adl adl

„Večiti mladoženja“ Jakov Ignjatović

0

Rođen je u Sen Andreji, u srcu Mađarske, gradu koji se nalazi na Dunavu; u 19. veku.

1848. zalagao se za saradnju sa Mađarima, nasuprot većini u Srbiji, koji su bili naklonjeni (orijentisani) pema Austriji.

Jovan Skelić, književni kritičar, ukazuje pažnju na njega, istakao je da je on prvi realista, u srpskoj književnosti, tj. tvorac našeg društvenog romana.

Socijalni roman po Jakovu, treba da pruzi zdrav humor, moralnu motivaciju i da da sliku društvenog života.

Bio je romanopisac i pripovedač; “Milan Narančić”, “Čudan svet”, “Trpen spasen”, “Patnica”; piše istorijske i socijalne romane.

Ovaj roman je priča o usponu i raspadu jedne trgovačke porodice; priča o usponu srpskog građanskog društva u Ugarskoj.

U romanu je istaknuta suprotnost između generacija:

* Npr. očevi su snažni, odvažni, srčani ljudi, koji su radom i samoodricanjem, stekli imanja i porodični ugled, a sinovi su neradnici, pomodari, slabići, ljudi bez volje, životne energije, smisla za posao, rasipnici, …

Ovo je društveni roman – gradski roman – radnja se odvija u Sent Andreji; pripovedač – narator je pisac “Sveznajujci pripovedač”.

Roman je podeljen na dva dela; zasnovan je na sukobu očeva i dece, a i kompoziciono je građen na toj osnovi: u prvom delu romana, prati se Sofronije Kirica Sofre, njegov uspon; od 12-26. glave, data je istorija Samikinog života i života ostale njegove dece.

Lik g-dina Sofre:

sposoban trgovac, radan, odgovoran, imao je smisao za posao, njegov detaljan opis fizickog izgleda je ovde dat – realistican motiv.

Kada je bio paradno obučen, izgledao je kao ciganski vojvoda – poređenje (previše skreće pažnju na sebe svojim odelom; i time želi da pokaže svoje bogatstvo).

* Njegova žena: starija, nije više lepa; ali žena orijentalne lepote.

Bogatstvo je zaradio stedeći; potom je ulagao u nekretnine – sanjao je da će doći do inflacije, sledio je svoj san i tako se obogatio.

* Enterijer: nakon devalvacija, Sofra je nabavio sav nameštaj, sve detalje u kući; bio je spreman da svetu pokaže svoje bogatstvo time. Kupuje stvari koje mu ne trebaju – npr. sat.

* Lik Samike:

Svu nadu  porodica je polagala upravo u njega; studirao je prava u Kosici; otac je u njega gledao kao u zenicu; davao mu je novca, više nego što je trebalo, koliko god on zatraži,

bio je elita među pravnicima; lepog lica i izgleda uopšte, plenio je gde god da se pojavi; u društvu uvek primljen, nije pio, niti lumpovao; karte je igrao tek u izabranom i otmenom društvu; oblačio se po poslednjoj modi, uvek sa stilom i ukusom;uvek je bio tu za  prijatelja, pun razumevanja i požrtvovanja.

Nije bio dobrar đak, međutim pored svih malopre pomenutih kvaliteta, mnogi su mu kroz prste gledali.

Stalno je išao na igranke, razne balove, plesove ili pozorište, on je za to uvek bio raspoložen, takođe, svirao je flautu i gitaru, i takođe je lepo pevao.

Problem je bio taj što se nije mogao oženiti, ne iz nećkanja, već stvarno nije mogao.

Boravio je kod gradonačelnika; svega je bilo u izobilju: belih haljina, veša, kaputa, pantalona, čakšira u velikom broju; veliki broj cipela, pižama (raznih vrsta), rukavica i drugog, …

Tako je tekao njegov život u Kosici; njegov uspon!

Nakon njegovog povratka kući; otac, majka i sestra bili su presrećni! Svima su se hvalili njegovim uspehom, i svi su ga gledali sa divljenjem.

