banner-2

Tvrdica Molijer analiza dela – prepričano

Lektira Tvrdica je najpoznatije delo francuskog pisca Žan-Batista Poklena, koji je pisao pod pseudonimom Molijer. Radnja ove komedije, kao što i sam naslov dela kaže, bazirana je na gramzivosti i tvrdičluku glavnog junaka Harpagona, koji su postali njegova strast i bolest.

Kada je u pitanju Tvrdica Molijer je u pravom smislu te reči napisao komediju karaktera koja u prvi plan stavlja upečatljivog lika Harpagona, koji je izuzetno sebičan, egoističan, pohlepan, gramziv, nemilosrdan, ali u isto vreme izuzetno zbunjen i plašljiv.

Molijer je napisao ovo delo kao živu i dinamičnu komediju sa složenim i zanimljivim tokom radnje, brojnim i raznovrsnim likovima, lakim i prirodnim dijalozima, blagotvornim humorom i dozom ravnodušnosti i bezvoljnosti.

Tvrdica lektira – motiv i opšte karakteristike dele

Kao osnovni motiv dela Tvrdica Molijer koristi tvrdičluk i pohlepu za novcem, koji su korišćeni kao tema i u mnogim drugim komedijama, pre ove. Pored toga, i drugi uobičajeni motivi iz starih komedija našli su svoje mesto u ovoj: mlade devojke i udaja za imućne starce, mladalačka ljubav u sukobu sa pohlepom, sluge kao akteri priče, brojni spletkaroši…

Ovi refleksi motiva tvrdice ne umanjuju vrednost i ne osporavaju originalnost Molijerovog pristupa, ali razotkrivaju kulturni kontekst i pridaju temi univerzalno značenje i aktuelnost.

Lektira Tvrdica obrađuje se u prvom razredu srednje škole i ovo delo izuzetno je atraktivno i dan danas mladim učenicima, pa čak i onima koji nemaju kulturu redovnog čitanja. Kako bismo vam olakšali savladavanje gradiva, a posebno kada je u pitanju Tvrdica Molijer prepričano delo u celosti vas očekuje u nastavku teksta.

Pisac: Žan-Batist Poklen, pseudonim Molijer

Književni rod: drama

Književna vrsta: komedija karaktera

Vreme radnje: 17. vek

Mesto radnje: Pariz

Tema: Beskrupulozna gramzivost i sebičluk centralnog lika kao dominantne crte njegovog karaktera

Tvrdica Molijer prepričano delo

Dramska radnja Molijerove Tvrdice je jedinstvena i sažeta, a u njenom središtu je Harpagon kao dramski junak koji kao svoju glavnu osobinu ima tvrdičluk i pohlepu, koji su glavni okidači za svaki njegov postupak. Osnovna dramska radnja, kada je u pitanju lektira Tvrdica, inicirana je Harpagonovim karakterom, pa se dešava niz situacija i okolonosti u koje zapada dramski junak, a koje podstiču njegovo ponašanje, delovanje i govorno ispoljavanje.

Molijer se u ovom delu služi tehnikom kontrasta kako bi što bolje i upečatljivije istakao dominantnu crtu karaktera glavnog junaka – koliko je u njemu prenaglašavao negativne osobine, toliko je u drugim likovima prenaglašavao pozitivne ljudske osobine.

Pisac dovodi glavnog lika u niz komičnih situacija koje služe da se Harpagon ispolji kao ličnost – on se razvija od običnog cicije do bolesnog tvrdice. Molijer je na vrlo vešt način oblikovao veliki broj situacija, uveo različite ličnosti sa specifičnim moralnim profilima i načinio vrlo interesantan siže, koristeći različite izvore komike.

Kompletna analiza dela Tvrdica dostupna je u nastavku teksta, a možete pročitati i koji su najistaknutiji Tvrdica likovi.

Tvrdica analiza dela – uvod u dramu

Na samom početku dela odvija se razgovor Elize i Valera, dvoje mladih zaljubljenih ljudi koji smišljaju način kako da pred svetom priznaju naklonost koju imaju jedno prema drugom, a posebno Elizinom ocu, okrutnom Harpagonu. Valer ubeđuje Elizu da je njegova ljubav dovoljno jaka i da će pobediti sve prepreke. Eliza potom, u razgovoru sa bratom – Kleantom, saznaje da je i on zaljubljen i to u Marijanu, Valerovu sestru.

Upoznajemo i Harpagona, i odmah na početku uviđamo kakav je karakter tog čoveka. Naime, u svađi sa svojim slugom, La Flešom, on ispoljava paranoju misleći da sluga zna za njegov skriveni novac i da planira to da razglasi svima.

Zaplet

Harpagon u razgovoru sa svojom decom – Kleontom i Elizom, nastavlja sa ubeđivanjem da nema novca i da svako ko misli suprotno je njegov neprijatelj, pa čak i njegova rođena deca. Istovremeno, iznosi im plan da namerava da se oženi mladom, siromašnom Marijanom, kao i da Elizu planira da uda za Anselma, bogatog i uglednog gospodina.

