Borisav Stanković Koštana prepričano delo

Lektira Koštana je poznato delo Bore Stankovića, koje ga je proslavilo kao dramskog pisca. Koštana je jednostavan pozorišni komad bez složene radnje i snažnih sukoba. Iako je delo Koštana Borisav Stanković napisao kao komad sa pevanjem, ona ne predstavlja samo dramu sa pevanjem i raskošnom slikom folklora sa juga Srbije.

Delo Koštana Borisav Stvanković je pisao u formi drame, a prvi put je izvedeno 1899. godine. Tada je publici predstavljeno kao komad sa pevanjem, jer je u to vreme takva vrsta komada bila najpopularnija među publikom.

Mnogi kritičari su dramu Koštana nazivali istinskim umetničkim delom, a Jovan Skerlić je prvi kritičar koji je za delo koje je napisao Bora Stanković Koštana rekao da je ono prava drama koja zaista ostavlja tako trajan i dubok utisak.

Borisav Stanković Koštana analiza dela

Osnovna ideja lektire Koštana Bora Stanković vidi u stihu “nije blago srebro i zlato, no je blago što je srcu drago”, te se cela drama vrti oko te ideje. Koštana je snažna drama koja oslikava tragične ljudske sudbine, sliku pojedinačne patnje i kolektivne nesreće.

Tema dela je koliko stara, toliko i savremena, jer govori o promašenoj ljubavi. U lektiri Koštana pronalazimo problematiku koja je postojala i postoji od samog nastanka sveta – svaka jedinka traži ljubav, sreću, intenzivan i slobodan život, te je u drami Koštana to osnovna nit koja se provlači kroz celo delo.

Kada je u pitanju delo Koštana Bora Stanković u prvi plan stavlja mlade i stare akteri koji su jednako kažnjeni životom i nesrećom. Dramska radnja dela Koštana je razvijena u četiri čina, koji nisu raščlanjeni na pojave. Kada je u pitanju delo Koštana književna vrsta je tragi komedija, iako dramom dominira melanholija u kombinaiciji sa pesmom i muzikom.

Koštana cela lektira se obrađuje u trećem razredu srednje škole i ovo delo je izuzetno zanimljivo i dan danas mladim učenicima, pa čak i onima koji nemaju kulturu redovnog čitanja. Mnogi srednjoškolci iz sprskog jezika i književnosti iz dela Koštana sastav pišu na temu ženskih likova iz više dela Borisava Stankovića.

Kako bismo vam olakšali savladavanje gradiva, a posebno kada je u pitanju lektira Koštana prepričano delo u celosti vas očekuje u nastavku teksta.

Pisac: Borisav Bora Stanković

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragi komedija

Vreme radnje: posle turske okupacije

Mesto radnje: Vranje

Bora Stanković Koštana prepričano delo

Dramska radnja Borine Koštane je jedinstvena i sažeta, a u njenom središtu je devojka Koštana kao naslovna ličnost drame, ali ne i glavni dramski lik. Koštana je razlog svih dešavanja, te bez nje ne bi bilo ni dramske radnje, ni drame.

Muzika i pesma imaju značajnu umetničku funkciju u delu koje je napisao Borisav Stanković Koštana. U ovoj drami, pesma je retko izraz veselja i zadovoljstva, već predstavlja ispovest, tugu, san i sanjarenje.

Pesmom i muzikom se izražava žal za mladošću, neostvarenu ljubav, bol zbog udaje za nevoljenu osobu, čežnja za voljenim. U ovoj prozi i drami, pesma je uvek bolna, setna i melanholična! Ali i takva, ona je čulna i erotska, budi osećanja i uznemirava čula.

Osnovna dramska radnja, kada je u pitanju lektira Koštana, inicirana je hedonističkim stavom prema životu. U Koštani se sukobljavaju dve strane života i dva stava prema životu – na jednoj strani zatvoreni i strogi život bogatih gazdinskih porodica, a na drugoj život ispunjen radostima i strastima, uživanjem i opuštanjem.

Delo Koštana prepričano po činovima

Prvi čin počinje nemirom u Hadži-Tominoj kući. Hadži-Tomin sin Stojan dane provodi u društvu Koštane, te to izaziva očev bes, majčinu strepnju i sestrinu brigu. Predvečerje je i Uskrs, što dodatno daje čar samoj sceni.

Otac Hadži-Toma, kao čuvar patrijarhalnog reda i morala, svu krivicu što mu sin provodi vreme sa lepom Cigankom svaljuje na ženu Katu, okrivljujući je za sinovljevo ponašanje. Na sceni se pojavljuje Arca, predsednik opštine, brat sevdahlije Mitketa, koji je takođe često u društvu mlade pevačice Koštane.

Prvi čin obeležava rasprava Hadži-Tome i Arse. Predsednik opštine je optuživan da ne zavodi red, jer cela varoš luduje za lepom Cigankom, dok se on sam pravda time da ništa ne može da uradi, jer se uz Koštaninu pesmu svi vesele, uključujući i Hadži-Tominog sina Stojana.

