Zašto se rukuje, tapše ili baca bidermajer na svadbama?

Običaji su ustaljene reakcije na radnje koje se često ponavljaju, uglavnom svakodnevno. Neverbalna komunikacija obuhvata gestove, slanje poruke bez reči, jer nekada davno nije bilo moguće, a ponekada i danas nije moguće sporazumeti se istim jezikom. Zato su se u situacijama koje su potencijalno predstavljale opasnost po život, razvili korisni načini utvrđivanja i otklanjanja opasnoti. Pogledajte zbog čega se rukujemo, tapšemo ili bacamo bidermajker na svadbi.

 

#1 – Rukovanje i zašto se rukujemo

Rukovanje je postalo uobičajen oblik komunikacije širom sveta. Koristi se kao „zdravo“, „zbogom“ , “ slažemo se“ , kao pozdrav poznaniku, i kao zajednički znak dobre volje i mira. Rukovanje ostavlja jak prvi utisak, bilo da je dobro i čvrsto, ili mlitavo i ljigavo. Rukovanjem, a ne klanjanjem ili saginjanjem, obe strane iskazivale su jednakost.

Smatra se da potiče iz Egipta, kao simbol prenošenja moći sa božanstva na čoveka, pa otuda inspiracija  Mikelanđelu za ,,Božju ruku’’.

U davnoj prošlosti nije bilo toliko zakona, kamera i Horejšija Kejna. Tako da je verovatnoća da će vam se život završiti nasilno, bila izrazito veća nego danas. Rukovanje je bio dobar način da se utvrdi da li druga osoba ima neko skriveno oružje pri ruci.

Zanimljivosti o rukovanju

1. Do 1987. godine, vodio se svetski rekord u najviše obavljenih rukovanja, koji je iznosio 19.550 dlanova protrešenih. Ako jedno rukovanje traje 2 sekunde, to je više od 10 sati neprestanog rukovanja!
2. Svetski rekord za najduže rukovanje iznosi 33 sati i 3 minuta
3. Strah od rukovanja zove se kirofobija, Donald Tramp ima ovaj strah

#2 – Zevanje, zašto stavljamo ruku na usta

Zevanje je refleks koji se sastoji od istovreme inhalacije vazduha i rastezanje bubne opne, praćenim izdisajem daha. Jel ste zevnuli? A dal’ ste ste stavili ruku preko usta?

Ako niste, upravo ste pozvali đavola da vam uđe u telo i dozvolili delu vaše duše da vas napusti, bar po mišljenju određenih kultura. Iako nemam ideju šta bi đavo radio u vašem stomaku, i koliko bi mu bilo zanimljivo, razmislite sledeći put kada zevate.

Zanimljivosti o zevanju

1. Manje zevamo ako nam stoji vreća sa ledom na glavi;
2. Zevanje nije samo svojstveno ljudima, razne životinje zevaju, među njima i zmije, pingvini i ribe;
3. Iako je sprovedeno mnogo više istraživanja o zevanju nego što mislimo, niko ne može sa sigurnošću da utvrdi zašto to radimo. Teorije su da zevamo kako bi uneli više kiseonika u mozak, pokazali zube neprijateljima, ohladili mozak… Nauko, saberi se.

#3 – Zašto tapšemo?

Tapšanje je najčešći zvuk koji ljudsko telo proizvodi (koji drugi treba da čuju), ne koristeći glasne žice. Koristi se u grupama kako bi se iskazalo divljenje, odobravanje, pogotovo na događaje koji se dešavaju na sceni. Smatra se da je uzrok osećaj uzbuđenja, koje osoba mora da iskaže. Neverbalna komunikacija dlanovima.

Dodela oskara je jedan od razloga zbog kog ljudi sumanuto tapšu

U staroj Grčkoj, uvedena je obaveza tapšanja, kako bi masa pokazala divljenje prema svom lideru. U 19. veku, opere bi angažovale profesionalne tapšače koji bi znali dela napamet i svojim reakcijama ,,davali uputsva’’ publici šta treba da oseća, tapšanjem, plakanjem ili smejanjem. Ljudi su bili u mogućnosti, da pre evolucije slušanja muzike, svoje omiljene kompozicije čuju par puta u životu. Tako da bi bili prilično oduševljeni. Studije su pokazale da individualni doprinos tapšanju ne zavisi od zadovoljstva osobe, već od osećaja nametnutosti.

Zanimljivosti o tapšanju

1. Najglasniji ,,tapš“ imalo je jačinu od 113 decibela, motorna testera proizvodi 110
2. Svetski rekord u tapšanju iznosi 1020 ,,tapša“ u minutu

#4 – Bacanje bidermajera na svadbi

Širom Evrope i Severne Amerike, tradicija je da mlada baci svoju buket na prijemu dok se sve neudate žene prisutne takmiče da ga uhvate. Za ženu koja uhvati bidermajer se kaže da će se udati (neke su ubeđene da će im uhvaćeni buket 100% osigurati udaju; žene, nadajte se da takve ne treniraju ragbi). Ali odakle taj običaj potiče?

U srednjovekovnoj Evropi, mlada obično nije očekivala da ponovo nosi svoju venčanicu, a haljina je smatrana srećnom za druge žene. Nakon venčanja, neudate žene bi jurile mladu i cepale joj komad haljine. Tokom godina, venčanica je postala skuplja i postala je tradicija za žene da je zadrže, ili kao uspomenu ili da prenese ćerki za dan njenog venčanja.

U pokušaju da sačuvaju svoju venčanicu, mlade bi bacale razne predmete, jedan od njih je bila podvezica. Kasnije se ustalilo da to bude buket. Dešavalo se da nestrpljive žene pokušaju da otmu mladi podvezicu dok je ona još uvek nosila.

Ako vam se svideo ovaj članak, ne morate da tapšete sami. Neverbalna komunikacija je uznapredovala, bacite lajk ili podelite sa Vašim prijateljima.