Tehnološke razlike domaćih i stranih fakulteta

Fakulteti u Srbiji, a naročito zgrade u kojima su oni smešteni, opterećeni su u velikoj meri socijalističkim nasleđem i jednoličnim arhitektonskim rešenjima. Oronule zgrade, koje najčešće liče, pa je tako fakultet moguće razlikovati pre na osnovu table, nego na osnovu samog izgleda, čine da ove akademske institucije više liče na domove zdravlja nego na visokoobrazovne ustanove.

Sa druge strane, postoje i one naprednije visokoškolske ustanove, koje su uglavnom orijentisane na znanje iz oblasti informacionih tehnologija, koje svojim izgledom odgovaraju na vek u kom deluju. Ukoliko se na umu ima da su strani fakulteti za naše studente poželjna destinacija postdiplomskih studija, nameće se zaključak da je to delom i zbog većeg tehnološkog razvoja koji nudi bolje obrazovanje.

U nastavku teksta saznajte koje su tehnološke razlike između domaćih i stranih fakulteta.

#1 Korišćenje napredne tehnologija u nastavi

Fakulteti koji školuju buduće inženjere iz brojnih oblasti imaju zahtevan zadatak da odgovore na rastuće i fluidne tokove koji postoje na tržištu rada. Baš zbog toga, brojni koledži u zapadnoj Evropi sve veći naglasak stavljaju na naprednu tehnološku opremu koja u velikoj meri olakšava nastavu.

Primer takve prakse na stranim fakultetima je i departman za Elektronski inženjering na Berkli koledžu koji proučava polje robotike na veoma inovativan način. Programiranje robota kako bi obavio neophodne zadatke, od osnovnih do onih naprednijih, svedoči o tehnološkom napretku i resursima kojima koledž raspolaže.

Sa druge strane, domaći fakulteti često imaju infrastrukturnih problema, nedovoljna ulaganja i nedostataj finansijskih sredstava, kao i projekti koji zahtevaju velika sredstva, dovodi do toga da se napredna tehnologija u nastavi retko koristi na društvenim fakultetima. Takvi poduhvati su rezervisani za privatne fakultete na kojima se izučavaju informacioni sistemi i tehonologije, uz korišćenje napredne tehnologije u nastavi.

#2  Video nadzor na domaćim i stranim fakultetima

Video nadzor predstavlja dobro bezbednosno i sigurnosno rešenje na fakultetima, u skladu sa budžetom visokoškolske ustanove. Ipak, takav vid nadzora predstavlja još jedan tehnološki aspekt koji se ne sreće često na domaćim fakultetima. Zastarela tehnologija je svoje mesto našla i u bezbednosnom pristupu, pa su tako portiri najčešće jedina spona između nadgledanja dešavanja na fakultetu i odgovornih osoba te institucije.

Sa druge strane, kvalitetne kamere služe video nadzoru pa ih tako koriste brojni strani fakulteti i univerziteti, kako bi se stepen bezbednosti, ali i nadzora podigao na viši stepen. Dobra rezolucija, visok kvalitet slike i nastalih snimaka, kao i moderna prateća oprema koja omogućava pregledanje snimaka i preko interneta (IP video nadzor) svedoči o visokom stepenu tehnološkog razvoja u oblasti bebednosti u okviru objekata akademske zajednice u inostranstvu.

Ugradnja kamera i praćenje sadržaja tih snimaka uz pomoć napredne tehnologije može u znatnoj meri da podigne bezbednosni nivo na našim fakultetima, ali i da omogući nadzor okolnih ulica. Takav pristup olakšava i snagama unutrašnjih poslova, ukoliko se nešto dogodi u blizini visokoškolskih ustanova, a samim tim i podiže osećaj sigurnosti na viši nivo.

#3 Mobilni telefoni i Internet u službi učenja i akademskog napretka

Pored zastarele infrastrukture koja odlikuje naše fakultet, kurikulum brojnih visokoškolskih ustanova je i dalje “zapeo” u 20. veku. Nedovoljno osvežena literatura, korišćenje nastavnih sredstava koju su zaostavština socijalističke Jugoslavije i nedostatak sluha za rastuće promene oko sebe, dovele su do toga da dobar deo fakulteta ne ostvari pun potencijal svojih akademskih dometa.

Sa druge strane, koledži u inostranstvu prepoznaju značaj pametnih telefona, WiFi infrastrukture na univerzitetima i zato podržavaju i unapređuju svoju akademsku mrežu. Na primer, korišćenje pametnih telefona može da unapredni okolinu za učenje, pa se tako na Univerzitetu Severna Karolina u SAD mobilna aplikacija MyTech. 

Ova aplikacija studentima omogućava da na časovima fizike analiziraju pokret uređaja koristeći sirove podatke iz internih senzora samog telefona, dok se uređaj okreće, pada ili se sudara sa drugim uređajima ili oprugama. Svako praćenje pokreta se prenosi u tabele i vrši se dublja analiza. 

Sveprisutnost mobilnih telefona i korišćenje interneta odavno postao je deo svakodnevice. Upravo zbog toga je zadatak visokog obrazovanja da se prilagodi, pa da čak i podstakne promene koje se dešavaju u informatičkoj revoluciji. 

Na taj način, domaći fakulteti treba da osiguraju brz protok interneta, dok bi na određenim fakultetima u većoj meri trebalo da se razvija pravilan odnos među pametnim fakultetima, koji danas postoji samo u naznakama.Ukoliko se ima u vidu da naša zemlja želi da dostigne standarde koje nameću visokoškolske ustanove iz inostranstva, potrebno je da izvršiti određenja prilagođavanja. Od reforme kurikuluma, infrastrukturnih rešenja koja odgovaraju dvadeset prvom veku i korišćenja naprednih tehnologija, pa sve do boljih rezultata i većeg kredibiliteta u međunarodnim obrazovnim krugovima, tehnološke razlike između domaćih i stranih fakulteta je važno svesti na minimum.