banner-2

Tuga Čehov – prepričano delo i analiza

Tuga je novela ruskog pripovedača i dramskog pisca Antona Pavloviča Čehova. Radnja ove novele zapravo je jedna životna situacija glavnog aktera Jone Potapova, odnosno njegova vožnja konjskim kolima jedne zimske večeri i nekoliko susreta. Ta situacija je u potpunosti usredsređena na predočavanje unutrašnjeg stanja Jone, na predočavanje bola i tuge, osećaja usamljenosti i utučenosti zbog nemara sveta u kome se živi.

Ova priča ni u jednom momentu nije priča o Joninom kočijaškom poslu i nekom doživljaju u njemu, nego je priča o duboko usađenoj tugi o kojoj niko ne želi da čuje. Stoga, možemo zaključiti da sama tema dela nije događaj već osećaj duboke tuge glavnog junaka. Dramatika ovog dela je zgusnuta i napeta, ali to nije dramatika zbivanja i događaja, nego dramatika društvenog stanja.

Pisac: Anton Pavlovič Čehov

Književni rod: Epika

Književna vrsta:  Novela

Vreme radnje: 19. vek

Mesto radnje: Rusija

Tema: Predstavljanje osećaja duboke tuge glavnog junaka, nastale usled samoće i bola za izgubljenim sinom

Tuga Čehov analiza dela

U noveli Tuga opisan je jedinstven ljudski svet i unutrašnji doživljaj glavnog junaka Jone Potapova, koji žali za nedavno preminulim sinom. Osim Jone, nijedan drugi lik koji se pominje u ovoj noveli nema svoje ime, već je okarakterisan po nekom svom obeležju – uniformisani čovek, grbavko, dugonja…

Ovakav pristup pisca može da se objasni na nekoliko načina. Naime, s jedne strane oni su predočeni samo onako kako ih vidi i doživljava starac Jona, a s druge strane oni su ono što pokazuju svojim postupcima, ponašanjem i govorenjem, pa je ime sasvim nebitno jer ništa i ne kazuje.

Joni nije ni važno kako se oni zovu, odakle su, kakve su njihove priče. Njemu je važno da li neko od njih želi da ga sasluša i čuje za njegovu tugu. Ali niko od njih nema sluha za oronulog starca, već svako nakon vožnje kočijama nastavlja svojim putem ne mareći za nesrećnog Jonu.

Svet i okruženje u koje je smeštena radnja ove novele, potpuno su identični unutrašnjem stanju glavnog junaka. Atmosfera je potpuno sumorna i na fizičkom i na psihološkom planu – sumrak, vlažan sneg koji neumorno pad, graja i vreva nervoznih, užurbanih ljudi. Na psihološkom planu još je veći sumor jer otuđenost i usamljenost koji su dostigli vrhunac.

Nakon nerazumevanja okoline za njegovu bol, Jona oseća još veću tugu i okreće se jedinom živom biću koje je uz njega i koje mora da ga sasluša – njegova kobilica. Ono što je zanimljivo jeste njegovo obraćanje životinji – “kobilice sestrice”, što ukazuje na njegovu potrebu da se dodatno intimizira sa nekim, pa makar to bila i kobila.

Anton Pavlovič Čehov Tuga – cela pripovetka ukratko prepričana

Tuga Čehov prepričano delo – Na samom početku, pisac upoznaje čitaoce sa atmosferom u kojoj se odigrava radnja. U pitanju je hladno zimsko veče, sneg pada, dok stari kočijaš Jona zavejan čeka sa svojom kobilicom neku mušteriju. Prvi koji dolazi da zatraži prevoz od starog kočijaša jeste čovek u vojnoj uniformi.

Uniformisano lice je prvi čovek kojem se Jona obraća sa ciljem da mu ispriča svoju tužnu životnu priču. On započinje razgovor govroreći kako mu je sin umro nedavno, a dok mu Jona priča o tome putnik ni ne sluša već počinje da viče na starog kočijaša, prekorevajući ga zbog prespore vožnje. Kada je odvezao vojno lice do željene adrese, Jona se opet nepomično postavi čekajući nove putnike.

