Kafa – proizvodnja kafe od plantaže do džezve

Verovatno ste se nekada zapitali kako nastaje kafa, odakle ona dolazi? Pre nego što se pojavi na policama u prodavnicama, ili što je još češće u našoj zemlji, kao poklon koji su gosti doneli, kafu neko mora proizvesti. Put od plantaže do džezve je dug, a mi smo odlučili da vam ga otkrijemo! Ranije smo vam predstavili najzanimljivije činjenice o kafi, a sada saznajte kako teče proizvodnja kafe, da li je kafa zdrava i u kojim količinama je treba konzumirati.

Uzgoj kafe – gde raste kafa?

Kafa se proizvodi od biljke kafe (lat. Coffea). U pitanju je tropska biljka koja raste na 600 do 800 metara nadmorske visine. Različite biljke kafe zahtevaju različitu količinu sunca i vlage, ali najveće plantaže kafe i mesta za najveći uzgoj kafe su u predelu koji obuhvata srednji deo Afrike, srednje i južne Amerike i jugoistočnu Aziju. 

Uobičajeno je biljci kafe potrebno oko 3 godine od trenutka sadnje da bi počela da cveta, a još godinu dana nakon toga da bi počela da daje plodove, dok punu zrelost dostiže oko šeste godine.

Kako izgleda biljka kafa?

Biljka kafe je najčešće visine 3 metra, prvenstveno kako bi se lakše brali plodovi. Ukoliko se ne bi obrezivala, mogla bi dostići čak 10 metara visine. Listovi biljke su tamnozeleni, svetlozeleni ili bronzanožuti, u zavisnosti od faze zrelosti. Kafa biljka ima bele cvetove, prijatnog mirisa.

Plod drveta kafe naziva se koštunica, kad je zrela jasne je crvene boje i dostiže dužinu od 15 centimetara. Zrno može da bude celo ili sastavljeno od dve polovine koje su pljosnatim stranama okrenute jedna drugoj, obavijeno tankom opnom. Izgledom, najviše podseća na višnju ili trešnju. 

Da li je kafa zdrava?

Na pitanje da li je kafa zdrava se ne može dati konkretan odgovor jer ona ima određene pozitivne i negativne uticaje na naše zdravlje. Kafa je jedno od najpopularnijih pića na svetu, i njeni zdravstveni efekti su tema mnogih istraživanja. Kada se konzumira umereno, kafa može imati niz pozitivnih efekata na zdravlje. Međutim, prekomerno konzumiranje može izazvati neke negativne efekte.

Pozitivni efekti na zdravlje

Kofein kao stimulans – kofein, glavni aktivni sastojak kafe, deluje kao stimulans centralnog nervnog sistema. On blokira adenosin, neurotransmiter koji izaziva pospanost, što dovodi do povećanja budnosti i smanjenja umora.

Poboljšanje kognitivnih funkcija – studije su pokazale da kofein može poboljšati različite aspekte moždanih funkcija, uključujući pamćenje, raspoloženje, vreme reakcije i opštu mentalnu funkciju.

Kofein može povećati nivo adrenalina u krvi, što poboljšava fizičke performanse i izdržljivost. Ovo je posebno korisno za sportiste i osobe koje se bave fizičkim aktivnostima. Takođe, može povećati metabolizam i sagorevanje masti, što može pomoći u gubitku težine i poboljšanju fizičke kondicije.

Kafa smanjuje rizik od određenih bolesti:

• Neurodegenerativne bolesti – istraživanja sugerišu da redovno konzumiranje kafe može smanjiti rizik od Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Kofein može pomoći u zaštiti neurona, što smanjuje rizik od ovih bolesti.
• Dijabetes tipa 2 – studije su pokazale da osobe koje redovno piju kafu imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Kofein može poboljšati osetljivost na insulin i smanjiti nivo šećera u krvi.
• Kardiovaskularne bolesti – umerena konzumacija kafe može smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Kofein može poboljšati funkciju krvnih sudova i smanjiti upale.
• Krvni pritisak – iako kafa može privremeno povisiti krvni pritisak, dugoročno gledano, umerena konzumacija kafe nije povezana sa povećanim rizikom od hipertenzije.