Arsa, predsednik opštine jeste jednom proterao lepu Koštanu u Tursku, ali su je sevdahlije i uglednici opet doveli, te ne može nikoga da hapsi, a ne može ni Koštanu, jer je ona poštena i ne pruža povod za hapšenje.

U razgovoru se začinje tema da se Koštana prisilno uda, jer će se jedino na taj način smiriti situacija u varoši. Prvi čin se završava dolaskom policajca koji donosi vest da je Stojan odveo Cigane i društvo u Sobinu, na porodično imanje, što Hadži-Tomu veoma ljuti, te se brzo sprema i odlazi tamo, spreman da ubije sina, dok preplašena mu žena ostaje da se moli Bogu.

Mesto drugog čina je Sobin, porodično imanje Hadži-Tomino. Sluge na imanju, Magda i Marko, veselo su dočekali goste, Stojana i društvo. Opšte veselje dominira ovim činom, Mitke od Koštane naručuje “njegovu” pesmu, uz pesmu obnavlja sećanje na mladu Redžepovicu.

Dolazak besnog Hadži-Tome sa puškom plaši vesele Cigane, ali uz sinovljeve reči molbe da sedne, praznik je, Hadžija popušta i pridružuje se veselju. Kako teku Koštanini stihovi, Hadži-Toma se raskravljuje, čašćava muziku, traži svoju pesmu i šalje slugu po još gostiju na radost i veselje.

Treći čin je podeljen na dve slike, radnja se odvija na dva prostora. Prva slika prikazuje gostinsku Hadži-Tominu sobu, Stojana kako leži i priziva Koštanu, dok njegov otac, Hadži-Toma ulazi u kuću zagrljen sa Koštanom, praćen muzikom, tražeći od lepe Ciganke da mu peva njegovu pesmu za dukate, koje ona krišom vraća slugi Marku.

Druga slika se odvija u Mitkinoj kući i počinje ulaskom Mitke i Koštane sa sviračima u dvorište. Uz pesmu, Mitke sve više pada u žal, proklinjujući brata što ga je silom oženio. Dolazak Arse prekida muziku. On tera svirače, a Mitka u kuću, naređujući policajcima da odu u Banju i prenesu Asanovom ocu da spremi svatove i dođe po Koštanu.

Poslednji, četvrti čin – ciganska mahala. Ispred Koštanine kuće stoji kmet koji čuva stražu da lepa Ciganka ne bi pobegla. Iz daljine se čuje dolazak svatova iz Banje. Buduća mlada, Koštana čupanjem kose pokazuje svoju nesreću, dok je kmet, pogođen njenom tugom, moli da to ne radi.

Hadži-Tomin sin Stojan dolazi da vodi Koštanu sa sobom, ali ga ona, obradovana njegovom ljubavlju, odbija, jer je ona Ciganka kojoj nije mesto u hadžijskoj kući. Poražen njenim odgovorom, Stojan odlazi. Nakon Stojana, na scenu stupa Mitke koji dolazi da daruje Koštanu.

Iako ga ona moli da je spase, da je negde vodi, on je teši rečima “Stegni srce i trpi. Bidni čovek; a čovek je samo za žal i za muku zaden!”. Kada su došli po nju, Koštana je sama i dostojanstveno ušla u kola sa svatovima i krenula za Banju.

Ovom scenom se završava delo Koštana, a sam četvri čin, Jovan Skerlić je opisao kao jedno od najlepših, najpoetičnijih i najdubljih pesama cele naše književnosti.

Bora Stanković Koštana analiza i opis likova

Likovi u delu Koštana predstavljaju dva života – u jednom se guši mladost, uništava ljubav i život čini prozračnim i praznim, dok drugi život upravo pripada mladosti. Prvi život čine Arsa i Hadži-Toma, a drugi Koštana, Stojan, Mitke i neki predstavnici čorbadžijskog sloja koji su raskinuli sa stegama.

Koštana – opis lika

Lik Koštane je onaj oko kojeg i zbog kojeg se odvija cela drama. Ona je motiv koji pokreće ostale junake na ispoljavanje određenog životnog stava, na buđenje emocija i želja za životom i ljubavi.

Koštana je moralno čisto biće – mlada, lepa, putena, čulna devojaka. Slavi život i okrenuta je njegovim radostima. Kao svom životnom pozivu, okrenuta je pesmi kao smislu života. Kako pesmu duboko proživljava, njeno pevanje deluje snažno i na one kojima život nije dao ljubavi.

Izraz njene težnje za slobodom i smisao njenog života ogledaju se u pesmi koja je njen zaštitni znak. Koštana je svesna svog porekla i društvenog statusa, što se ogleda u njenim rečima “Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje!”.

Koštanina moralnost i dostojanstvo se ogledaju u tome da ne peva za novac, nego zato što je pesma njen život – odbija da uzme dukate. To da ne želi da žrtvuje svoju slobodu za život u gospodskoj kući, vidi se u sceni kada odbija Stojana da ode sa njim u njegov doma.

Mitke – opis lika

Mitke je filozof i pesnik. Pesnik je onda kada govori o mladosti, lepoti i ljubavi – tada je u zanosu. Filozof je onda kada govori o životu i čoveku, o sudbini kao neminovnosti, o prolaznosti.

