Šta su tantrumi, zašto se javljaju i kada prolaze?

Tantrumi mogu biti izazov za svakog roditelja, ali umesto da očajavate i gledate na njih kao na katastrofu, napadi besa vašeg deteta su prilika da nešto naučite. Da, svesni smo koliko su tantrumi neprijatni, i za vas, i za vaše dete, ali oni su normalna razvojna faza i proći će, ma koliko vam se činilo da im nema kraja.

Šta su tantrumi, zašto se javljaju i kako da se ponašate kada vaše dete ima napad besa, razmotrićemo u nastavku članka?

Zašto deca imaju tantrume?

Napadi besa se kreću od cviljenja i plača do vrištanja, udaranja i zadržavanja daha. Podjednako su česti kod dečaka i devojčica i obično se dešavaju između 1 i 3 godine. Neka deca često imaju napade besa, a druga retko. 

Bez obzira kojoj grupi učestalosti vaše dete pripada, ponavljamo – tantrumi su normalan deo razvoja deteta. Tako mala deca pokazuju da su uznemirena ili frustrirana.

Tantrumi se najčešće javljaju kada su deca umorna, gladna ili im je neprijatno. Oni mogu doživeti potpuni kolaps jer se stvari ne odvijaju onako kako su poželeli. Recimo, roditelj ne želi da im kupi čokoladu ili kockice koje ne mogu da slože u željeni oblik. Učenje da se nose sa frustracijom je veština koju deca stiču tokom vremena – a dok ne nauče, doživljavaju tantrume.

Tantrumi su uobičajeni tokom druge godine života, kada počinju da se razvijaju jezičke veštine. Pošto mališani još uvek ne mogu dovoljno jasno da kažu šta žele ili osećaju, frustrirajuće iskustvo može izazvati bes. Kako se jezičke veštine poboljšavaju, napadi besa se smanjuju.

Mala deca žele nezavisnost i kontrolu nad svojim okruženjem – više nego što mogu da podnesu. Ovo može dovesti do borbe za moć jer dete misli „ja to mogu sam“ ili „hoću, daj mi“. Kada deca otkriju da ne mogu sve sama i da ne mogu da dobiju sve što žele, bes je posledična reakcija.

Kako možete sprečiti tantrume?

Pokušajte da sprečite da se napadi besa dogode na prvom mestu, kad god je to moguće. Evo nekoliko ideja koje mogu pomoći:

• Dajte puno pozitivne pažnje. Primetite svaki put kad se vaše dete lepo ponaša. Nagradite mališana pohvalama i pažnjom za pozitivno ponašanje.
• Pokušajte da date kontrolu deci nad malim stvarima. Ponudite mogućnost izbora umesto prilike da dete kaže ne. Recimo “hoćeš da opereš zube pre ili posle kupanja” je bolje nego “hoćeš li da opereš zube” – jer će odgovor biti ne.
• Napravite distrakciju. Iskoristite kratak raspon pažnje deteta i ponudite nešto drugo umesto onoga što ne može imati. Započnite novu aktivnost da biste zamenili frustrirajuću ili zabranjenu. Ili jednostavno promenite okruženje. Izvedite svoje dete napolje, vratite se unutra ili se premestite u drugu sobu.
• Pomozite deci da nauče nove veštine. Pomozite deci da nauče da rade stvari. Počnite sa nečim jednostavnim pre nego što pređete na izazovnije zadatke.
• Pažljivo razmotrite zahtev kada vaše dete nešto želi. Udovoljite detetu kada su njegovi zahtevi razumni.
• Upoznajte granice svog deteta. Ako znate da je vaše dete umorno, nije najbolje vreme da idete u kupovinu ili pokušate da obavite još jedan zadatak.

Kako reagovati kada dete doživljava napad besa?

Budite smireni. Ne komplikujte problem sopstvenom frustracijom ili besom. Podsetite se da je vaš posao da pomognete detetu da nauči da se smiri. Dakle, i vi morate biti mirni.

Kako ćete postupiti zavisi od razloga zašto je dete uznemireno. Ponekad ćete možda morati da pružite utehu. Ako je vaše dete umorno ili gladno, vreme je za dremku ili užinu. U drugim slučajevima, najbolje je ignorisati ispad ili odvratiti dete novom aktivnošću.

Ako dete besni da bi privuklo vašu pažnju, najbolja taktika je ignorisanje. Ako dođe do napada besa nakon što ste odbili neku želju deteta, ostanite mirni i ne dajte mnogo objašnjenja zašto vaše dete ne može da ima ono što želi. Pređite na drugu aktivnost.

Ako se tantrum dogodi nakon što je detetu rečeno da uradi nešto što ne želi, najbolje je da ga ignorišete. Ali budite sigurni da pratite da vaše dete završi zadatak nakon što se smiri.

Deca koja su u opasnosti da povrede sebe ili druge tokom napada besa treba odvesti na tiho, bezbedno mesto da se smire. Ovo važi i za napade besa na javnim mestima.

Predškolska i starija deca će češće koristiti napade besa da bi dobili ono što žele, ako su naučili da ovo ponašanje funkcioniše. Za decu školskog uzrasta, prikladno je da ih pošaljete u sobu dok se ne smire. Umesto da postavljate određeno vremensko ograničenje, recite detetu da ostane u sobi dok ne povrati kontrolu. 

Nemojte nagrađivati bes vašeg deteta popuštanjem. To će samo dokazati vašem mališanu da je bes efikasno sredstvo da dobije sve što poželi!

Šta učiniti nakon što tantrum prođe?

Pohvalite dete što je povratilo kontrolu. Deca mogu biti posebno ranjiva nakon napada besa kada znaju da su vas iznervirala. Sada (kada je vaše dete mirno) je vreme za zagrljaj i uveravanje da je vaše dete voljeno, bez obzira na sve.

Uverite se da vaše dete dovoljno spava. Sa premalo sna, deca mogu postati hiperaktivna, neprijatna i imati ekstremne promene u ponašanju. Dovoljno sna može dramatično smanjiti napade besa. 

Kada treba posetiti doktora?

Razgovarajte sa svojim lekarom ako:

• Osećate da nemate kontrolu nad sopstvenim reakcijama kada dete ima tantrum.
• Stalno popuštate.
• Tantrumi narušavaju odnos između vas i vašeg deteta.
• Imate pitanja i nejasnoća kako treba da se ponašate.
• Napadi besa postaju sve učestaliji, intenzivniji ili traju duže.
• Vaše dete često povređuje sebe ili druge.
• Vaše dete deluje neprijateljski raspoloženo, mnogo se svađa i retko sarađuje.

Vaš lekar takođe može da proveri da li postoje zdravstveni problemi koji mogu da dovedu do napada besa, iako to nije uobičajeno. Ponekad, problemi sa sluhom ili vidom, hronična bolest, kašnjenje u govoru ili smetnje u učenju mogu povećati verovatnoću da deca imaju tantrume.

Zapamtite, tantrumi obično nisu razlog za zabrinutost i uglavnom prestaju sami. Kako deca sazrevaju, stiču samokontrolu. Uče da sarađuju, komuniciraju i nose se sa frustracijom. Manje frustracije i više kontrole će značiti manje ispada – i srećnije roditelje.