Kleant je zaprepašćen željom oca da se oženi devojkom koju on voli, dok se Eliza oštro sukobljava sa ocem govoreći mu da nema nameru da se uda za čoveka protiv svoje volje, samo da on ne bi morao da spremi miraz.

Kulminacija

Harpagon angažuje posrednicu, Frosinu, kako bi zadobio naklonost Marijane. Mlada devojka negoduje zbog toga što je prosi starac, o kome nema reči hvale. S druge strane, Frosina ubeđuje Harpagona da je mlada devojka oduševljena njegovom pojavom.

Harpagon sprema venčanje sa Marijanom, ali saznaje da je njegov sin zaljubjen u istu devojku. Starac je besan zbog toga i ne namerava da se povuče pred sinom, već se odriče rođenog deteta, samo kako bi ispunio svoju bolesnu ambiciju.

Peripetija

La Fleš je saznao da Harpagon ima sakriveno blago u bašti i o tome obaveštava Kleanta, koji ga uzima. Harpagon ludi od besa što su ga pokrali i za to optužuje Valera, koji priznaje krivicu misleći da je “dragoceno blago” koje je ukradeno od Harpagona, zapravo Eliza.

Anselm dolazi u Harpagonovu kuću i saznaje da Eliza ne želi da se uda za njega. On govori kako ne želi nikoga da tera da radi bilo šta protiv svoje volje.

Rasplet i kraj dela

Valer, u svoju odbranu, govori kako je on sin plemića Don Tomasa d’Albrućija. Anselma iznenađuje ovo priznanje i govori da to nije moguće jer zna da je taj plemić poginuo sa celokupnom porodicom u brodolomu. Valer ga ubeđuje da je preživeo zahvaljujući kapetanu koji ga je odgajio, a Marijana shvata da je njena majka zapravo i Valerova majka, s obzirom na istovetnu sudbinu koju su doživeli.

Anselm priznaje kako je zapravo on taj plemić – Don Tomas d’Albrućija i da je, nakon što je mislio da je izgubio porodicu u brodolomu, promenio ime kako bi zaboravio na prošlost. Kleant priznaje da zna gde je Harpagonov novac i da će mu ga vratiti ako odobri njegov brak sa Marijanom. Harpagon pristaje i dok ostali odlaze zajedno srećni, tvrdica ostaje sam sa svojim novcem.

Molijer Tvrdica analiza likova

Glavni lik kada je Tvrdica lektira u pitanju i lik oko kojeg se vrti centralna radnja jeste Harpagon. Kada je u pitanju delo Tvrdica likovi koji takođe imaju značajnu ulogu su: Kleant, Eliza, Valer, Marijana, Anselm, La Fleš, Frosina, Gazda Simon, Žak, Kloda, Brendavoan, La Merliš.

Opis glavnog lika Harpagona

Harpagon je centralna ličnost u delu Tvrdica, a svi ostali likovi su samo “sredstva” za ispoljavanje glavnog junaka ili reflektori za potpunije osvetljavanje njegovog karaktera. Njegova dominantna osobina odredila je naslov ovoj komediji, svo zbivanje podstiče njegovo delanje, svi ostali dramski likovi su u funkciji verodostojnijeg prikazivanja njegovog karaktera i psihologije.

Harpagon je starac i tvrdica, poseduje brojne negativne osobine: sebičnost, samoživost, pohotljivost, zatvorenost u sebe, strah od okoline, zaslepljenost novcem. Zbog svega toga on je omražena ličnost u svojoj sredini, premda i on zazire od svakoga i svuda vidi špijune i izdajnike koji će otkriti da on poseduje mnogo novca i ukrasti ga.

U svom psihotičnom strahu od krađe on zaviruje u tuđe šake, traži da se uvek pred njim izvrću džepovi, plaši se ljudi koji nose široke pantalone jer u njima mogu da se sakriju pokradene stvari. On ne pokušava da savlada svoju pohotljivost, već je rešen da sina oženi sa bogatom udovicom, a kćerku uda za bogatog udovca samo kako bi ih udaljio od svog bogatstva i sačuvao ga za sebe.

Neki od primera Harpagonove bolesne štedljivosti i straha od gubitka novca, koji ga dovode u brojne groteskne situacije:

  • udaje kćerku bez miraza
  • naređuje da se više služi voda, da se ne bi trošilo vino
  • na gozbama se manje jede, a sve nepojedeno se vraća trgovcu kako bi povratio novac
  • ne dozvoljava da gore dve sveće istovremeno
  • krade zob od konja da bi životinje manje pojele
  • naređuje da se izradi kalendar u kome je dvostruko više obeleženih postova da bi uštedeo na hrani
  • tuži sudu susedovu mačku jer mu je pojela parče ovčetine

Harpagonov tvrdičluk se pretvara u bolest, koja ga nagoni da novac stavi iznad sopstvene dece. On je zbunjen, uznemiren i izgubljen, smatra da je novac njegov jedini prijatelj bez kojeg nema ni sreće, ni radosti, ni života.

