adl adl

Filozofski fakultet (NS) – Žurnalistika – Moj (budući) fakultet #18

0

Kada čujete od nekoga da studira na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sigurno prvo pomislite na sve čuvene filozofe o kojima smo učili u školi. Antička Grčka je svakako bila raj za filozofe, ali danas situacija nije toliko sjajna kao nekada. Najčešći komentari koji se upućuju budućim studentima Filozofskog fakulteta su: „Nemoj tamo, šta češ posle raditi“, ili „Tamo učiš samo uopštene stvari, teoriju…“. Ovaj tekst je tu da vas provede kroz Filozofski fakultet u Novom Sadu i smer Žurnalistika (Novinarstvo) i pokaže vam da ovi komentari nisu ni blizu istine.

Filozofski fakultet u Novom Sadu iskustva

Istorijat i opšte informacije

Filozofski fakultet u Novom Sadu osnovan je u junu 1954. godine i od tada održava multikulturnu sredinu i promoviše vrednosti otvorenosti prema različitostima i toleranciju.

Danas se nastava na ovom fakultetu odvija na 17 odseka, a to su:

  •         Odsek za anglistiku;
  •         Odsek za filozofiju;
  •         Odsek za germanistiku;
  •         Odsek za hungarologiju;
  •         Odsek za istoriju;
  •         Odsek za komparativnu književnost;
  •         Odsek za medijske studije;
  •         Odsek za pedagogiju;
  •         Odsek za psihologiju;
  •         Odsek za romanistiku;
  •         Odsek za rumunistiku;
  •         Odsek za rusinistiku;
  •         Odsek za slavistiku;
  •         Odsek za slovakistiku;
  •         Odsek za sociologiju;
  •         Odsek za srpski jezik i lingvistiku;
  •         Odsek za srpsku književnost.

Filozofski fakultet se nalazi u sklopu studentskog grada, tačnije odmah iza Pravnog fakulteta na adresi dr Zorana Đinđića 2.

Priprema za upis i prijemni ispit

Prijemni ispit na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je drugačiji za svaki smer, a konkretno za smer Novinarstvo prijemni se sastoji iz dva dela:

1)      pismeni test opšte kulture i medijske kulture;

2)      test iz maternjeg jezika i književnosti.

Test opšte kulture je zapravo test provere znanja iz oblasti sociologije, kao i ustava i prava građana, a uz to na testu postoje i pitanja iz medijske kulture. Na tom testu maksimalni broj bodova može biti 36, a test sadrži:

  •         12 pitanja iz sociologije;
  •         12 pitanja iz ustava i prava građana;
  •         12 pitanja iz medijske oblasti.

Ovaj test može da se polaže na maternjem jeziku (srpski, mađarski, slovački, rusinski, rumunski).

Test iz maternjeg jezika i književnosti sadrži:

  •         16 pitanja iz maternjeg jezika;
  •         8 pitanja iz književnosti.

Maksimalan broj bodova na ovom testu može biti 24.

Kao neko ko je upisao na budžetu mogu da kažem da prijemni nije mnogo zahtevan i uz malo ponavljanja gradiva iz sociologije i ustava može lako da se prođe prvi test, naravno ako se znaju i neke osnovne stvari iz medijske kulture. Za test iz maternjeg jezika i književnosti je potrebna priprema, pa ne bi bilo loše preći čitavu gramatiku, vežbati zadatke i makar prelistati interpretacije, kako bi se prisetili i svih lektira na koje se mogu odnositi pitanja iz književnosti.

Pripremna nastava za smer žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ne postoji, ali postoje Dani otvorenih vrata koji se svake godine objavljuju na sajtu, pa to treba pratiti u slučaju mogućih pitanja oko upisa. Žurnalistika je jedan od najpopularnijih smerova na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, ali nikada ne bude ogromna konkurencija s obzirom na to da je kvota za upis 40 budžetskih i 30 samofinansirajućih mesta.

Šta sve treba da znate kao brucoši pri upisu

Studenti Novog Sada - kamp Univerziteta u Novom Sadu

Kada je konačno završen prijemni i izađe rang lista sa primljenim kandidatima, treba izgurati i posebna pravila samog upisa. Pri upisu fakultet uvek okuplja volontere koji brucošima pomažu sa popunjavanjem svih potrebnih dokumenata, sečenjem i lepljenjem fotografija u obrasce itd.

Jedna stvar koja se na upisu ne čini ni najmanje bitnom, a zapravo je izuzetno bitna jeste izbor stranog jezika.

