Fejsbuk i Tviter kao prozor u svet
Sigurno ste do sada imali nekog kontakta i sa Fesjbukom i sa Tviterom, tako da ćemo onaj uobičajeni deo o predstavljanju istih preskočiti. Takođe, ovaj tekst se ne bazira na uobičajenom sučeljavanju funkcija i tehničkih prednosti i mana ove dve društvene mreže već ćemo se osvrnuti na jedan drugi aspekt, odnosno koliko se ove dve društvene mreže uklapaju u stari, izvorni koncept Interneta.
O kakvom konceptu se radi? O Internetu kao mediju slobode i jednakosti, mediju kom svi imaju pristup, bez obzira na pol, uzrast, boju kože, nacionalnu ili kakvu drugu pripadnost. Internet je na takvim osnovima nastao i dobrim delom je kao takav i opstao. Internet je mesto gde najlakše možete upoznavati nove ljude iz raznih krajeva sveta i razmenjivati svoja mišljenja sa njima.
Kakve sve ovo veze ima sa društvenim mrežama, konkretno Fejsbukom i Tviterom? Odgovor se sam nameće. U teoriji teško da postoji logičniji i bolji način za upoznavanje novih ljudi i širenje vidika od društvenih mreža. Po samom svom nazivu i prirodi one bi trebale da su otvorene i da se nadograđuju na samu prirodu Interneta. Ali da li je to baš tako?
Fejsbuk je na primer sve samo ne otvorena društvena mreža. Istina, tamo možete biti prijatelj sa kim god poželite, možete sa drugima deliti bilo kakav sadržaj koji imate na umu, i to tako da ga vide i ljudi kojima to možda niste namenili usled škakljivih podešavanja za privatnost. Ali da li ste na Fejsbuku zaista u mogućnosti da upoznajete različite ljude iz raznih krajeva sveta, da saznate nešto zaista novo? Odgovor je nažalost odričan. Fejsbuk je dizajniran tako da vas ušuška u krugove ljudi koje već poznajete, i eventualno ljude koje oni poznaju, i da vas udobno zadrži tu. Fejsbuk ne ohrabruje interakciju sa novim ljudima širom sveta i kao takav guši samu esenciju Interneta.
Sa Tviterom je stvar nešto drugačija. Ima ljudi koji Tviter ne vole iz ovih ili onih razloga ali jednu stvar je nemoguće oduzeti mu, a to je upravo taj osećaj pripadnost velikoj svetskoj društvenoj mreži dostupnoj svima. Korisnici su takođe otvoreni za komunikaciju sa svima, bez obzira na to da li vas poznaju ili ne, zbog toga što to i jeste suština Interneta.
Kada se na to doda da se Fejsbuk trudi na sve načine da od vas zahteva pravo ime i prezime, sve zarad svojih marketinških poduhvata a ne nudeći vam ništa za uzvrat, dok ste na Tviteru slobodni da sami izaberete kako ćete se predstavljati, vrlo brzo postaje jasno koja društvena mreža je bliža starim idealima Interneta.
Cela ova priča možda izgleda pomalo banalno, ali je zapravo veoma bitna. Nove generacije korisnika Interneta pre nauče da koriste aplikacije za društvene mreže nego da samostalno surfuju veb sajtovima. Društvene mreže, u prvom redu Fejsbuk, su njima prozor u Internet i kroz njega grade prvi utisak i sliku o Internetu. To može biti veoma, veoma opasno po budući razvoj ne samo Interneta, nego i celokupnog čovečanstva, jer se vrlo lako može steći slika o Internetu kao nečemu ograničenom a ne kao o možda i ponajvećem ljudskom izumu u istoriji.
Postoji još jedna stvar koja se usled brzog načina života u realnom svetu izgubila odavno, a zahvaljujući zatvorenim društvenim mrežama poput Fejsbuka se gubi polako i na Internetu. To je usputna, neobavezna komunikacija sa ljdima koje poznajemo površno ili ih ne poznajemo uopšte. Pa zaboga ljudi smo, ne moramo biti bliski prijatelj sa nekim da bi proćaskali o nekoj temi koja nas zanima.