Sledeći koji ulaze u Joninu kočiju su tri momka, koje Jona blagonaklono gleda kao tri mlada, vesela momka pred kojima je život. Ipak, oni se vrlo bezobrazno i bez poštovanja ponašaju prema starom kočijašu, vređajući ga i udarajući ga po vratu zbog prespore vožnje. I dok ga oni psuju, Jona pokušava da započne razgovor sa momcima, govoreći kako mu je sin nedavno umro, ali oni nemaju želju da ga slušaju.

Jona postaje svestan da niko ne želi da ga sasluša, da svi ostaju gluvi na njegov vapaj za razgovorom i da nema sa kim da podeli svoju bol za sinom kojeg je izgubio. Stari kočijaš se vraća u spavaonicu, koju deli sa ostalim kočijašima. Tu pokušava da započne razgovor sa jednim mladim kočijašem, ali ga ni on ne sluša…

Starac Jona odlazi do štale u kojoj je njegova kobila i počinje da priča svojoj kobili o preminulom sinu. On shvata da ljudi nemaju sluha za njegovu tugu i potrebu da se ispriča i sa nekim podeli bol, već da je jedino što mu je preostalo da se obrati svojoj kobili koja ga verno prati. Dok kobila gricka seno u štali, stari kočijaš otpočinje svoju priču…

Tuga Čehov analiza likova

U ovoj relativno kratkoj noveli, ali dovoljno dugoj da se na pravi način oslika i prikaže duševno stanje jednog izmučenog starca, koji pati za svojim sinom, kao centralni lik javlja se stari kočijaš Jona Potapov. Ostali likovi koji se pominju u delu su: vojno lice, tri momka.

Analiza Jone Potapova

Jona je tih, ćutljiv, spor, skrušen starac, koji je utučen zbog smrti sina. Progovara jedino podstaknut unutrašnjim stanjem, odnosno potrebom da sa nekim podeli tugu zbog prerano preminulog deteta. U ovom delu Jona tri puta započinje svoju ispovest koja bi mu olakšala tugu, ali je svaki put prekidan hladnim i nezainteresovanim tonom ljudi kojima je pokušavao da se požali.

Jona je ophrvan tugom i bolom, pritisnut usamljenošću i skrhan nerazumevanjem sredine za njegovu patnju. Cela priča novele svodi se na Jonine pokušaje da uspostavi kontakt sa ljudima, da im se izjada i tako olakša svoju dušu, ali niko od njih nije voljan da ga sasluša do kraja.

On je spreman da istrpi čak i vređanje, grdnju i ponižavanje ljudi, samo kako bi bio sa njima, u njihovom društvu, kako ne bi bio usamljen. Kada je sam tada ga obuzimaju misli na svog sina, na nerazumevanje, usamljenost i na sudbinu.

Anton Pavlovič Čehov – o piscu

Anton Pavlovič Čehov je ruski pisac novela, pripovedaka i drama. Rođen je 1860. godine, a umro 1904. Studirao je medicinu, a još kao student je objavljivao humorističku prozu u kojoj izvrgava ruglu glupost, osionost, laž…Završio je studije medicine, ali je u međuvremenu oboleo od tuberkuloze. Njegovo zdravstveno stanje se pogoršavalo, pa se u jednom trenutku posvetio samo književnom radu.

Bio je izuzetno plodan stvaralac, pa je tako za samo sedam godina objavio pet knjiga pripovedaka i nekoliko drama. Najvažnije odlike Čehovljevog stvaralaštva bile su sažetost, jednostavnost i odmerenost. Sam pisac se rukovodio devizama “Kratkoća je sestra talenta” i “Pisati treba tako da rečima bude tesno, a mislima široko”.

U Čehovljevim delima nema zanimljivih zapleta, burnih događaja i emotivnih eskalacija. On je stvarao psihološku dramu atmosfere, bogatih lirskih preliva, snažne sugestije a mirnih tonova. Bogatstvo motiva odlikuje Čehovljevo književno delo – glupost, birokratija, prostitucija, promašenost, duhovna praznina, socijalna beda, lažni moral, nepravde, nejednakost…

Najznačajnija dela:

  • Galeb
  • Ujka Vanja
  • Čovek u futroli
  • Paviljon 6
  • Kameleon
  • Seljaci
  • Tuga
  • Činovnikova smrt
  • Stepa
  • Tri sestre
  • Višnjik

Podeli