Na Filozofskom fakultetu se brucoši opredeljuju za jedan strani jezik koji će slušati naredne dve godine. Pazite koji ćete jezik izabrati jer kasnije može da vam stvara mnogo muke. Za engleski se uvek organizuje testiranje početkom semestra, a testiranje se vrši i za druge jezike ukoliko pri prijavi navedete da ste taj jezik nekada učili. Za engleski se podrazumeva da ste nekada tokom školovanja učili taj jezik, tako da je obavezno da pratite kada je test ukoliko ste se za ovaj jezik opredelili.

Testiranje se obavlja radi raspoređivanja u grupe prema nivoima znanja jezika, a ukoliko navedete da niste nikada učili jezik koji bi želeli da učite na fakultetu onda ćete pripasti početnoj grupi i učićete sve ispočetka. Španski i italijanski jezici su po pravilu najpopularniji i za njih se mesta uvek prva popune, pa ako želite neki od ova dve jezika da učite morate biti među prvima kada počne prijava za izborne jezike.

Inače se predavanja za strane jezike održavaju u pola 8 ujutru, tako da se pripremite za rano ustajanje. Na Žurnalistici se strani jezici uče tri godine, pa je posle dve godine obaveznog učenja jednog jezika, u trećoj godini obavezna prijava drugog stranog jezika.

Studiranje i zabava

Prava godina studija novinarstva je teška zbog privikavanja, jer tada dolazi do prvih susreta sa profesorima, ispitima, obavezama… Nekada je na prvoj godini još u prvom semestru studente plašio profesor Osnova ekonomije Kosta Josifidis, ali je sada taj predmet prebačen na treću godinu, tako da je taj stres odložen za malo kasnije. Na početku studija ima više uopštenih predmeta, odnosno predavanja iz sociologije, filozofije i maternjeg jezika, ali se u trećoj i četvrtoj godini osim izbornih predmeta slušaju samo stručni.

Maternji jezik je na žurnalistici izuzetno značajan i sluša se dve godine, odnosno četiri semestra. Ako se uzme u obzir i činjenica da postoji i poseban predmet Dikcija to znači da se do kraja studija polaže čak pet predmeta koji se tiču gramatike i pravopisa.

Odsek za medijske studije svojim studentima tokom trajanja studija organizuje obavezne prakse koje su u isto vreme i obaveza i zabava.

Ove prakse se moraju ispuniti i na kraju se dobija i ocena za trud. To su prakse u štampanim medijima, radiju, televiziji i na elektronskim medijima. Neki mediji dopuštaju rad u paru na ovim praksama, pa je to još jedna mogućnost za druženje sa kolegama.

Predavanja i ispiti

Predavanja su na žurnalistici obavezna, a osim toga postoje i vežbe i radionice koji su takođe svi obavezni. Što se tiče prisustva to treba ispuniti koliko god možete i ne izbegavati, jer su samo tri izostanka dozvoljena na svim predmetima pre nego što vam se skinu bodovi za prisustvo. Bodove možete i da preživite lako i da se pozdravite sa njima, ali ako imate pet ili više izostanaka onda je obavezno ponovno slušanje tog istog predmeta sledeće godine. Ovo je naročito važno da se ispoštuje u četvrtoj godini, da ne bi morali da produžavate studiranje samo zbog ponovnog slušanja predavanja.

Na predavanjima profesori najčešće prozivaju, čak i kada pošalju papir za upisivanje prozovu sve studente ponovo na kraju izlaganja.

Profesori su na predavanjima vrlo ljubazni, komunikativni, prihvataju svaki komentar ili sugestiju, ali kada se radi o poštovanju zadatih rokova onda postaju strogi. Spremite se za sate provedene za tastaturom, jer već u prvoj godini počinje pisanje zadatih tekstova, a svake sledeće godine se na obavezne tekstove još dodaju i prilozi za radio, televiziju i studentski portal. Ukoliko ne predate radove na vreme, onda dolazi do skidanja bodova ili zabrane izlaska na ispit u nekom narednom roku, jer često profesori traže da se radovi pošalju unapred kako bi tek za sledeći rok mogli izaći na ispit.

Tekstovi i prilozi su i najzanimljiviji deo predispitnih obaveza, jer se pre pisanja mora posetiti neki događaj ili upoznati neka osoba sa kojom će se razgovarati. Najteži je onaj deo kada treba predati seminarske radove na vreme. Na Odseku za medijske studije seminarski radovi uglavnom podrazumevaju opširne analize medijskog diskursa, što oduzima mnogo vremena i živaca. Moj savet je da počnete to da radite čim vam profesor odredi šta da radite kako bi izbegli nepotrebnu nervozu.

Ne pokušavajte nikakav vid plagiranja seminarskih radova.

