Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović (1898-1993), rođena je 1898. u selu Rabrovica, kod Valjeva. Umrla je u Beogradu 11.02.1993. Sahranjena u Brankovini, Valjevo.
Gimnaziju je završila u Valjevu, filozofski fakultet u Beogradu.
Bila je u braku sa Sergejom, nije imala dece.
Bila je profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu i u Dubrovniku.
Od 1985. postala je redovan član Srpske akademije nauka.
Dela: “Vrt detinjstva”, “Gozba na livadi”, “Nove pesme”, “Pesnik i zavičaj”, “Zarobljenik snova”, “Trazim pomilovanje”.
Razvijala se mimo svih uticaja.
Prvu pesma objavila 1920. godine i ubrzo potom i prvu zbirku pesama.
Stvarala je i između ratova, tokom i nakon II svetskog rata.
Bila je plodan pesnik, a pisala je i poeme, pripovetke, romane, a dala je veliki doprinos i stvaralaštvu za decu (bajke).
Kritika: Dragan Jerinić: „Nemilosrdno srce pesnikinje”.
Školovala se u Brankovini, diplomirala je na filozofskom fakultetu u Beogradu.
Period njenog književnog stvaranja obuhvata 2 perioda: međuratnu i posleratnu savremenu književnost
Njeno osnovno pesničko načelo je jasna i razumljiva poezija, otvorena prema čoveku i životu.
Ona sebe nije videla u avangardnoj poeziji, već u klasičnom pevanju.
Njene pesme pevaju o detinjstvu, zavičaju, prirodi, rodoljublju, životu, prolaznosti i smrti.
Bila je okrenuta narodu, pogotovo najširim slojevima („Volim da putujem trećom klasom”)
Tražim pomilovanje
Objavljeno 60ih godina 20. veka.
Polazni Desankin motiv nalazi se u Dušanovom zakoniku, koji je poznat po strogim odredbama i nejednakosti siromašnih u odnosu na vlastelu; Desanka se moli za oprost
Zbirka predstavlja vid lirske diskusije sa Dušanovim zakonikom.
Ovde se Desanka vezuje za prošlost svog naroda (14. vek), ali ona govori o svim ljudima, izražava epičke stavove o ljudima.
Naslovi pojedinih pesama nadovezuju se na naslov zbirke.
Na početku i na kraju zbirke su Proglas i O praštanju i tu se javlja sam car Dušan.
Za sebra
Velmože su povlašeni, a sebri ne uživaju nikakve privilegije (taj izraz je koristio i Tin Ujević u Hrvatskoj, u zbirci: „Lelek sebra”).
Sebar je obespravljen seljak, vezan za zemlju.
„…niče i raste kao trava…” – ukazuje na njegovu minornost, ali i to da niče u najtežim okolnostima ukazuje na njegovu neuništivost i snagu.
Usukano stabaoce – teško imovno stanje.
30 kućica krompira – minimalno, jedva može da se preživi, pogotovo kad je u pitanju velika porodica.
Dim – vatra, toplina porodičnog života
Sebar sve voli, voli život – ova strofa je svetla (sunce) za razliku od prethodne.
Uočavaju se i fizička i duhovna vitalnost – opstaje zato što voli život.
Sinovi – ratnici, snaga potrebna državi.
Za nerotkinje
Ni Desanka nije imala dece.
Nerotkinja je u društvu osuđivana, pogotovo u prošlosti.
Moli se za svakoga koji izlazi iz reda – pravo da se bude drugačiji.