Kako ima bogato životno iskustvo, njegovo govorenje je utemeljeno na njemu, obojeno je ličnom tragikom, ispunjeno dubokom filozofijom života. Mitke je poklonik uživanja i lepote, ali ipak zahvaćen fatalizmom.

Čovek života, uživanja, ljubavi – predstavljaju osobine pravog dionozijskog tipa. Ali, uprkos svemu tome, on je čovek patnje i nostalgije. Pati za vremenom koje je prošlo, za svojom mladošću, pati što mora da se skrasi pored žene i izgubi svu svoju slobodu, koju neizmerno voli.

Lik Mitketa pokazuje svu tragiku čoveka koji ne može da se uklopi u patrijarhalne norme, tragiku čoveka koji je shvatio težinu prolaznosti. Sva Mitkova tuga za mladošću i prošlošću, zadivljenost i poštovanje Koštanine lepote, ali i brojna druga mesta iz ostalih dela Bore Stankovića, kao što je Uvela ruža na primer, učinili su ovog pisca pesnikom Vranja i ljubavi.

Hadži-Toma – opis lika

Hadži-Toma je lik iz dela Koštana koji oličava patrijarhalnog despota, čuvara patrijarhalnog reda i morala, onu silu koja može da odlučuje o ljudskim sudbinama. Svet ga vidi kao gordog, silnog, uspravnog, neprikosnovenog čoveka, koji je strah i trepet za okolinu, ali i ukućane svoje.

Međutim, duboko u sebi, u duši, on je ranjen i vrlo nesrećan čovek. Nesrećan je koliko i njegova žena Kata, koliko i Mitke, jer su svi oni žrtve nepisanih patrijarhalnih zakona. Iza maske ozbiljnog i strogog Hadži-Tome, zapravo se krije tužno biće, oženjeno na silu, devojkom koju nije volelo.

Hadži-Toma je u stvari željan ljubavi, nežnosti i životnih radosti. U trenutku kada je video Koštanu i čuo njenu pesmu, osetio je prazninu, probudile su se čežnje, zabolele su ga rane mladosti koju nije proživeo. U tom trenutku se potpuno predao Koštaninoj pesmi i muzici.

Svaki junak u drami ima svoju pesmu. Koštanina pesma – mladalačka čežnja za prirodom i slobodom; Mitkova pesma – podsećanje na prošlost; Hadži-Tomina pesma – pobeđuje stege patrijarhalnog morala, povređuje stare dane.

Delo Koštana prepričano u jednoj rečenici – kako je mlada Ciganka Koštana pesmom naterala bogataše i njihove sinove da shvate kako sreća nije u dukatima, nego u slobodi izbora življenja.

Koštana film

Po motivima drame koju je napisao Bora Stanković Koštana, godine 1976. snimljen je jugoslovenski TV film Koštana. Ako baš i ne volite da čitate, ova filmska adaptacija će vam verno dočarati osnovnu nit romana Koštana. Film Koštana je režirao i napisao scenario za njega Slavoljub Stefanović Ravasi.

O piscu – Borisav Stanković (1875 – 1927)

Borisav Bora Stanković je bio srpski pripovedač, romansijer, dramatičar i jedan od najznačajnijih pisaca sprskog realizma. Rođen je u Vranju. Kako je vrlo rano ostao bez oba roditelja, odgajila ga je baba Zlata, majka njegovog oca. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1902. godine.

Njegova najpoznatija drama je poznato delo Koštana. U ovom delu prvi put koristi vranjanski izgovor, što je izazvalo velike kritike. Nakon završenog fakulteta se oženio i dobio tri ćerke. Nekoliko meseci je živeo u Parizu, a posle povratka je radio kao poreznik i carinik.

Poznati roman Stankovića Nečista krv objavljen je 1910. godine, i odmah je proglašen za remek delo srpske književnosti.

Austrougari su Boru Stankovića zarobili u Podgorici, ali je uz pomoć prijatelja pušten u Beograd, gde je pisao za kulturnu rubriku u Beogradskim novinama kako bi prehranio porodicu.

Bio je i činovnik Ministarstva prosvete u Umetničkom odeljenju. Godine 1924. proslavio je tridesetogodišnjicu književnog stvaralaštva i njegova drama Koštana se opet štampala i igrala. Nakon tri godine od tada, Bora Stanković je umro u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju.

Najznačajnija dela Bore Stankovića

Borisav Stanković je objavio prvi književni rad u časopisu Golub – dve pesme Majka na grobu svog jedinca i Želja.

Tokom svog života, Stanković je napisao mnogo knjiga i pripovetki. Najznačajnije knjige Bore Stankovića:

• Pokojnikova žena
• Stari dani
• Nečista krv
• Koštana
• Iz starog jevanđelja
• Božji ljudi

Najznačajnije pripovetke Bore Stankovića:

• Oni
• Uvela ruža
• Bekče
• Ludi Stevan
• Naš Božić
• Đurđevdan
• Nuška
• U vinogradima.