Dobro proučite pravila pisanja seminarskog rada prema stilu koji vam profesori zadaju, jer na Filozofskom svi seminarski prolaze kroz program koji proverava plagijate i ukoliko nešto nije u redu možete dobiti zabranu izlaska na ispite narednih godinu ili dve. Osim toga, postoje još neki vidovi kazni i dodataka diplomi, ali najbolje je da ni ne pomišljate na tako nešto.

Ispiti na novinarstu su najčešće usmenog tipa. Nekada profesori daju pitanja koja mogu biti, ali uglavnom menjaju način ispitivanja ili dodaju neku novu literaturu svakoj generaciji, tako da bi trebalo da obratite pažnju na početku semestra koju literaturu preporučuju. Srpski, odnosno neki od maternjih jezika ako ne slušate na srpskom, zadaju dosta muke studentima u prve dve godine. U svakom semestru se menjaju profesori tako da nije do profesora, više je do gradiva koje deluje kao da učite kineski, a ne svoj maternji jezik. Tokom svakog semestra se održava kolokvijum, na kom se mora osvojiti određeni broj bodova kako bi se položilo, a ispit je iz dva dela: usmeni i pismeni.

Kolokvijumi na žurnalistici su svi koncipirani tako da se mora osvojiti određeni broj bodova kako bi se položilo, a nekada profesori dozvoljavaju da se izađe još jednom mada je to retko slučaj. Što znači da se za te kolokvijume morate maksimalno potruditi da ne bi došli u situaciju da sledeću priliku za polaganje imate tek sledeće godine. Ono što je utešno jeste činjenica da se kolokvijumi održavaju možda samo na četvrtini od svih predmeta tokom sve četiri godine.

Neki profesori su strogi i traže mnogo, a kod nekih se opušteno ispričate i položite. Sve zavisi šta kome više leži pa su tako neki predmeti nekome lakši, a nekome teški. Profesori koji su baš sa katedre za žurnalistiku su stvarno divni, zapamtiće vas sve, znaće vam imena, koliko ste se kad trudili i odgovarati na svaki mogući mejl koji im pošaljete.

Organizacija na fakultetu

Novinari sa sredina XX veka - stara fotografija

Što se tiče organizacije verovatno ćete već pri upisu izgovoriti rečenicu koju ćete do kraja studija makar još sto puta izgovoriti: „Zašto sve mora da se komplikuje“. Ova rečenica nije uvek najadekvatnija, jer studenti često zaborave nešto sami da urade na vreme, pa je posle potrebno čekati na šalteru.

Prijavljivanje ispita funkcioniše putem studentskog naloga za koji se korisničko ime i šifra dobijaju na šalteru i kasnije se sve obavlja jednostavnom logovanjem. Ono što je jako bitno je poštovanje rokova prijave, pa je uvek bolje uplatiti pare za prijavu ranije, kako ne bi bilo problema kada dođe vreme prijave ispita.

Ono na šta se studenti najviše žale jesu cene prijava, overa, izvoda i sličnih stvari, jer i oni koji su na budžetu na Filozofskom tokom godine treba da izdvoje značajnu sumu novca za obavezne troškove. Fakulteti se drže svoje autonomije koju po zakonu imaju, tako da se za ovaj deo ne vredi svađati na šalteru, jer nisu ljudi koji tamo rade krivi za to.

Šalterski službenici su posebna priča. Svi smerovi su podeljeni po šalterima, a ljudi koji tamo rade imaju beskrajno strpljenje. Na upisu vam se možda učini da su nervozni, ali to je samo tada kad ne mogu sve brzo da stignu, inače su jako ljubazni. Na svako glupo pitanje imaju odgovor i najčešće znaju kako i gde da rešite ukoliko imate neki problem.

Opšti utisak

Studiranje Žurnalistike na Filozofskom fakultetu bi se moglo opisati kao školovanje kroz zabavu. Svi na smeru se ponašaju kao jedan razred i pomažu međusobno, a ovo je za budućnost u novinarstvu jako bitno. Kada se približe rokovi za predavanje tekstova i radova profesorima tada svi uskaču u pomoć nudeći sagovornike, poznanike, nove izvore…

Osim zabave i novih prijateljstava na ovom smeru se najviše zapravo uči o odgovornosti i tačnosti. Poštovanje zadatih rokova, ispunjavanje predispitnih obaveza i savladavanje treme u javnim nastupima čine osnove novinarskog poziva. Možda se nekada učini kao opterećujuće previše zadatih tekstova, radova i seminarskih, ali se kasnije definitivno isplati.

Osim novinarskog poziva, postoje i mnogi drugi smerovi na Filozofskom fakultetu za koje se budući studenti mogu odlučiti. Ali ako sebe vidite kao što kaže čuvena šala za novinare „kao univerzalnu neznalicu“, onda je ovaj smer pravi izbor za vas.

Ostavite komentar