Izveštaj o novčanim tokovima

Izveštaj o novčanim tokovima se sastavlja iz istih infromacija kao BS i BU sa osnovnom idejom da se u njemu prikažu svi prilivi i odlivi novca tokom obračunskog perioda.

Sadrži tri dela:

  • Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti
  • Novčani tokovi iz investicionih aktivnosti – prilivi po osnovu dezinvestiranja i odlivi po osnovu novih ulaganja.
  • Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja – iz kojih eksternih izvora preduzeće pribavlja kapital (emisijom akcija ili zadživanjem), da li otkupljuje svoje akcije, da li plaća dividendu i u kom iznosu.

Zbir svih ovih novčanih tokova daje Neto novčani tok.

Izveštaj o novčanim tokovima se može sastavljati prema direktnoj ili prema indirektnoj metodi.

Direkna metoda podrazumeva praćenje bruto tokova gotovine, što zahteva uvođenje u izveštaj o novčanim tokovima umesto dobitka prihode i rashode koji su taj dobitak odredili. Objašnjavaju se veze između pojedinih prihoda i rashoda i prilava i odliva, koji se na njih odnose. Za sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima neophodne su informacije iz BS i BU, ali i dodatne informacije iz računovodstva preduzeća. Sastavljanje ovih izveštaja samo na osnovu bilansa stanja, bilansa uspeha i napomena je prilično zahtevno. Pruža nešto više informacija u delu koji se odnosi na poslovne aktivnosti. Više se primenjuje za potrebe operativnog, kratkoročnog, tekućeg planiranja. Kompleksnija je za primenu. Samo 7 od 600 preduzeća u Americi koristi ovu metodu.

Indirekta metoda – polazimo od neto dobitka i prevodimo ga u novčani tok. Objašnjava u kakvoj su vezi dobitak i novčani tok. Informaciona osnova za sastavljanje vezana je za bilans stanja, bilans uspeha i napomene uz finansijske izveštaje. Primena ove metode je naročito važna za stvaranje dugoročnih projekcija – za eksterne korisnike. Primena ove metode je jednostavnija od direktne.

Razlika između ove dve metode dolazi do izražaja samo u novčanom toku iz poslovnih aktivnosti, novčani tok iz investiranja i finansiranja su isti primenom obe metode.

 Sastavljanje izveštaja o novčanim tokovima primenom indirektne metode:

Informacie se preuzimaju iz bilansa stanja, bilansa uspeha i napomena uz finansijske izveštaje. Potrebne su informacije za dve uzastopne poslovne godine. Sadrži tri dela: novčani tok iz poslovne aktivnosti, novčani tok iz investicione aktivnosti i novčani tok iz aktivnosti finansiranja.

Izveštaj o novčanim tokovima:

 

ELEMENTI

01.01. – 31.12.

A Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti 
1. Neto dobitka posle poreza

66.480

2. Troškovi amortizacije

38.800

3. Troškovi rezervisanja

9.300

4. Iskorišćena dugoročna rezervisanja

(17.800)

5. Prihodi od kamata, dividendi i učešća u dobitku drugih preduzeća

(550)

6. Novčani tok iz bilansa uspeha ( 1-5)

96.230

7. Smanjenje (povećanje) zaliha

(38.600)

8. Smanjenje (povećanje) potraživanja od kupaca

(16.800)

9. Smanjenje (povećanje) ostalih poslovnih potraživanja

(1.300)

10. Smanjenje (povećanje) AVR-a

1.000

11. Smanjenje (povećanje) primljenih avansa

3.200

12. Povećanje (smanjenje) obaveza prema dobavljačima

19.100

13. Povećanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza

1.500

14. Povećanje (smanjenje)  PVR-a

1.100

15. Učešće menadžmenta i zaposlenih u dobitkku

(14.380)

16. Novčani tok po osnovu promena na pozicijama obrne imovine

I kratkoročnih obaveza (7-15)

(45.180)

