Čelik

Legura gvoždja i ugljenika(C<1,7%). Nastaje od belog gvoždja uz dodatak starog, otpadnog gvoždja uz odstranjivanje viška nepoželjnih elemenata.(C, S, Si, Mn, P). Ugljenik se mora odstraniti do koncentracije 1,7% i odstranjuje se oksidacijom. Tri postupka za dobijanje čelika:

 

–         Simens Martinov postupak – višak se odstranjuje vazduhom (6-14 sati) nije popularan, ali se i dalje koristi.

–         Konvertorsko kiseoniči – višak se odstranjuje kiseonikom, kraće traje (1h), u Srbiji se najviše koristi (80%).

–         Elektro postupak – putem struje. Najskuplji je ali i najbolji.

 

Klasifikacija prema načinu dobijanja:

–         Sim čelik

–         LD čelik

–         Elektro čelik,dobija se termičkom rafinacijom. Pomoću O₂ nečistoće se otklanjaju u vidu zgure. Elektrolitička rafinacija. Dve elktrode (anoda i katoda), anoda od sirovog metala, a katoda od čistog metala. Obe su uronjene u rastvor elektrolita. Kada se povežu u strujno kolo, anoda se rastvara u elektrolitu. Sva nečistoća prelazi u rastvor, a čist metal kreće da se taloži na katodu.

 

Klasifikacija prema hemijskom sastavu:

–         ugljenični – svojstva odredjuje ugljenik

–         legirani – svojstva odredjuju legirajući elementi (hrom, kobalt, nikal, molibden)

 

Klasifikacija prema nameni:

–         konstrukcioni – mostovi, bela tehnika, šine

–         alatni – alat, u rudarstvu, u gradjevinarstvu

 

Čelik se koristi za izradu gvoždja, automobila, pribor za jelo. Najveći svetski proizvodjači su Kina, SAD, Rusija i Japan.