Analiza neto obrtnog kapitala
Neto obrtni kapital se koristi za procenu solventnosti i likvidnosti.
Sopstveni kapital je najlikvidniji, nema rok dospeća.
Dugoročna rezervisanja i obaveze su manjeg kvaliteta, imaju rok dospeća.
Kod aktive najveći rizik nosi stalna imovina.
Najrizičnija imovina treba da bude finansirana iz najlikvidnijih sredstava.
Neto obrtni kapital – u računskom smislu – prestavlja računsku veličinu koja se dobija kao razlika između dugoročnog kapitala i stalne imovine.
Neto obrtni kapital – u suštinskom smislu – koliko dugoročnog kapitala imamo na raspolaganju za finansiranje obrtne imovine.
Neto obrna imovina – u računskom smislu – predstavlja razliku između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza.
Neto obrtna imovina – u suštinskom smislu – pokazuje koji deo obrtne imovine je finansiran iz dugoročnih izvora.
Pravilo 2:1 – da obrtna imovina bude dva puta veća od kratkoročnih obaveza.
NOK=0 – moguće je teorijski
NOK>0 – dugoročni kapital je veći od stalne imovine
NOK<0 – stalna imovina je veća od dugoročnog kapitala
Na osnovu veličine Neto obrtnog kapitala se izvode zaključci.
Sopstveni Neto obrtni kapital – razlika između Sopstvenog kapitala i Stalne imovine. Pokazuje koliko ostaje sopstvenog kapitala za finansiranje obrtne imovine.
Struktura NOK – Neto obrtni kapital se sastoji iz sopstvenih izvora, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza. Bolje je kad ima što više sopstvenog kaitala.
Faktori koji utiču na potrebnu visinu NOK:
- Zavisi od vrste i veličine preduzeća
- Politika proizvodnje i nabavke
- Politika prodaje – preko zaliha i potraživanja
- Politika dividendi i učešća zaposlenih u dobitku
- Rast poslovne aktivnosti, rast preduzeća (veće zalihe, potraživanja)
- Položaj preduzeća na tržištu
- Spostobnost menadžmenta preduzeća
Sledeća slika predstavlja uobičajenu finansijsku strukturu:
Optimalna visina NOK je visina koja omogućava preduzeću da maksimira profitabilnost uz uslove da ostane finansijski zdravo (dugoročna solventnost) i da redovno izmiruje svoje obaveze (likvidnost).
NOK se koristi za procenu likvidnosti i dugoročne finansijske sigurnosti (solventnost).
Likvidnost ( iz perspektive NOI) sposobnost preduzeća da izmiruje obaveze o rokovima njihovog dospeća. Mora biti stalno prisustna. Likvidnost važi onda kada postoji sklad između priliva i odliva novca.
Kada je ispunjen zahtev 2:1 možemo reći da je postoje dobre pretpostavke da preduzeće bude likvidno, a ne i da jeste, da je neko preduzeće likvidno zaključujemo na osnovu priliva i odliva novca.
Solventnost – procenjuje dugoročnu finansijsku sigurnost preduzeća – podrazumeva rekonstrukciju finansijske strukture u prošlosti, zatim pravljenje projekcije kretanja NOK u budućnosti. Gledaju se sopstveno preduzeće, ali se moraju i upoređivati rezultati sa konkurentima.
Ako NOK raste brže od zaliha to je znak jačanja finansijske strukture, što je dobro, sem ukoliko se odustaje od investicija. Ako zalihe rastu brže od NOK, znak slabljenja finansijske strukture. Ako uz to preduzeće ima problem sa izmirivanjem obaveza prema dobavljačima, to je problem sa likvidnošću.