17. Novčani tok iz poslovnih aktivnosti (A6+A16)

51.050

B Novčani tok iz investicionih aktivnosti

1. Smanjenje (povećanje) nematerijalnih ulaganja

2. Smanjenje (povećanje) osnovnih sredstava

(69.800)

3. Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana

(1.500)

4. Smanjenje (povećanje) kratkoročnih finansijskih plasmana

900

5. Prihodi od kamata, dividendi, učešća u dobitku drugih preduzeća

550

6. Novčani tok iz investicionih aktivnosti (1-5)

(69.850)

C Novčani tok iz aktivnosti finansiranja

1. Uplata akcionara za upisani neuplaćeni kapital

15.000

2. Poećanje (smanjenje) dugoročnih kredita

16.600

3. Povećanje (smanjenje) ostalih dugoročnih obaveza

4.Povećanje (smanjenje) kratkoročnih kredita

5.600

5. Dividende

(19.600)

6. Novčani tok iz aktivnosti finansiranja (1-5)

14.600

D Neto novčani tok ( A17+B6+C6)

(4.200)

E Saldo gotovine i gotovinskih ekvivalenata na početku godine

9.000

F Saldo gotovine i gotovinskih ekvivalenata na kraju godine (D+E)

4.800

Obračun promena na poziciji iskorišćena dugoročna rezervisanja vršimo na isti način kao i kod izveštaja neto obrtnog kapitala. Svi novčani tokovi podeljeni su na tri dela – zahte.

Prihodi od kamata, dividendi i učešća u dobitku drugih preduzeća – sve se ubraja, osim kursnih razlika, koje nastaju po osnovu finansijskih plasmana, investiranje. Prihodi od kamata su deo inveticionih, a ne poslovnih aktivnosti. Već je uračunato u dobitku, zato ih isključujemo i prabacujemo u investicione aktivnosti.

Rashodi od kamata – takođe uključeni u dobitak, zato ih isključujemo podvojimo poziciju 5. iz aktivnosti finansiranja – tu ih možemo uključiti. Sve kredite koje preduzeće povlači to je deo poslovne aktivnosti, zato su troškovi kamata izazvani tim aktivnostima.

Novčani tok iz poslovnih aktinvosti – Prilivi u delu izveštaja iz poslovnih aktivnosti nastaju kao posledica smanjenja pozicija obrtne imovine, osim finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata i povećanja pozicija kratkoročnih obaveza (osim kratkoročnih kredita i kratkoročnih HoV). Odliv u ovom delu izveštaja nastaje kao posledica povećanja vrednosti pozicija obrtne imovine (osim kratkoročnih finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i smanjenja pozicija kratkoročnih obaveza (osim kratkoročnih kredita i kratkoročnih HoV).

U bilansu stanja su zalihe raščlanjene, u izveštaju ih uzimamo analitički.

Odliv u ovom delu izveštaja može biti još i učešća zaposlenih i menadžmenta u dobitku.

Pozicija pod rednim brojem 16. – drugi nazivi: Novčani tok po osnovu promena NOK-a i NOI-e.

Novčani tok iz investicione aktivnosti – Prilivi u delu koji se odnosi na invsticione aktivnosti nastaju kao posledica smanjenja pozicija stalne imovine, kratkoročnih finansijskih plasmana, postojanja prihoda od kamata, dividendi i učešća u drugim preduzećima. Odlive predstavljaju povećanja (dodatna ulaganja) stalne imovine i kratkoročnih finanasijskih plasmana (dodatna ulaganja u kratkoročne finansijske plasmane). Promene na pozicijama nematerijalnih ulagnaja i osnovnih sredstava obračunavaju se na isti način kao i kod izveštaja o tokovima NOK-a.

Novčani tok iz aktivnosti finansiranja – Prilivi u ovom delu koji se odnosi na finansiranje nastaju kao posledica emisije novih akcija, uplate akcionara za ranije upisani, a neuplaćeni kapital, povećanje dugoročnih obaveza, povećanje kratkoročnih kredita i kratkoročnih HoV. Odlivi nastaju kao posledica otkupa sopstvenih akcija, smanjenja na pozicijama dugoročnih obaveza, smanjenja kratkoročnih kredita i smanjenja kratkoročnih HoV.

