Zaharije Orfelin „Plač Serbiji“

Zaharije Orfelin rđjen je u Vukovaru, bio je istoričar, umetnik, kaligraf, pesnik, pisac udžbenika, pedagoški pisac, grafičar.

Napisao je prvi slovenski bukvar.

1768. objavio je u Veneciji „Slavenosrpski magazin“, prvi časopis na čitavom slovenskom jugu (i kod nas). Pisao je na slavenosrpskom jeziku.

Značajno delo „Žitija Petra velikog“, objavio u Veneciji 1772. godine.

On je prvi moderan profesionalan pesnik  (živeo od pisanja).

“Plač Serbiji” je njegova najznačnija  pesma.

Tema pesme „Plač Serbiji“je upravo plač Srbije, koja je izgubila slobodu i staru slavu. Lirski subjekt pesme je Srbija koja proliva gorke suze nad svojom sudbinom, i nad sudbinom svoga naroda. Govori u prvom licu jednine ženskog roda. Sbija je data u slici nejake žene koju su ponizili, isprebijali, zube joj polomili. Srbija je personifikovana, pesma je rodoljubiva. Oplakivanja nesrece – lajt motiv naše književnosti (motiv koji se  stalno ponavlja).

Književni uzor, Orfelin je ovu pesmu napisao po uzoru na biblijski plač proroka Jeremije (stari zavet). Jeremija plače nad opustošenim i osramoćenim Jerusalimom koji je razorio i osvojio Vavilonski vladar Navuhodonosor (586 godina p.n.e.), a Orfelin plače nad porobljenom Srbijom čiji su se sinovi radjali u 18. veku.

Književni žanr – LAMENT, PLAČ  – karakterističan za barok.

U pesmi se prepliću dve vremenske radnje, prošlost i sadašnjost. Slike prošlosti Srbije, nekad slavna i ugodna, svi su je poštovali, plašili su je se, a sada osramoćena porobljena, pusta. Pesma je izgradjena po principu kontrasta. Nedaće srpskog naroda, razoreni gradovi, nestanak vladara, nema vodje, oborena oružja, nekadašnji prijatelji postali su neprijatelji. U nesreći svi su je zaboravili i napustili. Srbi nemaju škole, crkve opustošene, žive u mraku.

Stilske figure:

• hiperbola „Samo Bog može da pomogne Srbiji“
• apostorofa „O bože“, nepristupnim licima se zove u pomoć.
• prisutna je i hiperbola: “potok od suza, lije oko moje”.

Pesma je pisana u katrenima, stih poljski trinaesterac. Cezura je iza sedam slova, rima je parna.

Srbija se na kraju pesme obraća Bogu, jer joj samo on može pomoći – apostrofa.

Barok u pesmi: pesimistican stav, preteranost u izrazu, gomilanje izražajnih sredstava, razdvojenost Srbije, nekad i sad.

Kritikuje Srbe da žele samo slavu da naslede (10 strofa).

Osećanje tuge, slabosti, žalosti, sva njena moć. ostala je na Kosovu.

Retoričko pitanje: pitanje na koje se ne očekuje odgovor “Gde su sad svi bližnji moji?”