Brak i vrste brakova

Brak je jedna od najvažnijih institucija u društvu i predstavlja zajednicu između dva lica koja se obavezala da će deliti svoje živote. Iako je brak univerzalna institucija, njegova priroda i oblik variraju širom sveta.

Postoji mnogo različitih tipova braka koji odražavaju kulturološke, religijske i društvene razlike među različitim zajednicama i narodima. U ovom tekstu, istražićemo pojam braka, njegovu istoriju i različite tipove braka koji postoje u svetu.

Šta je brak?

Brak je društveni ugovor koji formalizuje i priznaje zajednicu između dva partnera. On obuhvata emocionalnu, ekonomsku i socijalnu dimenziju.

Brak se često zasniva na ljubavi između partnera, ali takođe može biti i aranžman koji ima za cilj ostvarivanje ekonomske stabilnosti, političke moći ili društvenog statusa.

Istorija braka

Brak kao institucija postoji hiljadama godina i prolazio je kroz mnoge transformacije tokom vremena. Od davnih vremena, brak i porodica bili su osnov ljudske organizacije i funkcionisanja.

U početku postojanja ljudske vrste, kada su ljudi bili izrazito promiskuitetni, postojali su brakovi koji se značajno razlikuju od današnjeg koncepta tog pojma. To je podrazumevalo incest, grupni brak i slično, a ljudi su živeli u hordama – najniži oblik društvene organizacije.

U mnogim primitivnim društvima, on je bio osnovna forma organizacije zajednice. U starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, brak je imao religijske i društvene konotacije. U mnogim kulturama širom sveta, smatrao se ključem za obezbeđivanje nasledstva i očuvanje linije potomstva.

Tokom srednjeg veka, brak je često bio aranžman koji je donosio ekonomske koristi porodici, a ljubav između partnera nije imala veliki značaj. Međutim, tokom renesanse i kasnije, romantika je počela da igra veću ulogu u konceptu braka.

Različite vrste brakova

Prema broju partera:

• Monogamija – monogamija je najčešći tip braka širom sveta. U monogamnom braku, jedan muškarac se venčava sa jednom ženom, i obrnuto. Ovaj tip braka je dominantan u većini zapadnih kultura i većini religijskih tradicija, kao što su hrišćanstvo i islam.
• Poligamija – poligamija podrazumeva da jedna osoba ima više od jednog bračnog partnera istovremeno. Postoje različite vrste poligamije, uključujući poliandriju (jedna žena sa više muškaraca) i poligamiju (jedan muškarac sa više žena). Ovaj tip braka je prisutan u različitim kulturama i religijskim zajednicama širom sveta.

Prema tome da li partneri pripadaju istoj društvenoj grupi (pleme, kasta, etničke grupe, klasa itd):

• Endogamija – pojava uspostavljanja bračnih odnosa unutar neke društvene grupe.
• Egzogamija – pojava uspostavljanja bračnih odnosa između pripadnika različitih rodova, klanova, kasti itd.

Prema razlogu sklapanja:

• Brak iz nteresa – ovaj tip braka se često koristi za ekonomske ili političke svrhe. Partneri se venčavaju radi sticanja bogatstva, teritorija ili političke moći.
• Brak iz Ljubavi – brak iz ljubavi je ideal koji se često promoviše u modernom društvu. U ovom tipu braka, partneri se venčavaju između sebe zbog dubokih osećanja i privlačnosti prema jedno drugome.
• Ugovoreni brak – ugovoreni brak je često dogovoren između porodica, a partneri se venčavaju zbog društvenih ili ekonomskih razloga. Ovaj tip braka može biti čest u nekim tradicionalnim kulturama.
• Brak iz religioznih razloga – u mnogim religijskim zajednicama, brak je svetinja i smatra se obavezom prema Bogu. Partneri se venčavaju kako bi ispunili svoje religijske dužnosti.

Prema načinu sklapanja i regulisanja braka:

• Običajni – rođaci ugovaraju brak tek rođene dece. Osnovni razlog za to je materijalni (takav odnos, odnos bez emocija reguliše se običajnim normama).
• Građanski – Sklapa se pred državnim organima i sankcioniše građanskim normama. Ušao je u široku upotrebu od francuske revolucije koja je svojim zahtevom odvajanja crkve od države formulisala ovaj brak. Regulišu ga pravne norme.
• Crkveni – Brak koji se zasniva pred crkvenim organima i sankcioniše se verskim propisima. U hrišćanskoj religiji brak predstavlja jednu od svetih tajni kojima se dokazuje božansko posredovanje u ljudskom svetu te u tom smislu jednu od najvažnijih religijskih institucija. Zbog toga i danas katolička crkva odbija da prizna razvod. Faktički nema nikakvu pravnu osnovu.

Homoseksualni brak – u mnogim delovima sveta, brak je sada legalizovan i za istopolne parove. Homoseksualni brak predstavlja formalno priznavanje i zaštitu prava istopolnih parova da žive zajedno kao bračni partneri.

Brak je kompleksan pojam koji se razvijao kroz vekove i ima različite oblike širom sveta. Različite vrste brakova odražavaju različite vrednosti, običaje i prioritete različitih kultura i društava. On je evoluirao i promenio se tokom vremena, a njegova budućnost će verovatno doneti nove izazove i promene u društvu.