U ovom delu uključuju se odlivi po osnovu dividendi.

Obračun upotrebljenog dobitka (dividendi i učešća) vršimo na isti način kao i kod izveštaja o tokovima NOK-a.

Informacija koji se deo dobitka odnosi na dividende, a koji na učešća data je u napomenama.

Komentar izveštaja o novčanim tokovima:

  • Izveštaj o tokovima gotovine nam omogućava da dođemo do zaključaka o sposobnosti preduzeća da stvara pozitivne novčane tokove, servisira dospele obaveze, finansira investicije iz sopstvenih izvora, da vraća dugove, otkupljuje sopstvene akcije i plaća dividende. Na osnovu ovog izveštaja dolazimo do saznanja o likvidnosti preduzeća, profitabilnosti zanosvanoj na novčanim tokovima, kao i o uticaju poslovnih i investicionih odluka na finansijsku strukturu preduzeća.
  • Novčani tok iz poslovnih aktivnosti preuzeća najvažniji je deo izveštaja. Sposobnost preduzeća da plaća obaveze i stvara pozitivne novčane tokove. Novčani tok iz poslovnih aktivnosti treba da bude pozitivan. Dozvoljeno je kratrkoročno osciliranje. Ako je u dugom roku negativan onda je to prilično siguran znak da preduzeće ide prema likvidaciji. Za preduzeće koje je predmet ovog izveštaja zaključujemo da ono ostvaruje pozitivan novčani tok iz poslovanja u iznosu od 51.050 dinara.
  • Novčani tok iz poslovne aktivnosti sastoji se iz dva dela:
    • Novčanog toka koji dolazi iz bilansa uspeha
    • Novčanog toka koji nastaje kao posledica promena na pozicijama obrtne imovine (osim kratkoročnih finansijskih plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i kratkoročnih obaveza (osim kratkoročnih kredita i kratkoročnih HoV).

Neutralisanjem uticaja amortizacije i troškova rezervisanja na novčane tokove dolazimo do zaključka da preduzeće ostvaruje značajno više novčane tokove iz bilansa uspeha u odnosu na iskazani dobitak (66.480), novčani tok (96.230). ukazuje i na efekte primenjenih računovodstvenih politika.

Ako procenjujemo profitabilnost preduzeća na bazi ovih informacija onda vidimo da je ona povoljnija u odnosu na profitabilnost koju zasnivano na dobitku (Bilans uspeha).

  • Novčani tokokovi koji nastaju kao posledica promena na obrtnoj imovini i kratkoročnim obavezama su smanjeni i iznose 45.180, odlivi u ovom delu izveštaja nastali kao posledica dodatnih ulaganja u zalihe (38.600), u potraživanja (16.800), uzešća menadžmenta i zaposlenih u uspehu (14.380). sa druge strane glavni prilivi u ovom delu izveštaja vezani su za dobavljače (19.100). ovakva kretanja pokazuju da u preduzeću postoji rast poslovnih aktivnosti. Jednim delom taj rast je finansiran i do strane dobaljvača.
  • Procena visine novčanih tokova iz poslovnih aktinovsti podrazumeva njihovo testiranje sa tri aspekta: sa stanovišta likvidnosti, solventnosti, mogućnosti finansiranja investicionih aktivnosti iz interesa stvorenih izvora.

 

RLNT = 51.050/109.750 = 0,47 :1

RSNT= 51.050/226.400 =  0,23 :1

Vrednosti prvog racia su zadovoljene ako su iznad 0,4.

Vrednosti drugo racia su zadovoljene ako su iznad 0,2

Izvodimo zaključak sa stanovišta likvidnosti i solventnosti – iskazani NT je zadovoljavajući.