Svi su se pojavljivali na sokacima, baš njega da vide; primamljivog i pomalo demonskog izgleda (u kratkom kaputu i sa  maramom koja mu viri iz gornjeg džepa na istom; i kravatom nameštenom od strane njegove majke i sestre).

Postao je advokatski pripravnik, nakon toga položio advokatski ispit i postao pravi advokat! Time se ispunila želja njegovih roditelja i isplatio se sav trud koji su oni mukotrpno  uložili u njega.

Ostala je još jedna stvar; da se oženi! Koja god iole “dobra” devojka za njega, po necemu (roditeljima ili okolini) u suštini, nije valjala!

Majčinom smrću, Samika izgubi “gnezdo”, nema više prave porodice; topline i sreće kao nekada; svakog dana oplakivao je majku, išao joj je na grob; nosio cveće, patio, …

U međuvremenu, g-đa Soka poče previše žaliti za Pelagijom.

Pera se totalno otuđio od kuće i od svojih; Katica, devojka čije vreme polako prolazi, nije htela ni za koga da se uda i samo joj je Samika bio razonoda; kada je s njim, on je odvuče od tužnih misli, međutim, čim on ode, nju opet stegne tuga.

G-đa Soka ubrzo umre, od tuge, boli i žalosti; lekari joj nikako nisu mogli pomoći; g-din Sofra izgubi ruku; Katica I Lenka izgubiše utehu.

U ovakvim trenucima, vidi se pravi kontrast između uspeha i pada Samike; imao je porodicu, posao, imao je sreću; sada je ostao bez glavnog oslonca u životu, bez podrške i pun tuge.

Majka mu nije izlazila iz glave, i pri samoj pomisli na nju, ili pomenu nje, briznuo bi u plač; otac mu govori da skine crninu i da se  ženi; međutim, on prvo planira da otputuje u Italiju; i otac se složi, savetovavši ga pritom da usput nađe sebi dobru priliku.

Novac mu je bio nebitna stvar; i od oca, pored toga dobi i prsten njegove majke da bi se setio želja njegovih roditelja i ispunio ih.

Jedna, pomalo čudna stvar bila je ta da je Samika ceo život proveo u ženskom drustvu – u detinjstvu, među sestrama; po višim školama i kućama, uglavnom je bio u njihovom društvu.

*Imao je, tj. poprimio je na neki način žensku narav (znao je štrikati, plesti); davao je     tačne opise odevne kombinacije neke žene – kakve je haljine imala; gotovo nikad nije boravio u muškom društu; sve dame su baš njega pitale za savet prilikom kupovine kakve odeće, i njegova odluka predstavljala je zadnju reč!

Nedostatk muške crte, ogledao se u njegovom karakteru; devojke su sa njim razgovarale kao sa prijateljicom , nikad kao sa muškarcem.

Samika je bio jako lep čovek – bez ikakvih zamerki što se tiče fizičkog izgleda; odela koja je on nosio, svi njegovi  prijatelji su kopirali; nikada ne dolazi u konflikt sa ženama; uvek se fino ophodi prema njima, …

Nakon nekoliko godina, Samika ostaje pri svom da se ne ženi; iako je postao stariji, narav nije promenio; i dalje nije našao idealnu ženu za sebe.

I dalje je ostao kavaljer i džentlemen kao pre (kupovao je damama razne sitnice i poklone); na balovima i dalje privlači pažnju; “svi mu se klanjaju”; nikada žensko nije ogovarao.

Nikada nije pijan, niti ikada psuje; uvek da prosjacima neki dinar.

Celoj svojoj porodici podigao je lep spomenik i unajmio je čuvara da čuva isti; u medaljonu nosi Jucinu kosu, a njen pepeo stoji u njegovoj sobi; svoju imovinu koja mu je ostavljena, nije prodao!

Ostao je večiti mladoženja, ali srećan i zadovoljan!

Ostavite komentar