Negativne posledice po zdravlje

Kafa povećava anksioznost i nervozu. Neki ljudi su osetljiviji na kofein, što može dovesti do nervoze, anksioznosti, i problema sa spavanjem, čak i pri niskim dozama. Kofein može pogoršati simptome anksioznih poremećaja, uključujući panične napade i generalizovanu anksioznost.

Kafa može dovesti do:

• Tolerancije i zavisnosti – redovno konzumiranje kafe može dovesti do razvoja tolerancije, što znači da će osoba morati piti sve veće količine kafe da bi postigla isti efekat. Takođe, može doći do zavisnosti, pri čemu nagli prestanak konzumacije može izazvati simptome apstinencije kao što su glavobolja, umor, i iritabilnost.
• Poremećaj spavanja – kafa može poremetiti san, naročito ako se konzumira u kasnim popodnevnim ili večernjim satima. To može dovesti do nesanice i lošeg kvaliteta sna. On može skratiti trajanje dubokog sna, što je važno za oporavak i obnovu tela.
• Gastritisa i GERB-a – kafa može povećati lučenje želudačne kiseline, što može pogoršati simptome gastritisa i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).
• Povećanje krvnog pritiska – kod osoba koje su već sklone visokim vrednostima krvnog pritiska, kafa može dodatno povisiti pritisak, iako je ovaj efekat obično privremen.

Konzumiranje kafe – u kojim količinama je dovoljno piti kafu?

Za većinu ljudi, umerena konzumacija kafe – otprilike 3-4 šoljice dnevno – može pružiti zdravstvene koristi bez značajnih negativnih efekata. Međutim, individualna tolerancija na kofein varira, pa je važno prilagoditi unos kafe sopstvenim potrebama i reakcijama organizma.

• Trudnice – preporučuje se da trudnice ograniče unos kofeina na 200 mg dnevno (oko jedna šoljica kafe) zbog mogućih negativnih efekata na fetus.
• Osobe sa anksioznošću – trebalo bi da ograniče unos kafe kako bi izbegle pogoršanje simptoma.
• Osobe sa hipertenzijom – trebalo bi da prate svoj krvni pritisak i konsultuju se sa lekarom o konzumaciji kafe.

Vrste kafe

Iako u svetu postoji mnogo vrsta, dve vrste kafe su svakako najpoznatije: Arabica i Robusta. Prva čini čak 70% svetske proizvodnje, i dosta je skuplja od druge vrste. Miris je kod ove kafe naglašen, a ukus je balans između slatkosti i kiselosti. Druga vrsta, Robusta, čini 25% svetske proizvodnje, raste uglavnom u tropskim krajevima. Sadrži čak duplo više kofeina od Arabice, iako joj je zrno manje. Najpoznatije vrste Arabice su: minas, santos, sigri i druge. Moka harar je vrsta koja potiče iz Etiopije i ima čokoladast ukus, dok je na primer maragogip iz Meksika poznat kao vrsta sa najvećim zrnima i najmanjim sadržajem kofeina.

Berba kafe

Jedno drvo u proseku može dati od 1 do 3 kilograma plodova. U tropskim krajevima berba se obavlja dva puta godišnje, dok se u drugim oblastima, koje su manje bogate padavinama, ona obavlja jednom godišnje, kao što je to na primer slučaj u Brazilu. Bobice se beru kada su dostigle savršenu zrelost. Veliki problem sastoji se u tome što zrna nikada ne dostignu isti nivo zrelosti, ni na dva susedna drveta, a često se dešava da se i na istoj grani nađu plodovi različitog stepena zrelosti, što samo otežava berbu. 

Najekonomičniji način berbe kafe je mašinskim putem, međutim u tom slučaju teško je odvojiti zrele od zelenih i prezrelih bobica. Svakako najlošiji način berbe je jednostavnim svlačenjem sa grane, jer u tom slučaju, uz plodove se skupi i velika količina lišća što smanjuje kvalitet kafe. Upravo iz tog razloga, često se bobice beru ručno, metodom selektivnog branja. To je svakako skuplji i komplikovaniji način, ali i način koji donosi najbolje rezultate. Da bi se dobilo oko 45 kilograma kafe, jedan berač mora provesti u berbi 5 dana kako bi sakupio dovoljnu količinu bobica.

