sve izvore obrazovanja i edukacije koji se nalaze van formalnog obrazovnog okvira koji nameće država. Neformalno ili samostalno obrazovanje je stvar ličnog izbora pojedinca, i može se sticati u različitim organizacionim oblicima, ili na manje formalnim mestima poput http://bah.edu.rs/ koje u jednakoj visokoj meri pomaže pri usavršavanju.

Zašto postoji neformalno obrazovanje?

Glavna svrha neformalnog obrazovanja je popunjavanje praznina koje formalno obrazovanje propušta da reguliše i sticanje novih znanja i veština korisnih za lično usavršavanje i napredovanje u poslu.

Praksa je pokazala da neformalno obrazovanje više praktikuju studenti fakulteta društvenog usmerenja, gde se znanja stiču uglavnom na teorijskoj osnovi, dok sticanje praktičnog iskustva izostaje. Upravo to je razlog zašto se mnogi mladi ljudi u svoje slobodno vreme odlučuju na obavljanje studentskih praksi, učenje stranih jezika u školama jezika, volontiranje na različitim projektima, učešće na raznim seminarima, konferencijama i akcijama koje imaju za cilj predstavljanje i usvajanje novih znanja i veština.

Pomenuta senka koju formalno obrazovanje baca na samostalni vid edukacije polako bledi, s obzirom na to da najveći broj poslodavaca kandidate za posao vrednuje prema znanju stranih jezika i stečenom iskustvu iz raznih oblasti, dok se prosek ocena formiran tokom studiranja ne uzima u obzir, a fakultetska diploma se vrednuje samo kao formalni kriterijum pri zapošljavanju.

Ovo svakako ne važi za fakultete prirodnog usmerenja, koji svoju ponudu znanja baziraju na kombinaciji teorije i prakse, ili isključivo na praksi.

Benefiti i starosna granica za neformalno obrazovanje?

Jedan od najvećih benefita samostalnog obrazovanja je to što se ono stiče čitav život. Oni koji to žele, mogu da se usavršavaju konstantno, a 21. vek pruža i više nego dovoljno takvih mogućnosti. Zahvaljujući online kursevima i obukama, preko interneta je moguće savladati jezike, osnove programiranja i razne druge veštine, a oni koji žele podršku stručnjaka mogu da biraju obuke, specijalizovane škole i agencije koje pružaju željena znanja.

Samostalno obrazovanje često postaje i glavno životno usmerenje u životima mladih ljudi, pa nije retkost da mnogi od njih rade van svoje struke, i to ne zato što tako moraju, već zato što to žele. Neformalno obrazovanje je ulaganje u sopstvenu ličnost, a u velikoj meri i u budućnost, jer nova zanimanja koja je moguće savladati putem samostalnog obrazovanja, pružaju odlične zarade za one koji im se posvete i van fakultetskih aktivnosti.

Da li formalno obrazovanje gubi na značaju?

Formalno i neformalno obrazovanje ne treba posmatrati kao dva međusobno suprostavljena sveta. Naprotiv, u pitanju su sastavni delovi jedne slagalice koje ne treba razdvajati. I jedan i drugi vid edukacije imaju svoje prednosti i mane, što im omogućava da se odlično uklapaju na onim mestima gde je to potrebno.

Društveni fakulteti nude širok spektar znanja, razvijaju kritičko mišljenje i stvaraju čvrstu bazu na kojoj se usavršavate, dok se sami, putem neformalnog obrazovanja možete “specijalizovati” i upoznati sa svim onim stvarima koje vas zanimaju, a fakultet ih ne pruža.

Za koji fakultet se odlučiti u moru raznih opcija?

Kriterijumi za izbor fakulteta su mnogi, ali prvenstveno treba da se vodite svojim interesovanjima i željama. Produktivno i uspešno studiranje je zagarantovano samo ukoliko se bavite nečim što vas zaista interesuje, a poželjno je da ispitate i kakve praktične programe nude srpski univerziteti.

Iako je u Srbiji mali broj fakulteta koji mogu da ponude stručno usavršavanje u sopstvenoj organizaciji, to nije nužno razlog da odete u drugu zemlju ili da odustanete od ovog stepena obrazovanja. Imajte u vidu da nivo raznovrsnosti znanja zavisi samo od vas, a izvora znanja u 21. veku nikako ne manjka.

Formalno i neformalno obrazovanje su idealan spoj u životu mladih ljudi koji su spremni  da rade na sebi i usavršavaju se. Nijedno znanje nije suvišno, a toga postajemo svesni kada nam u raznim, neočekivanim situacijama pomogne baš ono što smo imali priliku da vidimo ili naučimo, a činilo se kao potpuno nepotrebno. Prema tome, sve mogućnosti koje se nude treba iskoristiti u skladu sa sopstvenim interesovanjima, kako bi se prevazišao formalni kalup i stekla šira slika o različitim oblastima.

Podeli