  • Novčani tok iz investicionih aktivnosti prati kretanje priliva i odliva po osnovu promena na pozicijama stalne imovine i kratkoročnim finansijskim plasmanima. U ovom delu izveštaja sagledavamo sposobnost preduzeća da investira u odnos menadžmenta prema investicionoj politici. Za razliku novčanog toka iz poslovnih aktivnosti, ovaj novčani je tok je veoma često negativan, i to se po pravilu ne tumači kao loš znak, naprotiv. Zato što preduzeće kada ulaže u imovinu, ulaže u dobitke, nove investicione tokove i prinose za vlasnike. U slučaju našeg preduzeća ono preuzima značajne investicione aktivnosti (69.800). treba da znamo da li preduzeće može da podnese ovakve investicione aktivnosti. A to zavisi od visine novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti, i da potrebni kapital pribavlja na ekternom tržištu. Najbolje je kada u celini može da finansira investicione aktivnosti iz ostvarenih novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti. Na primeru našeg preduzeća kapitalne investicije su finansiranje 73% iz novčanih tokova iz poslovne aktivnosti.
  • Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja prate kretanja priliva i odliva po osnovu promena na kapilu, dugoročnim obavezama i kratkoročnim kreditima. Odlivi – otkup sopstvenih akcija, isplata dividendi, vraćanje dugova. U našem preduzeću  u ovom segmentu u iznosu od 14.600 ostvaren je pozitivan novčani tok, uprkos značajnijoj isplati dividendi (19.600). ovo zbog toga što je preduzeće ostvarilo prilive po osnovu uplata akcionara za ranije upisani i neuplaćeni kapital, kao i po osnovu povećanja dugoročnih kredita (13.600) i kratkoročnih kredita (5000). Ako imamo u vidu da je preduzeće imalo značajne investicione aktivnosti kretanja novčanih tokova iz aktivnosti finansiranja nam pokazuju da takve investicione aktivnosti nisu značajnije narušile finansijsku strukturu preduzeća.
  • Za potpuniju predstavu potrebno je obračunati karakteristične pokazatelje koji se zansivaju na novčanim tokovima. Uporedimo ih sa rezultatima relevnatnim za granu i konkurentska preduzeća.

 

Novčani prilivi po osnovu prodaje
Prihodi po osnovu prodaje

Kvalitet

Prihoda =

 

Prihodi od prodaje+/- smanjenje (povećanje) vrednosti zaliha +/- povećanje (smanjenje) primljenih avansa
Prihodi od prodaje poizvoda

Prihodi od prodaje usluga

Pridhodi od prodaje robe

Ostali poslovni prihodi

 

=

 

 

 

 

 

 

Nema korigovanja vrednosti zaliha, subvencija, interne proizvodnje.

POKAZUJE – stepen odstupanja priliva po osnovu prodaje u odnosu na prihode od prodaje. Ukoliko je udaljeniji od 1 to ukazuje na loš kvalitet prihoda. Ne možemo sve da ih naplatimo. Dalje upućuje da su mogući problemi sa održavanjem likvidnosti, potrebno proučiti kvalitet dobitka. Obrnuto je u situaciji kada je pokazatelj bliže 1 (lakše izmirivanje obaveza imeđu ostalog). Treba pratiti više uzastopnih perioda i porediti sa granskim rezultatima.

Kvalitet dobitka = Poslovni dobitak / Novčani tok iz poslovnnih aktivnosti =

= 93.400 / 54.050 = 1,83

POKAZUJE – koliko dinara poslovnog dobitka odlazi na jedan dinar novčanog toka iz poslovnih aktivnosti.

Upućuje da postoji značajno zaostajanje novčanog toga iz poslovnih aktivnosti za poslovnih dobitkom. Poslovni dobitak je vazan za neke delove imovine, npr.finansiranje zaliha i zato se nije pretvorio u novčani tok. U dugom roku ne mogu da postoje značajnija odstupanja (jedino ako postoje manipulacije).

Podeli