Opis Kleanta

Kleant je Harpagonov sin, zaljubljen je u Marijanu. Sušta je suprotnost svog oca, ne smatra da je novac uslov za brak, već veruje da čestitost ima najveću vrednost. Ima razumevanja za tuđu muku, oseća potrebu da pomaže siromašnima, da podeli ono što ima, mada zahvaljujući svom ocu ni on sam nema novca. Smeta mu i vređa ga očev tvrdičluk i ponašanje, pa ne okleva da mu saspe u lice teške reči prekora i osude.

Opis Elize

Eliza je Harpagonova kćerka, zaljubljena je u Valera. Predodređena je da bude žrtva očeve sebičnosti, ali ona pruža otpor i odbija da bude žrtvovana i prodata. Suprotstavlja se svom ocu i njegovim bolesnim ambicijama.

Opis Anselma

Anselm je čovek srednjih godina, bogat, razborit, odmeren, staložen, dostojanstven. U prvi plan stavlja porodičnu sreću i sreću mladih ljudi generalno. Radostan je što ima priliku da oženi sina i uda kćerku i bez pogovora prihvata sve troškove oko svadbe. U atmosferi pomerenih vrednosti, bolesne sebičnosti i poljuljanog morala njegove reči i dela deluju iskreno, stameno i ohrabrujuće.

Opis Marijane

Marijana je lepa, siromašna devojka, Anselmova kćerka, koja se zaljubljuje u Kleanta. Životne okolnosti prisiljavaju je da se uda za ružnog, pohlepnog starca – Harpagona, ali je sticaj okolnosti spašava takvog poniženja.

Opis Valera

Valer je odvažan, razborit mladić, Anselmov sin, koji je zaljubljen u Elizu. Svojoj izabranici prilazi nežno i sa poštovanjem, a na brak gleda kao na mnogo važnu instituciju kojoj posvećuje mnogo pažnje.

Opis La Fleša

La Fleš je Kleantov sluga koji je dobio vrlo istaknuto mesto u dramskoj radnji. Njegovo zdravo rezonovanje snažno odudara od postupaka i mišljenja gazde Harpagona. On koristi  svaku priliku da Harpagonu kaže u lice šta okolina misli o njemu. Nervira ga Harpagonova zaokupljenost novcem i bolesni tvrdičluk, pa na mahove dolazi u iskušenje da ga pokrade.

O piscu – Molijer

Žan-Baptist Poklen, koji je kao književno ime koristio pseudonim Molijer, živeo je tokom 17. veka, od 1622. do 1673. godine. Spada u red najznačajnijih i najplodnijih komediografa svih vremena. Kao mlad, proveo je 13 godina sa putujućim pozorištem, obavljajući pritom razne poslove, od glumačkih do režiserskih. Obišao je veliki broj  francuskih gradova i upoznao različite sredine i ljude.

Zahvaljujući urođen daru dobrog opažanja, stekao je značajno životno iskustvo u kome se nataložila ogromna građa za celokupno njegovo dramsko stvaranje. U Pariz se vratio 1658. godine, a već naredne godine počeo je njegov slavni period, kada je i napaisao svoju prvu komediju “Smešne precioze”. Sa velikim životnim iskustvom znao je šta publika traži i znao je kako da publici “proda” ono što ona želi da vidi.

Umeo je na pravi način da udari po onome što ne valja u čoveku i društvu. Bio je slavan i hvaljen i u isto vreme kuđen i osporavan, čak i proganjan. Njegove komedije izazivale su ovacije kod publike, ali su i zabranjivane. Bio je oštar kritičar svega negativnog u pojedincu, ali i društvu uopšte.

Molijer je bio izuzetno dobar poznavalac savremenog života, društva i čoveka, pravi realista koji sve pojave sagledava sa stanovišta zdravog razuma i morala. U njegovim komedijama se sreću gotovo svi podžanrovi: lakrdija, galantna komedija, komedija običaja, komedija naravi, komedija karaktera, komedija s muzikom i baletom, dramatična komedija.

Molijerova najznačajnija dela

Kada je u pitanju Molijer Tvrdica je, pored Tartifa, njegovo najpriznatije delo. Tokom 14 godina neprekidnog stvaranja, ovaj pisac je napisao 30 komedija od kojih su najpoznatije:

  • Smešne precioze
  • Škola žena
  • Škola muževa
  • Tartif
  • Don Žuan
  • Mizantrop
  • Tvrdica
  • Građanin plemić
  • Učene žene
  • Uobraženi bolesnik

Molijer je u svojim delima koristio komiku situacije, komiku nesporazuma i zabune, komiku kontrasta preterano pozitivnog i preterano negativnog, ali i verbalnu komiku. Smešno izbija u prvi plan svuda gde pojedinac dolazi u sukob sa zdravim razumom i prirodnošću.

Podeli