Kako se proizvodi kafa – obrada zrna kafe

Priprema zrna kafe se odvija u 3 faze:

#1 – Sušenje kafe

Sušenje se može obaviti pomoću dva metoda: mokrog i suvog.

Suština mokrog metoda je da se zrna sipaju u mašine za pasiranje, koji odvaja zrna iz ploda. U tom procesu se otpušta poseban miris koji se naziva kafena pulpa, kada se sluz koja prekriva omotač zrna svari fermentacijom. Zatim se zrna kafe peru, nakon toga suše na suncu, ili ukoliko ne postoje uslovi za izlaganje zrna suncu, u sušačima sa toplim vazduhom. Kada se skine ljuska sa kafe, ona je spremna za prodaju. Problem ovog metoda je taj što ga mogu koristiti samo zemlje sa značajnim zalihama vode, a tokom procesa obrade dolazi do zagađenja vode otpadnim materijama, te sve veći broj zemalja pronalazi načine da ova zagađenja smanji.

Što se suvog metoda tiče, to je nastariji i tradicionalni način obrade kafe. Podrazumeva sušenje zrna na suncu. Kao što je već pomenuto, mogu se sušiti i pomoću toplog vazduha za sušenje. Suvi plodovi se stavljaju u bubnjeve gde se čisti ljuska i oslobađaju zrna. Nakon obrade, zrna se sortiraju po veličini, gustini, boji. Iako je ranije ovaj proces bio skup i dugotrajan, danas se sve više koriste mašine kako bi se isti olakšao.

#2 – Prženje kafe

Prženje kafe je neophodno da bi se oslobodila aroma kafe. Posebno je bitna temperatura kojoj se zrna izlažu, s obzirom na to da veće temperature daju tamnija, a niže svetlija zrna. Ipak, trebalo bi voditi računa da kafa ne pregori jer u tom slučaju ima gorak ukus, dok slabo pržena kafa daje slab i miris i ukus.

#3 – Hlađenje kafe

Smatra se da je najbolje da kafa bude brzo ohlađena, pomoću vode ili vazduha. Postoji pravilo da je samo sveže mlevena kafa dobra, jer tada ima najjaču aromu. Postoje tri vrste mlevenja: fino, srednje i grubo mlevenje. 

• Espreso kafa se dobija finim mlevenjem.
• Turska kafa se dobija srednjim mlevenjem. 
• Kafa dobijena grubim mlevenjem se koristi u filter aparatima.

Kofein kao sastojak kafe

Kofein se, osim iz kafe, može dobiti još i iz čaja i kakovih zrna. Ipak, ovaj alkaloid svi prvo povezujemo sa kafom. Poznat je kao sastojak biljaka koji pomaže njihovoj odbrani od štetočina. Može da ubije ili parališe određene insekte koji žive na drvetu, ali isto tako može i da ugrozi i druge biljke i biljci oslobodi više prostora i više prilika za rast. Prilikom zagrevanja, kofein se pretvara u jedan od vitamina B grupe, Niacin. Sastavljen je od belih kristala gorkog ukusa. Osnovni proces dobijanja čistog kofeina je dekofenizacija kafe i čaja.

Kofein je upravo i jedan od razloga zašto pijemo kafu – razbudi nas, oraspoloži i čini nas energičnijim.

Pakovanje kafe

Poslednji korak koji je važan kada je u pitanju proizvodnja kafe je njeno pakovanje. Pržena kafa, bila mlevena ili još uvek u zrnu, veoma je osetljiva. Kako bi sačuvala pun ukus i aromu, mora biti zaštićena od vazduha, mirisa, toplote, svetlosti i vlage. Iz tog razloga, najčešće se pakuje u hermetički zatvorene folije odmah nakon prženja. Kafa bi trebalo da se čuva na suvom i hladnom mestu, kako ne bi izgubila kvalitet.

Nakon toga kafa je spremna za prodaju, za kuvanje i uživanje. 

Bez obzira na to da li volimo gorku ili malo slađu, produženu, tursku, sa mlekom ili bez mleka, svima nam je zajedničko da volimo – kafu.

Kakvu vi kafu najviše volite? Podelite sa nama!