Vuk Stefanović Karadžić – Žitije Hajduk Veljka Petrovića
Vuk Stefanović Karadžić napisao je, u obliku iscrpne biografije, žitije Hajduk Veljka Petrovića. Ovaj spis prati život srpskog junaka od petnaeste godine života, pa sve do smrti, u tridesetoj godini.
Težište kazivanja stavljeno je na godine Prvog srpskog ustanka od 1804. do 1813. godine, sa posebnim akcentom na ulogu Hajduk Veljka Petrovića u ustaničkim borbama.
Dve istaknute osobine koje poseduje junak Hajduk Veljko Petrović su junaštvo i dobrota. Namera Vuka Karadžića bila je da, kroz istorijski tekst, ostavi svedočanstvu o životu savremenika, srpskog junaka koga je izuzetno cenio i voleo.
Lektira Žitije Hajduk Veljka Petrovića oslanja se isključivo na činjenice, u Vukovom pisanju nema izmišljanja i ulepšavanja, jezik kojim se izlaže je jasan i jednostavan, to je jezik činjenica.
Izlaganje Vuka Karadžića u delu Žitije Hajduk Veljka Petrovića je postupno, pregledno i zanimljivo – u organizaciji izlaganja, Vuk je pokazao dar vrsnog pripovedača iako nije pisao pripovetku, već je delu pristupio kao istoričar.
Pisac: Vuk Karadžić
Književni rod: drama
Književna vrsta: spev
Vreme radnje: Prvi srpski ustanak (prva polovina 19. veka)
Mesto radnje: Srbija
Tema: Biografski spev o poznatom srpskom junaku, Hajduk Veljku Petroviću, opisan kroz njegovo junaštvo, život i smrt za vreme Prvog srpskog ustanka.
Lik Hajduk Veljka Petrovića
Vuk Karadžić opisuje Hajduk Veljka Petrovića kao neustrašivog borca, čije je junaštvo nadaleko poznato. Priznavali su ga i Karađorđe i srpske vojvode, ali i ruski vojnici i oficiri sa kojima je Veljko zajedno ratovao protiv Turaka u Krajini.
Lik Hajduk Veljka Petrovića prožet je junaštvom, zbog kog se isticao i drugima ulivao snagu. Baš iz tog razloga je njegova pogibija sakrivana do noži.
Ipak, brzo se osetilo da nema Veljka Petrovića, jer je on neprekidno obilazio svoje borce, podsticao ih i bodrio. Veljko je ratni plen (novac, dragocenosti, odeću, oružje) delio “sa svojima” na jednake delove, a delio je čak i ono što je sam stekao.
Hajduk Veljko Petrović – opis ličnosti Vukovog junaka
Znatan deo Vukovog speva posvećen je opisu ličnosti Hajduk Veljka Petrovića. Opis fizičkih osobina, odnosno izgleda, ni po čemu ne izdvaja ovog junaka od ostalih ljudi. U tom opisu upotrebljeni su jednoznačni atributi.
Tanka i visoka struka;
smeđe kose;
vrlo mali brkova;
duguljasti suvi obrazi;
široki usta;
malo pokučasta nosa.
Vuk izriičito ukazuje na fizičku snagu i junaštvo kojom se odlikuje Hajduk Veljko Petrović:
Po srcu i po telesnom junaštvu bio je prvi, i ne samo u Srbiji nego se može slobodno reći u celoj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vreme Ahila i Miloša Obilića on bi zaista njihov drug bio, a u njegovo vreme bog zna bi li se oni mogli s njim usporediti.
Ovo poređenje sa Ahilom i Milošem Obilićem je poslužilo Vuku da izostavi navođenje primera junačkih podviga Hajduk Veljkovih, te da na posredan način, poređenjem naglasi to junaštvo. Lik Hajduk Veljka Petrovića odlikuje junaštvo – njega i njegove borce nije mogla da pokoleba turska nadmoćnost u ljudstvu i oružju.
Karakterne osobine Hajduk Veljka Petrovića
Vuk Karadžić je, prilikom opisivanja karakternih (duševnih) osobina Hajduk Veljka Petrovića, koristio više različitih detalja:
svagda potrebovao starješinu da mu kaže šta će činiti
slušao zapovesti dosta dobro
Crni Đorđije (se) gotovo više bojao njega nego on Crnoga Đorđija
nije umio lagati
bio iskren i prostodušan
slabo bio pobožan i duševan
mogao bi mu čovjek (…) bez ikakve svedjodžbe nebrojano blago povjeriti.
Neke od ovih osobina ne odgovaraju tipu junaka kakav je junak Hajduk Veljko. Iako je u borbi nepokolebljiv i neustrašiv, u životu je jednostavan i prost, bez želje da jedini odlučuje. On je poslušan, prostodušan, pošten i poverljiv. To su najlepše osobine koje mogu krasiti jednu ličnost. U tome se nalazi i jedna od poruka ovog dela – junaci su obični i jednostavni ljudi.
Žitije Hajduk Veljka Petrovića analiza
Vuk opisuje Hajduk Veljka Petrovića u konkretnoj istorijskoj situaciji i konkretnom događaju. To je vreme Prvog srpskog ustanka kada je srpski narod ustao u borbu za oslobođenje od turskog ropstva. Borba je bila neravnopravna i teška – Turci su bili organizovani, brojni i dobro naoružani. Srba je bilo malo, bez vojničko iskustva, sa slabim naoružanjem.
U takvoj situaciji je bio i Veljko: dok je Turaka bilo oko 15-16.000, branioci Negotina imali su tri do četiri stotine boraca. Kada Hajduk Veljko traži pomoć u municiji i ljudstvu, pokazuje se nesloga i neodgovornost srpskih vojvoda.
Umesto da Hajduk Veljku pomogne, Mladen Stojković se uzda u Veljkovo junaštvo sa obrazloženjem: “Kad je mir, njemu se pjesma pjeva i po deset muzikanata za ručkom sviraju: nek se drži sad”.
Branioci Negotina pružaju otpor Turcima i sve žrtvuju za borbu i oslobođenje: svetinje (pretapaju kandila), pokućstvo (pretapaju kašike i tanjire), novac (taliri služe kao municija za topove) i život.
Hajduk Veljko Petrović je sa borcima, prati, hrabri i naređuje – daje im uputstva. Stoga, bio je laka meta za turske tobdžije. Kad su ga pozvali na predaju, on odgovara: “Glavu dajem, Krajinu ne dajem”.
Vuk Karadžić biografija – reformator srpskog jezika i pravopisa
Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) spada u red najznamenitijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, nauke, kulture i književnosti. Bio je samouk, ali je upornim radom uspeo da stvori delo koje obeležava epohu u razvitku srpske kulture i književnosti.
Kada je u pitanju Vuk Karadžić biografija našeg pisca je prebogata činjenicama i ogleda se u njegovom celokupnom stvaralaštvu. Od rođenja u Tršiću do smrti u Beču, Vuk Stefanović Karadžić je prošao dug put kako bi postao najpoznatiji reformator srpskog jezika, filolog, pisac, kritičar i sakupljač narodnih umotvorina.
Njegov rad obuhvatao je rad na reformi srpskog jezika i pravopisa, sakupljanje, sređivanje i objavljivanje narodnih umotvorina, književnu kritiku i polemiku, istoriografsko-književne radove i etnografske spise. Četiri godine nakon Vukove smrti, pravopis Vuka Stefanovića Karadžića je i zvanično priznat u Srbiji.
